POUKE ZA CEO ŽIVOT

NESAVLADIVE PREPREKE.

Priča se da je jednom davno, jedan čovek odlučio sam da osvoji jednu tvrđavu. Umesto da se osloni na diplomatiju i politiku, odlučio se da primeni 'jači način'. Napravio je džinovskog bika i počeo kao lud da nasrće na vrata grada, ne bi li ih razvalio.
Odmah ga je okružila grupa ljudi, koja je urlala oko njega, ali on to, gotovo da nije uopšte čuo, jer je bio zaokupljen žestinom i zaglušenošću jačine udaraca. Na kraju, iscrpljen i iznemogao, pao je na zemlju maksimalno očajan.
U tom momentu počeo je da razaznaje glasove oko sebe. Naročito ga je privukao glas jednog dečaka, koji mu se približio i rekao: 'Zašto si zapeo da upropastiš ova vrata? Bilo je dovoljno da pitaš nekog od nas: svako bi ti rekao da je grad napušten i da se može veoma lako ući okrenuvši, samo, ključ u bravi'!
Sa nevericom, čovek se približio, okrenuo ključ i velika vrata su se istog momenta otvorila. Tada je zamucao: 'Ali, ovde nema ništa što se može osvojiti i uzeti, sve je napušteno. Ah, samo da sam se osvrnuo oko sebe i poslušao šta mi ovi ljudi govore'!

Odagnajte lake iluzije i nagle i nepromišljene odluke... Najvažnije je, najpre, dobro razmisliti, pa tek onda reagovati. Jedino tako će, naizgled, nesavladive prepreke biti prevaziđene sa najmanje napora!

USREĆITI DRUGE.

Dva muškarca, obojica jako bolesni zajedno su ležali u bolnici. Jedan od njih je svaki dan imao mogućnost sediti u svom krevetu zbog izdvajanja vode iz njegovih pluća. Njegov krevet je stajao uz jedini prozor u sobi. Drugi muškarac je morao stalno ležati na leđima. Brzo su se upoznali i razgovarali po cele dane. Pričali su o svojim porodicama, svojim domovima, poslu, gde su bili u vojsci, a gde na odmoru. Svaki dan je muškarac koji je sedio uz prozor opisivao drugome muškarcu stvari koje je video vani. Muškarac na drugom krevetu je počeo živeti za te jednosatne trenutke kada je njegov prijatelj sedio i pričao o događanjima i bojama vanjskoga sveta.
Prozor je gledao na park uz jezero s labudovima. Guske i labudovi su se igrali u vodi, a deca su puštala svoje male čamce u vodu. Mladi parovi su zagrljeni šetali uz cveće svih boja. Veliko, staro i snažno drveće je ulepšavalo okolinu, a u daljini su se videla svetla grada. Kada je muškarac uz prozor detaljno objašnjavao sve to, njegov je prijatelj na drugom krevetu zatvorio oči te zamišljao sve te slikovite prizore...
Jednoga dana mu je muškarac uz prozor opisivao paradu, koja se kretala uz jezero. Bez obzira što njegov prijatelj nije čuo tu muziku, on ju je vidio u svom umu. Tako su prolazili dani i nedelje ...
Jednoga jutra jutarnja sestra je donela vodu za umivanje i uz prozor pronašla telo muškarca koji je u snu mirno umro. Bila je tužna i pozvala je medicinsko osoblje koje je telo odnelo van. Odmah kada je to bilo moguće, drugi muškarac je zamolio da ga pomaknu uz prozor. Sestra mu je sa zadovoljstvom udovoljila, pobrinula se da se udobno namestio te ga ostavila samog. Uz veliki napor podigao se polako na laktove kako bi po prvi puta ugledao vanjski svijet. Konačno je imao priliku sam uživati u vanjskim ljepotama. Pogledao je kroz prozor i ugledao prazan zid. Muškarac je pitao sestru koji je to bio razlog da je pokojni prijatelj tako lepo opisivao stvari u vanjskom svetu. Sestra muje rekla da je bio slep i da nije mogao videti zid koji je stajao ispred prozora. Reče: 'A, možda je hteo usrećiti vas?'
Epilog: Neizmerna sreća leži u usrećivanju drugih, bez obzira na naše uvete. Podeljena tuga se raspolovi, a kada delimo sreću ona se podvoji. Ako se želiš osećati bogatim tada prebroji stvari koje ne možeš kupiti novcima. 'Danas je dar, zato se zove sadašnjost'.

