AGATA KRISTI

ZIVOT PISE KRIMINALNE ROMANE:
LJUBAVNI SLUCAJ AGATE KRISTI


MLADJI MUSKARCI SU IDEALNI ZA STARIJE ZENE
SAMO AKO SU ARHEOLOZI

PROFIL BR. 5, 1996. GOD.
Kako zakljucuje knjizevnica ANA VALTER, kraljica misterioznih ubistava, famozna Agata Kristi je u nekoliko navrata uzalud pokusavala da umesto detektivskih pise ljubavne romane, iako je svima bilo jasno da je i u zivotu i u knjizevnosti daleko bolje umela da ubija, nego da ljubi, cak i onda kad je srela svog mnogo mladjeg muskarca, arheologa. "Da li bi vam bilo neprijatno da zivite sa covekom cije je zanimanje iskopavanje mrtvaca?" - pitao je. "Ni najmanje" - odgovorila je. "Obozavam leseve!"

Uzalud cemo zavirivati u sve skrivene kutove zivota "plemenite gospodje" Agate, podizati velove, uklanjati draperije, necemo nista naci. Nista sto bi moglo da objasni tu opsednutost - ubistvom i opasnoscu.

Ko su ubice u njenim romanima? Muskarci i zene podjednako, i ma sta se pricalo o njenom snobizmu, oni su najcesce poticali iz finih krugova. Zasto oni ubijaju? Retko iz plemenitih pobuda, zbog neostvarene ili nestvarive strasti. Oni ubijaju iz interesa, iz osvete, cistog sadizma, a treba napomenuti i da su vrlo retko razdirani kajanjem.

Njihova kazna se pojavljuje u neobicnom liku slavnog Herkula Poaroa, genijalnog pobornika pravde, koji je porodice, proslosti i seksualnosti lisen koliko i Tintin. Herkul Poaro je od glave do pete, sve do cipela i uredno podsecenih brkova, glas savesti, neumoljive, jasne i ciste, sudbina koja hoda sitnim koracima, borac za pravdu koji ne lici na pravednika, kao sto ni ubice ne lice na ubice. U ovom (krvavom) balu pod maskama, decacka tastina Herkula Poaroa skriva oci koje sve vide, kao sto lepi maniri skrivaju ubice.

U maloj banji Torkej, u Devonskoj grofoviji (na jugozapadu Engleske), u predivnoj kuci nazvanoj "Asfild", u septembru 1890. rodila se Agata, kcer gospodina Milera, coveka koji je podsecao na neku licnost iz romana Henrija Dzejmsa, dokonog i elegantnog Amerikanca, i inteligentne zene vrlo visokog ranga.

Kao i sva burzoaska deca u ono vreme, Agata je mnogo vise vremena provodila sa poslugom nego sa roditeljima. Njen svet cinile su dadilja, "temelj stabilnosti u mom zivotu", decija soba oblepljena tapetama sa ljubicastim cvetovima, gospodja Rou, kuvarica i sobarica i gospodja Barker.

Oca je sretala samo za vreme vecere, a majku samo posle caja: "Oblacili su me u haljinu od ustirkanog muslina i silazila sam u salon da bi majka mogla da se igra sa mnom."

"Majka je bila ubedjena da dete ne treba da nauci da cita pre nego sto napuni osam godina."

Prepustena sama sebi, bez ijednog druga na vidiku, ona je izmislila svoj svet i od jutra do mraka pricala je sama sebi price. Imala je starijeg brata i sestru, ali oni su bili u internatu, a njeni roditelji jos nisu pomisljali da je obrazuju. Da bi se zabavila, Agata je sama pocela da uci da cita, i uspela je u tome. To je dovelo do jedne prilicno smesne scene u kojoj stara i dostojanstvena dadilja, zaprepascena, odlazi gospodji Miler da joj poveri: "Bojim se - gospodjo - da je gospodjica Agata naucila da cita."

