SLIKE LEPIH I NEOBICNIH BILJAKA I CVETOVA

Bonsai

Reč 'bonsai' najgrublje receno znaci biljka, drvo ali i grupa biljaka ili drveca gajena u posudi. Medjutim, bonsai umetnost se sastoji u sposobnosti da se odabere biljka ili

drvo koje ima potencijal da postane bonsai i da se pazljivo gaji primenom uobicajenih tehnika hortikulture. Ove tehnike, od kojih su mnoge prilagodjene gajenju bonsaija, kombinuju se sa umetnickim osecajem, tako da se biljka stopi sa posudom u kojoj se gaji dajući potpuni utisak odraslog drveta, ali u minijaturnoj formi.
Bonsai je u sustini kreiranje minijaturne verzije odraslog drveta, koristeci isti materijal iz koga je izraslo i pravo veliko drvo. Samo drvo je deo celokupne kompozicije, drugi element je saksija ili posuda. Drvo i posuda moraju se dopunjavati po obliku, veličini i boji, kao što ram dopunjava neku lepu sliku. Lepota zrelog bonsai drveta se sastoji u harmoniji koju čini drvo i posuda u kojoj se ono nalazi. Bonsai u odgovarajucoj posudi može se uporediti sa delom klasične umetnosti smeštenom u skladan odgovarajući okvir. Posmatrač ce, u oba slucaja, biti upućen da posmatra glavni objekat, bilo to bonsai drvo ili umetničko delo. Naravno, posuda ili okvir su od sporedne vaznosti, ali oni postoje kao deo kompozicije i celog aranzmana, i u svakom slucaju će biti uživanje za oko.
Kineski pisani znak koji se nalazi iznad naslova preuzet je i u Japanu i koristi se u obe zemlje dan danas. Na kineskom 'pun sai' u japanskom se pretvorio u 'bonsai' izraz koji se danas koristi gotovo u celom svetu. Reč je inače složena iz 'bon' - poslužavnik, zdelica, plitka posuda, i 'sai' - uzgajiti biljku, u slobodnom prevodu upravo 'biljka u plitkoj posudi'.
Ova umetnost stara vise od 1500 godina. Prvi put se pominje u Kini (265 - 420 g. nase ere) i tu se u početku intenzivno razvija. Negde u sedmom veku ova umetnost postaje poznata i u Japanu. Poznati majstori minijaturizacije, Japanci su vestinu gajenja malog drveća u plitkim posudama doveli gotovo do savrsenstva.
U Evropi se prvi put pojavljuje na svetskoj izlozbi u Parizu 1900-te i na izlozbama u Londonu i Drezdenu, a veći zamah u Americi dozivljava tek posle II svetskog rata, kada su američki vojnici poceli da donose pojedine primerke kao uspomenu na boravak tokom okupacije Japana.

pre i posle