ŽIVIMO SADA, U OVOM TRENUTKU.

Moj prijatelj otvori jednu od ladica koja je pripadala njegovoj ženi, i zvadi jedan zamotuljak u rižinom papiru i reče: 'Ovo nije bilo šta, ovo je nešto specijalno.'
Odmotao je paketić i odbacio papir, i onda se duboko zagledao u biranu svilu i čipku. Ona je ovo kupila kad smo bili prvi put u New York-u, pre otprilike osam ili devet godina. Nije to nikad upotrebila. Čuvala je to za neku 'specijalnu priliku'. 'Dobro ... ja mislim da je sada prigodna prilika za to'.
Prišao je krevetu i položio rublje pored druge garderobe, koju će ona imati - na pogrebu. .... Njegova žena je umrla ... Okrene se prema meni i reče: 'Ne čuvaj nikada ništa za neke specijalne prilike, svaki dan u tvom životu je specijalan'.
Još uvek mislim na njegove reči ... one su promenile moj život. Više čitam, a čistim manje. Sedim na terasi uživam u pejzažu, i ne smeta mi korov u vrtu. Provodim više vremena s porodicom, a manje na poslu. Shvatio sam da je život u suštini jedna celina ispunjena užicima, a ne tečaj preživljavanja. Više ništa ne čuvam. Upotrebljavam svoje kristalne čaše svaki dan. Obučem svoj novi sako kad idem u supermarket, ako mi je želja. Ja ne čuvam svoj najbolji parfem za specijalne izlaske, ja ga upotrebljavam uvek kad poželim.
Fraze ... 'jednog dana' i 'jednog od ovih dana' su nestale iz mog rečnika. Ako nešto vredi videti, slušati ili raditi, onda ja to želim videti, slušati ili raditi SADA. Ja nisam siguran u to što bi žena mog prijatelja uradila, da je samo znala da je neće biti ovdje sutra. Ja mislim da bi ona bila više u kontaktu sa svojom familijom, svojim najbližim prijateljima.
Ona bi možda nazvala svoje stare prijatelje i molila za oproštaj za neke nesporazume, i pomirila se s njima. Verujem da bi ona išla jesti u kineski restoran, to je njena omiljena hrana. Upravo ove neučinjene male stvari što meni smetaju, ako bih ja znao da su mi sati izbrojani. Smeta mi što sam prestao sretati svoje dobre prijatelje koje sam 'jednog dana' hteo kontaktirati. Smeta mi što ne pišem pisma, koja sam mislio pisati 'jednog od ovih dana'. Smeta mi i žalosti me da nisam rekao svojim roditeljima, svojoj braći i deci, češće, koliko ih volim.
Sada pokušavam ne zakasniti, ne držim po strani, ili čuvam nešto, što može obogatiti naš život sa smehom ili radošću. I svaki dan kažem samom sebi, da je danas jedan specijalan dan ... Svaki dan, svaki sat, svaki minut ... je specijalan.

INSTRUKCIJE ZA ŽIVOT.

• Pružaj ljudima više nego što očekuju, i radi to s voljom.
• Nauči napamet stihove koje voliš.
• Ne vjeruj u sve što čuješ, ne troši vreme na spavanje, i ne spavaj toliko koliko bi
želio. Kad kažeš nekome: 'Ja te volim' reci to zato što tako osećaš.
• Kad kažeš: 'Žao mi je', 'oprosti mi', gledaj osobu u oči.
• Budi zaručen najmanje šest mjeseci, pre nego što se oženiš.
• Veruj u ljubav na prvi pogled.
• Ne sprdaj se s tuđim snovima.
• Voli duboko i pasionirano.
• Možeš biti povređen, ali to je jedini način da živimo puni život.
• Ako se ne slažeš, budi ipak lojalan.
• Ne vređaj.
• Ne osuđuj nikoga zbog njegovih rođaka.
• Govori polako, ali misli brzo.
• Ako te neko pita o nečemu na što ti ne želiš odgovoriti, upitaj s osmjehom: 'Zašto te
to zanima?'.
• Ne zaboravi da najveće ljubavi i najveći uspesi, obuhvataju i rizike.
• Nazovi često svoje roditelje ako ne živite zajedno.
• Kaži 'na zdravlje' kad čuješ da neko kine.

