Жене замерају себи то што нису довољно храбре да промене посао, кажу шефу шта мисле и открију осећања вољеном мушкарцу
Како се приближавају новогодишњи и божићни празници, готово све жене почињу да своде рачуне и да се преиспитују – шта им је то добро или лоше донела претходна година. Многе даме које познајем задовољне су оним што су постигле, друге сматрају да су могле и боље, док треће увелико праве планове за 2010. годину са једном од главних жеља: да у предстојећој години не понављају исте грешке.
Шта то жене замерају себи? Када је реч о послу, припаднице нежнијег пола најчешће жале за тим што нису биле довољно храбре да прихвате неку од понуђених пословних понуда и промене радно место, што нису имале храбрости да се супротставе шефу и кажу му шта заправо мисле по цену отказа, као ни снаге да се расправљају са надређенима о томе зашто оне морају да раде туђ посао за исту плату само зато што се колега или колегиница понашају ноншалантно и дају минимални допринос. А ту су и кајања због тога што су после доста година схватиле да су потпуно промашиле професију... Када погледају годину иза себе, неке жене, ипак, замерају себи то што својим родитељима никад не кажу шта заправо мисле, већ прећуте сваку њихову опаску да нису довољно успешне, што нису имале довољно воље да пресеку везу која одавно не функционише како треба, што нису довољно времена посветиле деци, као и то што мушкарцу кога заправо воле нису откриле своја осећања.
– Жао ми је што немам храбрости да се разведем и што живим у браку без љубави. Волела бих да у наредној години проводим више времена са људима који ми пуно значе и са мушкарцем којег волим, а не са онима са којима сам због посла или породице принуђена да будем често – објашњава моја пријатељица Јаца своју новогодишњу жељу.
Враћање старим навикама, или можда старим љубавима, често не донеси ништа добро, али та чар сазнања да постоји могућност да се нешто што је годинама било заташкано у женском срцу поново обнови и овај пут заиста успе, нешто је што жене просто тера да се врате на добро познати, стари терен. Можда делује као „поновно лупање главом у зид“, али понекад вреди покушати. Чисто да не бисте размишљале о томе „шта би било кад би било“. Управо ме је једна од најбољих другарица обрадовала вешћу да ће се удати за дечка који јој пуно значи још од средње школе, а за којим је годинама патила јер се оженио другом, доживео фијаско у браку и поново се њој вратио. Мудри људи кажу да су све реалне жеље оствариве. Само треба зажмурити и јако, јако их пожелети... Оствариће се... Кад-тад... Најважније су вера, љубав и нада, која никад не умире.
Naslov: Ispravljanje gresaka 
Pet Jan 01, 2010 6:38 am
jos uvek imam hrabrosti da menjam i muske i sefove i sve sto treba u zivotu, jer hocu da uzivam do 101 
opsss, moj dragi me ispravlja do 105 