Sa dadiljom ce uciti da pise, a sa ocem ce uciti pravila lepog ponasanja. Agata nikad nece ici u skolu, sto za to vreme nije nista neobicno. Kao devojka imace guvernantu Francuskinju, godinu dana ce se u Parizu obrazovati u Zavodu za devojke iz dobrih porodica, provodice vreme na casovima klavira, pevanja, igranja, mandoline, sa jedinom, ali svetlom, perspektivom buduce udaje.

U medjuvremenu, prisustvovace prijemima koje su njeni roditelji priredjivali u "Asfildu", sedeti u krilu Henrija Dzejmsa kojeg je njena majka smatrala izvestacenim jer je pio kafu sa pola kocke secera, upoznace Kiplinga i poprilican broj lordova i uglednih dama.

U toku ovog prezasticenog zivota, ipak se dogadja jedna stvar, jedna jedina pomalo neobicna stvar: Agata ima nocnu moru, uvek istu, zbog koje se vristeci budi u svojoj lepoj decjoj sobi. Za tu njenu nocnu moru znaju svi clanovi porodice, i o njoj se prica kao o potpuno poznatoj stvari: "Gospodjica Agata je nocas ponovo sanjala svoj san", mirno je izvestava dadilja.

"Moj san se vrteo oko coveka kog sam zvala "naoruzani covek" zato sto je u ruci imao oruzje, a ne zato sto sam se plasila da ce pucati u mene. Samo njegovo prisustvo bilo je zastrasujuce. San je bio vrlo obican, caj, setnja sa razlicitim licnostima. Ali, odjednom bih osetila nelagodnost. Bio je tu neko ko nije trebalo da bude tu. Obuzeo bi me panican strah. Tada bih ga otkrila kako sedi za stolom ili kako seta plazom, ili kako se ukljucuje u neku igru. Njegove bledoplave oci srele bi se sa mojima i budila sam se vicuci "naoruzani covek, naoruzani covek!"

Posle udaje Agata Kristi je napisala pozorisni komad cija je tema bila incest. Cudna tema za englesku romansijerku dvadesetih godina. Sto se tice zastrasujuceg "naoruzanog coveka", on ce se ponovo pojaviti. Ali, iza cijeg lika? Iza lika njenog muza.

Nekoliko meseci kasnije ona nestaje. Pretrpevsi amneziju, zaboravila je ko je, ili se pravila da je tako. U medjuvremenu, pohadja balove, igra, flertuje i zabavlja se. Ima sedamnaest godina i lov na muza je poceo. Posle zlatnog doba detinjstva, zivot joj nije uvek bio lak. Imala je jedanaest godina kad joj je otac umro. Iste godine se njena starija sestra Medz udala, a njen stariji brat Monti kao oficir otputovao u Indiju. Agata se ponovo nasla sama sa svojom majkom. Ustajala je nocu da oslusne da li dise, opsednuta idejom da postoji mogucnost da joj i majka umre. Ipak, zivela je kao devojka koja se nije brinula sta ce s njom biti: cekala je "svog sudjenog".

Stidljiva Agata kojoj nedostaje samopouzdanja verovala je da je u pevanju otkrila svoje buduce zanimanje. Dok peva zaboravlja na svoju stidljivost. Ali, nema dovoljno talenta. Pisanje - jos se toga nije setila. Njena sestra Medz je pre nego sto se udala objavila nekoliko novela u casopisu Vanity fair. Po Agatinom shvatanju Medz je genije u porodici, nadarena za sve. Agata se zadovoljava da izmislja beskrajne price koje ne zapisuje. Uostalom, kao vecina prijateljica koje je upoznala za vreme cajanki, garden-partija i dorucaka na travi ona ceka samo jedan dogadjaj: dolazak princa iz snova.

Ova metodicna i brizljiva potraga za "sudjenim" za Agatu je pocela u Kairu. Boravak u Egiptu je u to vreme bio vrlo sik, i mnogi engleski roditelji, cije bogatstvo nije bilo dovoljno veliko da njihova kci "udje u drustvo" u Londonu, birali su Kairo za taj dogadjaj.