Ne zaboravi tri stvari:
• Poštuj samog sebe.
• Poštuj druge.
• Odgovoran si za sve što radiš.

• Ne dozvoli da jedan mali nesporazum pokvari veliko prijateljstvo.
• Kad primetiš da si pogrešio, ispravi to brzo.
• Odgovaraj na telefon s osmehom, da onaj koji zove čuje da se ti osmehuješ.
• Zasnuj brak sa ženom/čovjekom, koji voli razgovarati. U starosti će vam
konverzacija biti važnija od bilo čega.
• Ne budi puno sam.
• Otvori svoje naručje za razmenu/promenu, ali ne zanemari svoja vrednovanja.
• Ćutnja je ponekad najbolji odgovor.
• Čitaj više knjige i manje gledaj TV.
• Živi dobar i dostojan život. Kasnije u starosti možeš uživati u sećanjima.
• Veruj u Boga, ali zaključavaj svoj auto.
• Vаžno je da je atmosfera u kući ispunjena s ljubavlju.
• Učini uvijek tako da stvoriš mir i harmoniju svojoj okolini.
• Ako si u nesporazumu sa svojim ljubljenim/om, promotri situaciju kakva je sada, a
ne kakva je bila nekada..
• Čitaj između redova..
• Podeli s drugima ono što znaš.
• Tako se stvara besmrtnost. Budi brižan prema našoj planeti.
• Moli se, postoji jedna neopisiva snaga u molitvi.
• Ne prekidaj nikada nekoga tko ti upravo pokušava dokazati svoju odanost.
• Ne zabadaj nos u sve.
• Ne budi previše radoznao.
• Ne veruj nikada muškarcu/ženi, koji ne žmure kad ga/je ljubiš.
• Jedanput godišnje otputuj negde gde nikada nisi bio.
• Zarađuješ li puno para, plasiraj ih negde gde ćeš moći pomoći drugima. To je
najveće zadovoljstvo što ti bogatstvo može dati.
• Ne zaboravi da, ne uspeš li u svemu što želiš, ponekad je to sretan pogodak.
• Ne zaboravi da ljubav između dve osobe treba biti više nego potreba jednog za
drugim..

• Sagledaj čega se moraš odreći na svom putu.
• Približi se ljubavi i kuhinji s odvažnošću i predanošću.

ODRAZ U OGLEDALU


Bila jednom jedna osoba koja je jako volela da se gleda u ogledalu svakog dana. I pitala je stalno svoje ogledalo: 'Ogledalce moje žudnje na tom svetu belom, reci ko je najbolji u kraljevstvu celom'? A ogledalo, jadno i izmučeno tom svakodnevnom torturom, odgovaralo je: 'Najbolja si, je'l ti milo, ali sad je dosta bilo'!
Jednoga dana, na nesreću, ogledalo je palo i razbilo se. Naša osoba bila je tužna i neutešna. Činilo joj se da je ostala sama na svetu. Svakoga dana osećala se sve umornijom, nedostajao joj je neko ko bi je gurao napred. Zatim je došlo leto i stvari su krenule nabolje. Pošto je shvatila da joj ogledalo ne može više biti pokazatelj sopstvenih vrednosti, počela je da se meri u odnosu na ljude. Sklopila je mnoga nova prijateljstva, ljudi su je ubrzo zavoleli i svi su želeli da se druže sa njom. I tek tada je shvatila koliko je bilo pogrešno zatvarati se u sebe. I suviše često je tražila sopstvenu sliku u tuđem liku i nije se puno udubljivala u posmatranje ljudi.
Kada je posle dugo vremena ponovo pronašla svoje razbijeno ogledalo, opet ju je obuzela stara želja za ogledanjem. Ali, sada je kroz polomljene komadiće jedino mogla da sagleda mnogobrojne odsjaje, a ne samo jedan jedini - svoj, kao ranije.

