Za pojedine ljude je karakteristicno da reaguju iz afekta. Afekat nije nista drugo nego reakcija ljudi na njihovu okolinu iz akumuliranog osecanja NESVESNOG EGA, a ne kroz SUBJEKTIVNU SVEST.
Naime, iako ljudi uvek vrse interakciju s okolinom kroz njihovu svesnost ili SUBJEKTIVNU SVEST, ponekad, usled veoma akumuliranih neosmisljenih konflikata oni postaju toliko snazni da ljudi reaguju iz njih, a ne iz njihove SUBJEKTIVNE SVESTI.
U takvim momentima poneki ljudi cak mogu i da osete da njihova svesnost prisustvuje celom incidentu kao nemi posmatrac, a da njihovo ponasanje izvire iz nekog izuzetno snaznog osecanja besa koje je dozivelo svoj vrhunac i koje mora da se isprazni, posto jedino to moze da ublazi nesnosnu napetost koju osecaju u sebi.
Za vecinu dece ciji su se roditelji, ili jedan od njih, afektivno ponasali je takodje karakteristcno kasnije afektivno ponasanje. Jedan od razloga je i taj sto ponasanje roditelja uvek predstavlja neposredan uzor od kojeg deca uce svoje ponasanje ili prilagodjavanje okolini.
Isto tako, izlivi besa roditelja uvek ostanu neosmisljeni i neshvaceni od strane dece, sto se u njima zadrzi kao napeto i dramaticno osecanje koje postaje stalan i neposredn pratilac njihove svesnosti. Odnosno, afektivno ponasanje roditelja, takodje uzrokuje formiranje NESVESNOG EGA kod dece, cime se uzrokuje njihovo kasnije afektivno ponasanje.
Vecina ljudi koji afektivno reaguju smatraju da im je to temperament ili njihova priroda i da oni ne mogu da ucine bilo sta u vezi sa takvim svojim reakcijama.
Ne samo sto takvo ponasanje nije njihova priroda ili sustina, vec ih upravo ono sprecava da razvijaju svoju pravu sustinu i ostvare puni potencijal slobodnih i kreativnih ljudi.
Mracna osecanja besa, bola i straha, kao i nagomilane destruktivne misli nisu sustina nijednog coveka, oni su samo rezultat neosmisljenih negativnih iskustava koja su zaklonila njihovu pravu sustinu.
Svaki dogadjaj ili incident u zivotu ljudi uvek usmeri razvoj njihove svesnosti usled kojeg se formira odredjeno ponasanje koje moze da preraste u veoma snaznu naviku.
Navike po svom karakteru mogu biti pozitivne i negativne. Pozitivne navike doprinose dobrobiti coveka, tj. potpomazu njegov progresivan razvoj i konstruktivnu interakciju s okolinom.
Negativne navike se uvek manifestuju kao nesklad i disfukcionalnost u samom coveku, a onda i u njegovoj interakciji s okolinom. Iako negativne navike predstavljaju blazi oblik disfunkcionalnosti, postoje i ekstremniji oblici disfunkcionalnog ponasanja ljudi u vidu zavisnosti i opsesivno prinudnih radnji, kao na primer: preterano pranje ruku, ciscenje itd. U vezi s tim, mogu se postaviti i sledeca pitanja:
Zbog cega ljudi formiraju navike?
Zasto neki ljudi formiraju negativne i stetne navike, dok neki formiraju pozitivne?
Isto tako, zasto je kod nekih ljudi izrazena fleksibilnost u pogledu ponasanja, tj. nisu u tolikoj meri skloni formiranju navika?
Odgovor se nalazi u njihovom duhovnom razvoju. Progresivan duhovni razvoj uvek doprinosi formiranju pozitivnih navika ili fleksibilnosti u ponasanju ljudi, dok regresivan duhovni razvoj uvek uslovi formiranje negativnih navika.
Naime, ljudi uvek odluce da ucine nesto po prvi put u odredjenim okolnostima i situacijama, posto im to izgleda kao najpovoljnije po njih.
Ukoliko interakcija s okolinom ili odredjeni incident uslovi interakciju SUBJEKTIVNE SVESTI s DUHOVNOM SVESCU, postize se progresivan razvoj svesnosti koji omogucava coveku njegovo potrebno ponasanje, pa samim tim i formiranje pozitivnih navika.
Medjutim, ukoliko je interakcija s okolinom suvise dramaticna ili destruktivna za SUBJEKTIVNU SVEST, ljudi ostaju "zarobljeni" takvim incidentom, te se uslovi formiranje NESVESNOG EGA.
Na taj nacin se blokira ili onemogucava interakcija SUBJEKTIVNE SVESTI s DUHOVNOM SVESCU sto uslovi regresivan razvoj svesnosti jer ona nije u mogucnosti da shvati zakonitosti svoga sopstvenog razvoja.
Ukoliko ljudi nisu u stanju da shavate zakonitosti razvoja njihove vlastite svesnosti, oni nece moci razumeti ni zakonitosti u interakciji s okolinom, sto ce rezultirati formiranjem odredjenih zabluda. To ce ih navesti na pogresne izbore ili akcije i ponasanje koje samo donose trenutno olaksanje ili imaju privid koristi, mada su u sustini stetne. Daljnjim zapostavljanjem dublje unutrasnje inteakcije njihovo novo, stetno ponasanje se sve vise osnazuje i prerasta u naviku. Iz istog razloga se stice i zavisnost.
Naslov: AFEKAT I NAVIKA... 
Čet Dec 17, 2009 11:58 am