Tokom ta tri meseca, Agata je upoznala "tridesetak simpaticnih mladica", dobila pet, set bracnih ponuda, ali sacuvala je i glavu i srce. U bluzi od muslina sa krutom kragnom, u korsetu, cizmicama sa dugmicima, isla je na piknike u pustinji sa mladim oficirima, lezala na sezlongu i odbijala da gubi vreme posecujuci Luksor ili Karnak. Njena glavna briga bila je boja balske haljine, ("Sve devojke su sanjale o crnim haljinama da bi delovale zrelije i sve majke su odbijale da im te zelje ispune"), velicina sesira koji su tada bili ogromni, gotovo metar u precniku i ukraseni trakama, cvecem ili velom, i spisak partnera za bal. Taj spisak ju je najvise mucio: "S kim cu da odigram ovu igru? Mogu li da odbijem da igram sa ovim? Kako da navedem onog da me pozove da igramo."

Nevina Agata i njen misicavi pilot

Sa sedamnaest godina, jedva da zna kako se radjaju deca. Veoma dugo je verovala, kaze, "da je pupak neka vrsta brave za koju majka ima kljuc koji ce dati devojcinom muzu da bi on potom tu bravu otkljucao prve bracne noci."

I kao sto je red, princ iz snova stize. Ne u Kairo, vec u Torkej, 1911. Potpuno lici na "sudjenog" i pojavljuje se za vreme jednog bala. Arci Kristi je lep, visok, vitak, misicav, pilot, vazduhoplovni junak o kakvom sanjaju mlade devojke. ne moze se, naravno, govoriti o velikoj strasti, ali tu su ljubav, veridba, i vencanje za vreme jednog Arcijevog dopusta, na samom pocetku rata.

Cekajuci dolazak "sudjenog", Agata nije ostala dokona. Napisala je svoj prvi roman.

"Jednog tuznog zimskog dana bila sam u krevetu, oporavljala sam se od gripa. Dosadjivala sam se. Procitala sam gomilu knjiga, resila nekoliko ukrstenica i ostalo mi je samo da resavam probleme iz bridza. Majka je usla u sobu:
- Zasto ne napises pricu? - predlozila je.

I tako je usla u knjizevnost, sa losim romanom, naravno, ali sa zapanjujucom lakocom pisanja. Uostalom, mozda upravo zato sto knjizevnosti nije pridavala izuzetnu vaznost i sto je pisala tako nesputano. Ona tada nije imala nikakvih knjizevnih ambicija. Kad je jedan londonski izdavac odbio njen roman, presla je na druge aktivnosti. Ni jednog trenutka nije razmisljala o tome da postane pisac. Uostalom, upoznala je Arcija i njen buduci zivot ima svoj odredjeni tok: bice dobra supruga i zrtvovace se za svog muza.

Jedna od malo poznatih posledica Prvog svetskog rata jeste da je, zahvaljujuci njemu rodjen Herkul Poaro. Kada pilot ostavi svoju mastovitu mladu zenu samu u Londonu, zaposlenu u farmaceutskoj laboratoriji da se igra otrovima, ona donosi na svet malog detektiva koji je pod punim naoruzanjem izasao iz njene maste, jednog coveka niskog rasta cija se fizionomija svodi na tri crte: lobanja jajastog oblika, brkovi i lakovane cipele. I njegova licnost se svodi na tri crte: on je tast, pedantan i ima fantasticne "male sive celije".

U sest poteza olovkom Agata Kristi je tada stvorila junaka koji je ziv koliko i Serlok Holms, Arsen Lupen ili Tintin.

U svakom slucaju, jedno je sigurno, citala je Konana Dojla, Morisa Leblana i Gastona Lerua i njihove knjige su je ocarale. Da bi napisala "Misteriozni slucaj u Stajlzu" Agata se prvi put u zivotu osamila. Boravila je tri nedelje u tmurnom hotelu u sredistu mocvara, divljih pustara na jugoistoku Engleske koje su bile okvir i za jedan od najpoznatijih romana Konana Dojla, "Baskervilski pas". Za tri nedelje roman je zavrsen, Agata ga odmah salje jednom izadavacu i potpuno zaboravlja na njega.