BODLJE


Bio jednom jedan čovek koga su svi zvali 'ježić' jer je bio pun bodlji. Bio je veoma koristan svima, ali i pored toga što je voleo druge, često je dizao te svoje bodlje, da bi ga ostavili na miru. Ljudi iz tog razloga nisu znali kako da postupaju sa njim. Zatim se pojavio čarobnjak i bodlje mu pretvorio u mekano krzno. Od tada su svi želeli da ga pomaze i on je uživajući u tom novom dodiru, definitivno odlučio da ostane sa mekanim krznom. Od tog momenta mogao je da podnese hiljadu milovanja i da se umiljava. To je za njega bio veliki napredak jer ranije zbog ponosnog držanja, čak i kad je bio spreman da pomogne ljudima, ipak nije bio spreman da izgubi sopstvenu ravnotežu radi emocija.

subota, 31.12.2005.
TREBA ZNATI, PA IMATI


Lova leži na cesti! Nofci, penezi, genge…Treba se samo sagnuti i uzeti. Dobro, ne uvijek, ali tko to ne zna, neće ništa naći nikada. Prvi slučaj kojega se sjećam da sam se to osvjedočio dogodio se još kada smo svi dečki u ulici imali manje od deset godina. Jednoga dana, nas sedam-osam, zaboravio sam zašto, krenuli smo u ekspediciju u susjedne kvartove. Odjednom, ispred Gliptoteke, na cesti leži novčanica!

Nasta raspra. Banknota je kolala iz ruke u ruku. Bila je crvena, na njoj je pisalo 100 DINARA i bila je naslikana neka djevojka iza koje se vidio Dubrovnik. Takva novčanica ne postoji! To su strani novci! Kako bi bili strani novci, kada piše DINARI i JUGOSLAVIJA i svašta još na našim jezicima?! Ma to je srećka! Evo tu piše broj, pa ako izvuku taj broj, onaj koji ima srećku dobije 100 dinara! Ako je srećka, onda je zastarjela. Ima i datum na njoj, davno prošao. To je nekakva bezvrijedna reklama! Da nije bezvrijedna, zašto bi je netko bacio?

Na kraju nam dojadila prepirka, novčanica je bačena na isto mjesto gdje je i nađena, a dečki požurili kamo smo nakanili. Ja ostao zadnji i pokupim je.

Naime, ja sam tada bio jedini koji je čitao novine. Dobro, ne baš sve u novinama, ali sam ih svakodnevno prelistao u potrazi za dječjom stranicom. I prisjetio sam se da je nekoliko dana ranije u novinama bio članak o tome da se puštaju u opticaj nove novčanice, uz članak su bile i slike, ali sam ih zaboravio. Moju tvrdnju o tome svi su ismijali. Novci su oduvijek i zauvijek isti! Doduše, postoje i stari novci, ali oni su stari barem tisuću godina ili su iz Austro-Ugarske.

Dečki na jednu stranu, ja na drugu. Oni odprašili dalje, ja nazad. Čim sam se vratio doma, bacim se na stare novine i nađem članak. I vidim - novih sto dinara je upravo ono što imam u džepu! A sto dinara je tada bila lova do krova! Ne samo za one mlađe od deset godina!

Informacija je novac. Znanje je novac. Doduše, ne uvijek, ali onaj koji to ne zna nikada se neće moći uvjeriti u suprotno.

Treba citati i imati srece da nadjes nesto vredno

DEČIJA PRIČA

Prolazeci pored sobe svog sina, otac je bio zapanjen videvši krevet lepo poravnan i sve uredno i pospremljeno. Tada je video kovertu na jastuku. Na njoj je pisalo: 'Tata!' Sa najgorim slutnjama, otvorio je kovertu i poceo da cita pismo drzeci ga drhtavim rukama:

'Dragi tata,

Pisem ti s velikom žalosti i tugom. Morao sam da pobegnem sa mojom novom devojkom jer sam hteo da izbegnem scenu s tobom i mamom. U Jani sam našao pravu strast i ona je tako lepa ... Znam da je ti ne bi prihvatio zbog svih njenih pirsinga, tetovaža i njene uske motorističke odeće kao i zbog toga što je ona toliko starija od mene, ali to nije samo ljubavna strast. Tata, ona je trudna ... Jana kaže da ćemo biti jako srećni. Ona ima kamp - kućicu u šumi i hrpu drva za loženje to će nam biti dovoljno za celu zimu. Želimo da imamo još puno dece. Jana mi je otvorila oči činjenicom da marihuana stvarno ne šteti nikome. Uzgajaćemo je i razmenjivati sa drugim ljudima u Komuni za kokain i ekstazi. U medjuvremenu, molićemo se da će nauka ipak uskoro naći lek za AIDS da Jani bude bolje, ona to zasigurno zaslužuje. Ne brini, tata, meni je sad 15 godina i znam da se brinem o sebi. Siguran sam da ćemo vam kad-tad doći u posetu da vidite svoje unučiće.

Tvoj sin

P.S. Tata, ništa od toga nije istina. Ja sam preko puta kod Marka. Hteo sam samo da te podsetim da u životu ima puno gorih stvari od one školske knjižice na mom pisaćem stolu. Volim te! Nazovi kad bude sigurno da se mogu vratiti kuci.

"Novac je kao žena: da bi ga sačuvao, treba da se baviš njime, inače će da usreći drugoga." ~

Sanjajte što želite sanjati, idite kamo želite ići i budite što želite biti,
jer samo je jedan život i samo jedna prilika da učinite sve ono što želite učiniti!
Istina je da ne znamo što imamo dok to ne izgubimo,
ali je istina i da ne znamo što nam nedostaje dok to ne nađemo.

i ovo je dobro........

Da bi shvatio značaj JEDNE GODINE, pitaj studenta koji je pao godinu.
Da bi shvatio značaj JEDNOG MJESECA, pitaj majku koja je rodila dijete prije termina.
Da bi shvatio značaj JEDNOG TJEDNA, pitaj urednika tjednog časopisa.
Da bi shvatio značaj JEDNOG SATA, pitaj zaljubljene koji čekaju da se sretnu.
Da bi shvatio značaj JEDNE MINUTE, pitaj osobu koja je upravo zakasnila na vlak.
Da bi shvatio značaj JEDNE SEKUNDE, pitaj osobu koja je upravo izbjegla saobraćajnu nesreću.

CIJENI SVAKI TRENUTAK SVOGA ŽIVOTA!
pa ja i uzivam u zivotu, sad, ovog trenutka a i uzivacu i u buduce

Reci ranije . . .

On je bio ljudina, jaka glasa i odlučnih pokreta. Ona beše nežna i osetljiva. Uzeli su se. On se trudio da joj ništa ne manjka, a ona je pazila kuću i odgajala decu. Deca su rasla, poženila se i poudavala, te pošli svojim životnim putem… uobičajna priča.
Kad su sva deca bila zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je slabila i propadala. Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku postelju.
Njen muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu. Oko nje su se trudili lekari i poznati specijalisti, ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti. Samo su slegali ramenima i mrmljali: ¨Hm, hm…¨ Na kraju je jedan od njih pozvao muža u stranu i šapnuo: ¨Ja bih rekao… da vaša supruga… jednostavno više nema volje za život¨.
Čovek nije ništa odgovrio. Seo je uz krevet i uzeo ženu za ruku... njena se ručica izgubila u njegovoj ogromnoj šaci. Pogledao ju je i dubokim odlučnim glasom rekao:
¨Ti nećeš umreti!¨
¨Zašto?¨ upita ona jedva čujnim glasom.
¨Zato jer si mi potrebna!¨
¨A zašto mi to ranije nisi rekao?¨

Nemoj nikada čekati sutra da nekome kažeš da ga voliš. Reci to odmah. Nemoj reći: »Moja majka, moj sin, moja žena... to već ionako zna«. Možda i zna,ali nikad se niko nije umorio slušajući voljenu osobu koja joj to ponavlja? Ne gledaj na sat. Uzmi telefon i reci: »Ja sam, želim ti reći da te volim«.
Stisni ruku osobi koju voliš i reci: »Trebam te! Volim te, volim, volim te...«.
Ljubav je život. Zemljom hodaju živi i mrtvi, razlikuju se po ljubavi.

Razgovor
"Dakle, ti bi zelio da razgovaras sa mnom?" rece Bog.
"Ako imas vremena" rekoh.
Bog se nasmesi - "Moje je vreme vjecnost" .
"Sta si me htio pitati?"
"Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?"

Bog odgovori:

"Sto im je detinjstvo dosadno. Zure da odrastu, a potom bi zeleli ponovo biti djeca.
Sto trose zdravlje da bi stekli novac, pa potom trose novac da bi vratili zdravlje.
Sto razmisljaju tjeskobno o buducnosti, zaboravljajuci sadasnjost. Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti.
Sto zive kao da nikada nece umreti, a onda umiru kao da nikada nisu ziveli."

Bog me primi za ruku. Ostadosmo na trenutak u tisini.
Tada upitah: "Kao roditelj, koje bi zivotne pouke zelio da tvoja djeca nauce?"