Kad se rat zavrsio, ona je presrecna zbog ponovnog susreta sa lepim Arcijem, potom rodjenja kceri Rozalinde i preseljenja u London kad, dve godine posle slanja rukopisa, dobija pismo od izdavaca "Bodley Head": njen roman je dobar i odlucili su da ga objave.

U romanu "Misteriozni slucaj u Stajlzu" u kuci nazvanoj Stajlz odigrava se ubistvo. Kad su se Agata i Arci preselili na selo, u Saningdejl, na pedesetak kilometara od Londona, Arciju je pala na pamet cudna ideja da njihovoj kuci da ime kuce u kojoj se odigrao zlocin. Utoliko cudnija jer je tu kucu bio glas da donosi nesrecu. Bila je velika i prelepa, licila je na apartman za milionere u "Savoju", ali je prodata po niskoj ceni zbog nedostatka zainteresovanih kupaca.

U to vreme bracni par Kristi je srecan, i nimalo sujeveran, Agata i Arci su se upravo vratili s puta oko sveta, od Madere do Kanade, preko Juzne Afrike, Rodezije, Australije, Tasmanije i Honolulua gde ih fotografije prikazuju kako, u dugim kupacim kostimima, medju prvima na svetu jedre na talasima.

Kad je u Londonu trebalo da se odrzi izlozba Britanske imperije, Arci Kristi je imenovan za finansijskog savetnika tog poduhvata koji je ukupno imao cetiri privilegovana clana, plus Agatu u svojstvu supruge.

Kad su je pitali sta joj je profesija, izbegavala je da prizna da je pisac, skromno izjavljujuci da je samo "udata zena". Pet godina kasnije postala je veoma poznata.

Za prvim su usledila jos cetiri romana, medju kojima i slavno "Ubistvo Rodzera Akrojda" (gde se ispostavlja da je narator ubica). Sada joj je Kolins izdavac. Kako bi, u takvoj situaciji, mogla da poveruje u legendu da kuca u kojoj zivi donosi nesrecu?

Tek sto su se uselili u "Stajlz", umrla joj je majka. Agata pocinje da se oseca uzasno napustenom i usamljenom, tim pre sto Arci koji "ne voli nesrecu" i provodi vise vremena u svom klubu ili igrajuci golf, nego pored nje. On toliko vremena provodi igrajuci golf da na terenu upoznaje zenu veseliju od svoje. Obuzeta svojim bolom Agata nista ne sluti.

Nekoliko nedelja posle te epizode, 4. decembra 1926. Agata Kristi je nestala, ne ostavivsi nikakav trag. Policija berksirske grofovije, a zatim i engleska, krenule su u potragu. Sve pretpostavke su uzete u obzir: samoubistvo, ubistvo, bekstvo s ljubavnikom, pa cak i reklamna kampanja.

Rano ujutru 4. decembra, njen automobil je nadjen na sat voznje od Saningdejla, napusten. Kad su se policajci pojavili u "Stajlzu" saznali su da je Agata Kristi, bez ikakvog objasnjenja napustila kucu prethodne veceri. Pozvali su Arcija koji je bio kod prijatelja. Kad je stigao, kuca je vec bila prepuna novinara. Tako je pocelo deset dana ludila tokom kojih su "Stajlz" naizmenicno opsedali stampa, policija, radoznalci. Agatinu kcerku su u skolu pratila dvojica policajaca. Arci je svakodnevno ispitivan. Naime, dogodila se sledeca neobicna stvar: Arci je osumnjicen da je ubio svoju zenu! Bas kao u romanima Agate Kristi.

Svakog dana, Daily Mail i Evening News objavljivali su clanke o napredovanju istrage. Policija i nekoliko dobrovoljaca su pretrazivali oblast oko Vulends kornera gde je automobil nadjen. Novine su ubrzo izvestile da je jedan poljoprivredni radnik izjavio da je vracajuci se s posla, rano ujutru, sreo sludjenu zenu koja je stajala pored kola. Kola su bila u kvaru i ona ga je zamolila da joj pomogne da ih pokrene. On je to i uradio.

Prvo pretrazivanje oblasti nije donelo nikakve rezultate, novine su objavile oglas pod naslovom "trazi se" i fotografiju Agate Kristi. Sledeceg dana pet stotina ljudi ponovo je pretrazivalo tu oblast. Smatrali su da je Agata, posle saobracajnog udesa, mozda pokusala da nadje pomoc i da se izgubila u sumi. Mocvare i jezera su procesljani, siprazje pretrazeno. Ali, sve je bilo uzalud. Pojavili su se i drugi svedoci: jedan bracni par, hotelijeri iz Vulends kornera, potvrdili su da je Agata kod njih provela noc 3. decembra. To je bilo u suprotnosti sa izjavom poljoprivrednog radnika.

Bekstvo i Agatina sudbina postali su predmet intenzivnog javnog interesovanja. Gomila ljudi okupila se za novu veliku potragu. Policija je savetovala civilima da obuku staru odecu i da svi koji imaju lovacke pse da ih povedu sa sobom. Jedan farmer je pozajmio svoje traktore za istrazivanje nepristupacnog terena. Odredi ljudi naoruzanih motkama pretrazivali su siprazje. Jedan avion je nadletao oblast. Ekipa profesionalnih ronilaca i osamdeset clanova motociklistickog kluba iz obliznjeg grada dali su svoj doprinos. Listovi su ponudili nagradu svakom ko pruzi neko korisno obavestenje. Agata Kristi je, naravno, bila vidjena na sve cetiri strane Engleske.

Posto telo nije bilo nadjeno, ideja o saobracajnom udesu ili samoubistvu polako je padala u vodu. Jedan psihijatar je tada izjavio da se mozda radi o slucaju amnezije: "Moguce je, dodao je, da osoba izgubi pamcenje i da se uputi ka jednom odredjenom mestu". Ta izjava je ostavila utisak na novinare, pa samim tim i na javno mnjenje. Policija je tada zahtevala da se pretraga prosiri na citavu Englesku.

Uvece, 14. decembra, jedan gost hotela Hajdropetik, u Harogejtu, u severnom Jorksiru, pojavio se u policijskoj stanici. Jedna zena koja je odgovarala opisu Agate Kristi odsela je u istom hotelu. Nekoliko sati kasnije Arci je stigao u Harogejt. Sutradan ujutru, sve engleske novine su objavile vest: Agata Kristi je nadjena.

Slatka osveta gospodje Nil

Po pricanju hotelskog osoblja, ona je stigla 5. decembra i prijavila se pod imenom gospodja Nil. To je bilo ime Arcijeve ljubavnice zbog koje je trazio razvod. Tokom boravka Agata je citala novine koje su pisale o njenom nestanku, ali bez i najmanje reakcije. Drzala se vrlo povuceno, ali se nije skrivala. Posto je potrosila sav novac koji je ponela dala je oglas u Tajmsu moleci "prijatelje i rodjake gospodje Nil iz Juzne Afrike da budu ljubazni i da joj se jave." Kad je Arci dosao po nju cinilo se da ga ne prepoznaje.

Bezeci iz Harogejta i od novinara, Arci je odveo svoju zenu kod njene sestre. Pod nadzorom psihijatra, Agati se postepeno vratilo pamcenje. Ali nije mogla da se seti zasto je otputovala i sa kojim ciljem. Medjutim, "videla je" sebe kako na stanici Vaterlo u Londonu cita oglas koji hvali terapeutska svojstva Harogejta. Bolela ju je ruka, pa je zakljucila da je na putu za Harogejt. Takodje, nije bila u stanju da objasni zasto se predstavila kao gospodja Nil. Seca se da je igrala bridz sa gostima hotela, da je sa njima raspravljala o nestanku spisateljice. Priznala je da je videvsi muza povratila neki magloviti osecaj o svom identitetu.