Osmehujuci se, Bog odgovori:

"Da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.
Mogu samo voleti.
Da nauce da nije najvrednije ono sto poseduju, nego ko su u svom zivotu.
Da nauce kako se nije dobro uporedjivati s drugima.
Da nauce kako nije bogat onaj covek koji najvise ima, nego onaj kojem najmanje treba.
Da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno bice, a potom su potrebne godine da se izlijeci.
Da nauce oprastati, tako da sami oprastaju.
Da spoznaju kako postoje osobe koje ih njezno vole, ali to ne znaju izreci niti pokazati.
Da nauce, da se novcem moze kupiti sve, osim srece i ljubavi.
Da nauce da dve osobe mogu promatrati istu stvar, a vidjeti je razlicito.
Da nauce da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima, a ipak ih voli.
Da nauce kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami sebi oprastati.
Ljudi ce zaboraviti sto si rekao.
Ljudi ce zaboraviti sto si ucinio.
Ali nikada nece zaboraviti kakve si osecaje u njima pobudio."

Kamen mudre zene

Neka mudra zena, putujuci kroz planinu nadje u jednom potoku dragi kamen.
Sutradan srete putnika koji bese gladan, te mudra zena otvori torbu da mu da nesto da pojede. On ugleda dragi kamen u njenoj torbi, ocara se njime i zatrazi od mudre zene da mu ga da. Mudra zena to ucini bez premisljanja.
Putnik podje dalje, sav radostan zbog svoje dobre srece. Znao je da kamen dovoljno vredi da ga ucini bogatim.
Ali, posle nekoliko dana, vrati se on nazad i potrazi mudru zenu. Kad je nadje, dade joj kamen i rece: "Razmisljao sam. Znam koliko je ovaj kamen vredan, ali ti ga vracam u nadi da cu od tebe dobiti nesto sto je mnogo, mnogo vrednije. Ako mozes, daj mi to sto imas u sebi, a sto ti je omogucilo da mi s takvom lakocom das ovaj skupoceni kamen."

Samo jednom zivimo na ovom svetu.
Sve ono dobro sto ga jedni drugima mozemo uciniti, ljubaznost koju mozemo iskazati, ucinimo odmah.
Ne odgadajmo to i ne zanemarujmo jer ovim svetom necemo proci drugi put.

Čovek je sedeo sam, utonuo u duboku setu... I sve životinje mu priđoše, i kazahu: "Ne volimo što si tako tužan. Traži od nas šta god poželiš, i biće tvoje". Čovek odgovori: "Želim da dobro vidim!" Kondor mu reče: "Imaćeš vid kao moj" Čovek reče: "Hoću da budem jak!" Jaguar kaza:"Bićeš jak kao ja." Onda Čovek reče, "Čeznem za tajnama zemlje!" Zmija mu odgovori: "A ja ću ti ih i pokazati.." I tako bi sa svim životinjama. I kad Čovek dobi sve darove koje su mogli da mu daju, ode. Onda sova reče: "Sada Čovek zna mnogo, i može mnogo da uradi. Odjednom me je strah". Jelen joj odgovori: "Čovek sada ima sve što mu je potrebno. Njegova tuga će uvenuti". Ali sova kaza: "Ne. Videh prazninu u Čoveku, glad koju nikad neće utažiti. To je ono što ga čini tužnim, i to je ono zbog čega čezne............

Idi smireno kroz buku i užurbanost i seti se mira koji
možeš naći u tišini.
Koliko je moguće, budi
u dobrim odnosima sa svim ljudima.
Govori svoju istinu smireno i jasno i slušaj druge,
čak i glupe i neuke;
i oni imaju svoju priču.
Izbegavaj bučne i nasilne osobe,
one su teret duhu.
Ako uporediš sebe s drugima, možeš postati
ogorčen ili ponosan; jer će uvek biti većih i manjih od tebe.
Raduj se svojim dostignućima i planovima.
Održi zanos za svoj lični poziv, ma koliko on skroman bio;
to je prvo blago u promenljivim vremenima
Budi oprezan u svojim poslovima; jer svet je pun prevara,
ali neka te to ne ometa da vidiš vrline koliko je ima.
Mnogi ljudi teže za visokim idealima i svuda je život pun heroizma.
Budi ono što jesi. Budi svoj!
Pogotovu nemoj glumiti ljubav.
A nemoj biti podrugljiv prema ljubavi,
jer uprkos ogorčenosti i razočarenjima, ona je večna kao trava.
Spokojno primi iskustvo godina, skladno napustajući stvari iz mladosti.
Ali nemoj sam sebe žalostiti izmišljotinama. Mnoga strahovanja nastaju od umora i usamljenosti.
Osim održavanja zdrave stege, budi blag prema sebi.
Ti si dete svemira, ništa manje nego sto je drveće i zvezde.
Imaš pravo biti ovde.
I bilo ti to jasno ili ne, nema sumnje da se svemir razvija kako treba.
Dakle budi u miru s Bogom, ma kako ga zamisljaš, i bez obzira kakav ti je posao i čemu težiš u bučnom komešanju života, zadrži mir u svojoj duši.
Pored sve prljavštine i jadikovanja i porušenih snova, ovo je ipak divan svet.
Budi pažljiv!