Psihijatar koji ju je pregledao zvanicno izjavljuje: Bila je zrtva "histericne amnezije koja osobi koja je prerpela tezak moralni udar omogucava da pobegne od te nepodnosljive napetosti zaboravljajuci svoj identitet."

"Da li bi Vam bilo mnogo neprijatno da zivite sa covekom cije je zanimanje iskopavanje mrtvaca?" pitace je tri godine kasnije jedan mladi arheolog. "Ni najmanje, odgovorice Agata Kristi, obozavam leseve!" I tako je Agata Kristi, stara cetrdeset godina, prihvatila bracnu ponudu Maksa Malovana, starog dvadesepet. Zbilo se to u Uru, u blizini Bagdada.

Posle razvoda, Agata je mnogo putovala. Njeni romani su se u pocetku nizali u paklenom ritmu: pet knjiga za tri godine. Ali, ni to nije nista u odnosu na period koji tek dolazi. Posle udaje za Maksa objavljivace u proseku tri knjige godisnje. To ce biti njena najbolja dela: "Ubistvo u Orijent-ekspresu" 1931, "Smrt na Nilu" 1936, "Deset malih crnaca" 1938. Da ne navodimo romane drugih zanrova koje je objavljivala pod imenom Meri Vestmakot i od kojih je jedan bio napisan za - tri dana!

Ali, ipak najvaznije je da se Agata promenila. Gotovo je sa mladom suprugom punom poverenja, naivnom i zavisnom. Postala je samostalna zena, duhovita, pomalo ekscentricna, sa sto puta privlacnijom licnoscu. Maks se nije u tome prevario.

Prvi cin Agatine nezavisnosti bio je da jednog lepog jutra sedne na Orijent-ekspres za Irak, preko Italije, Jugoslavije, Turske i Sirije. Odlucila je da to uradi jer joj je to jednostavno palo na pamet jednog jesenjeg dana 1928. kad je londonska magla pocela da joj smeta.

U to vreme jos uvek je pomalo cudno da jedna zena putuje sama. Nju, pak, nista ne brine. Zabavlja je sto dobija nekoliko necasnih ponuda od izvesne gospode. Posto je izlozena napadu stenica u kusetu Orijent-ekspresa, ruke su joj se nadule od uboda. Vadi iz torbe par makaza i iseca rukave svog mantila i svoje haljine.

Kada se pojavila u drevnom gradu Uru (kolevci sumerske civilizacije i prvog pisma), gde ju je docekao jedan britanski par arheologa, spremna je da upozna svog drugog "sudjenog", koji se pojavljuje u liku Maksa.

Nije, medjutim, ocekivala nista slicno. Poneta svojom spisateljskom plodnoscu, ona zivi u svom delu, ne brinuci se mnogo za spoljasnji svet. Sa "Aferom Protero" objavljenom 1930. ona je upravo stvorila novu junakinju koja ce predstavljati konkurenciju Herkulu Poarou. Gospodjica Marpl je vrlo sarmantna stara dama, lepo vaspitana, ali obdarena izuzetno razvijenim darom zapazanja.

Ubice se ne plase Herkula Poaroa cija im tastina i maniri starog nezenje deluju bezopasno. Ponasanje stare devojke, gospodjice Marpl, ih jos manje impresionira. Pa ipak, treba se plasiti te male britanske pticice koja polece u pomoc nevinima. Odusevljeni tom novom licnoscu, citaoci preklinju Agatu da upozna Poaroa i gospodjicu Marpl. Ali, Agata se ne da: dvoje junaka se nikada nece sresti

Agata ce, u drustvu gospodjice Marpl, Herkula Poaroa i Maksa, proziveti najbolje godine svog zivota. Pratice muza do arheoloskih nalazista, boraviti sa njim u Ninivi, pisati romane na gajbici za pomorandze pretvorenoj u radni sto, i ucestvovace u istrazivanjima koja je odusevljavaju.