Teži da budeš srećan!

Tekst je pronadjen krajem
prošlog veka u napuštenoj crkvi.
Autor je nepoznat.

drzite se ovog upustva

Ako si cijeli dan aktivan kao pčela, radiš kao konj i na kraju dana si umoran kao pas, konzultiraj veterinara, postoji mogućnost da si magarac.

ovaj savet je super

Doktor se nakon pregleda obraća jednoj pacijentkinji: 'Vama je potreban savršeni mir.

Prepisat ću vam ove tablete za smirenje. Tri puta dnevno ih dajte svom suprugu"

Bila jednom dva monaha, koji su punih cetrdeset godina ziveli

u istom manastiru, a da se nijednom nisu posvadjali.

Jednog dana prvi monah rece drugome:

- Ne mislis li da bi trebalo bar jednom da se posvadjamo?

Ovaj drugi uzvrati:

- Zasto da ne? Oko cega cemo se svadjati?

- Mogli bismo oko ovog hleba - predlozi prvi.

- U redu, svadjajmo se oko hleba. Kako se to radi?

- Ovako - rekao je prvi monah - Ovaj hleb je sada moj. Sta ces sad?

- Zadrzi ga - rekao je drugi monah.

Antoni de Melo

za svadju je uvek potrebno dvoje, zato vi izbegnite svadje

Dva monaha ispirahu svoje cinije na rijeci kada ugledaše škorpiona kako se utapa. Jedan od monaha ga odmah izvadi iz vode i stavi na obalu. Škorpion ga ugrize. Monah se vrati pranju cinije, a škorpion opet padne u vodu.Monah ga opet spasi i škorpion ga opet ugrize. Drugi monah upita:
- Prijatelju, zašto uporno spasavaš tog škorpiona kada znaš da ga njegova priroda tjera da grize?
- Zato - odgovori monah - što mene moja priroda tjera da spasavam.


jojjj, koliko su me puta ujeliii ali neka....

Sokratov test



U staroj Grčkoj Sokrat je bio na glasu kao čovek koji ceni znanje.

Jednog dana prišao mu je poznanik i rekao mu:

“Znas li šta sam upravo čuo o tvom prijatelju?”

“Stani malo!”, odgovori Sokrat. “Pre no što mi išta kažeš, želim da napravim mali test. Zove se 'Test trostrukog kriterijuma'.”

“Trostrukog kriterijuma?!?”

“Upravo tako”, nastavi Sokrat. “Pre nego što počneš da pričaš o mom prijatelju, mogao bi na trenutak da razmisliš zadovoljava li to neke kriterijume. Prvi kriterijum je ISTINA. Jesi li potpuno siguran da je to što želiš da mi kažeš istina?”

“Ne”, odgovori poznanik. “Zapravo sam to tek čuo i...”

“Dobro”, reče Sokrat. “Znači, nisi potpuno siguran je li to istina ili nije. Da vidimo sada i drugi kriterijum, kriterijum DOBRA. Je li to sto želiš da kažeš o mom prijatelju nešto dobro?”

“Ne, naprotiv...”

“Dakle”, nastavi Sokrat, “želiš da mi kažeš nešto loše o njemu, a nisi čak ni siguran je li to tačno. Još uvek možeš proći na testu, jer je ostao još jedan kriterijum – kriterijum KORISTI. Hoće li to što mi želiš reći o mom prijatelju meni biti od koristi?"

“Ne, ne baš...”

“Onda" opet će Sokrat, “ako to što mi želiš reći možda nije istina, za njega nije dobro, a za mene nije korisno, zašto bi mi to uopšte i rekao?"
ne slusaj traceve