Tokom dvanaest godina, od 1948. do 1960. Agata i Maks ce ziveti na lokalitetu u Nimrudu, zatim u Bagdadu. Za Agatu - pisca to je vreme kad se njeni romani adaptiraju za scenu i kad se uglavnom posvecuje pozoristu. Za Agatu - arheologa, to je spavanje pod satorom u sezdeset petoj godini, lomljenje leda da bi se ujutru okupala.

"Mozda cu zavrsiti zivot otkopavajuci mrtve", pisala je ona sa sedamdeset godina zavrsavajuci svoju autobiografiju. Ali, ostalo joj je jos sesnaest godina zivota koje ce provesti u Torkeju, u svojoj novoj kuci "Grinvej", u Maksovom drustvu. Napisala je sezdeset romana; napisace jos dvadeset sest. Radio, zatim film i televizija dokopace se njenih dela. Dobila je od kraljice titulu "ledi", zatim "plemenite dame". Njena slava je svetska. Herkul Poaro je umro 1975.

Nekoliko meseci kasnije, Agata mu se pridruzila.

Zahvaljujem Kseniji, clanu naseg Kluba koja mi je poslala ovaj tekst


Ps. Ovo sam prenela iz lista Profil
Mnoge stvari nisam znala o Agati iako sam procitala skoro sve njene knjige. Zaista interesantan zivot

Агата Кристи

Kupila sanduk koji je pripadao Agati Kristi, pronašla u njemu vredan nakit
M. Dražić/Blic online | 08. 03. 2010. - 23:37h | Foto: AP | Komentara: 1

Aukcijska kuća "Barns Hempton & Litlvud" bori se da vrati nakit koji je nekada bio u vlasništvu slavne spisateljice Agate Kritsti, a koji su greškom prodali na aukciji za hiljadu puta manju vrednost od procenjene, prenosi "Skaj njuz".



Dženifer Grant, poštovalac ove spisateljice kupila je na aukciji 2006. godine za 100 funti veliki sanduk koji je pripadao Agati Kristi. Po aukcijskom katalogu, sanduk je trebalo da je prazan.

Međutim, nedavno je nova vlasnica otkrila sadržaj skrivene pregrade koja je godinama bila zaključana, a u kojoj se nalazio nakit vredan preko 100 hiljada funti.
"Kada sam kupila sanduk, videla sam da ima jedan zaključani deo, ali u aukcijskoj kući nisu imali ključ. Godinama je taj podatak bio predmet šale u razgovoru sa mojim prijatlejima, ali nisam zaista verovala da ću unutra nešto pronaći", rekla je Dženifer i dodala da je zamolila majstora koji je vršio opravke u njenom domu da otvori pregradu.
Unutra je pronašla 35 dukata, veliki brilijantski prsten, kao i jedan broš.
"Bila sam presrećna što posedujem nešto što je bilo deo života Agate Kristi", izjavila je Dženifer.
Za razliku od nje, predstavnici aukcijske kuće ne dele slična osećanja, i planiraju da učine sve što je u njihovoj moći da povrate vlasništvo nad sadržajem sanduka.
"Već smo konsultovali naš pravni tim. Na aukciji je bio ponuđen sanduk, ne i njegov sadržaj. S obzirom na to da ovi novopronađeni predmeti nisu bili navedeni u aukcijskom katalogu, rekao bih da imamo realne šanse da povratimo vlasništvo", izjavio je Andrju Tomas, predstavnik aukcijske kuće "Barns Hempton & Litlvud".
Takođe je rekao da postoji pravni presedan, jer je 2007. postojao sličan slučaj, kada su u fioci prodatog stola pronađeni vredni crteži koje je sud vratio aukcijskoj kući. ne daj im nista sto ranije nisu gledali