Haruki Murakami

Haruki Murakami je po mišljenju mnogih, pa i Gardiana jedan od najboljih živih pisaca. Japanac rođen 1949 godine, studirao je dramu u Tokiju, da bi od svoje 25 do 32 godine sa svojom suprugom vodio džez bar.

No, ono što je nama interesantno jeste da je ovaj poznati pisac maratonac, ultramaratonac i triatlonac. Kuriozitet je, da je Murakami sa trčanjem počeo tek u svojoj 33 godini. Naime, posle odluke da napusti svoj život pun stresa i da proda biznis koji mu je donosi pristojan navac, Murakami je odlučio da počne ozbiljno da se bavi sportom.

Kako ispoveda u svojoj knjizi koju vam i predstavljamo “What I talk about when I talk about running” - u mom slobodnom prevodu “O čemu pričam kada pričam o trčanju”, posle završetka biznis karijere u kojoj je stalno bio fizički aktivan i odluke da se profesionalno bavi pisanjem, Murakami se veoma brzo počeo gojiti. To mu se nije svidelo te je odlučio da počne sa trčanjem. Po svojoj proceni nikad nije bio sportski tip, a sportovi u kojima se mora misliti i delovati brzo mu nikada nisu ležali.

U trčanju se pronašao, te gospodin Murakami nedeljno trči 6 puta po 10 km, već oko 25 godina. Najčešće trči ujutru i za to odvaja oko sat vremena. Dok trči sluša muziku, pretežno rok, a omiljeni brend patika mu je Mizuno.

Da ne otkrivamo puno, u knjizi opisuje i svoje iskustvo sa prvim ultramaratonom, te i nekoliko triatlona koje je radio u Japanu. Svake godine istrči po jedan maraton i to već nekoliko puta Nju Jork i Boston.

Knjiga predstavlja skup njegovih memoara i razmišljanja o trčanju. Na mene je delovala veoma motivišuće, a kako i sam Murakami kaže, svi trkači imaju nešto zajedničko, pa verujem da će svaki trkač na duže staze sebe pronaći u njoj.

Харуки Мураками је рођен у Кјоту, али је већи део свог одрастања провео у Кобеу. Његов отац је био будистички свештеник, а мајка ћерка велетрговца из Осаке. Обоје су предавали јапанску књижевност.

Упркос тој чињеници, Муракамија више интересује америчка књижевност, што га и издваја иѕ главне струје јапанске књижевности.

Студирао је драму на Универзитету Васеда у Токију, где се и упознао са својом будућом женом Јоко. Његово прво запослење било је у продавници грамофонских плоча. Након завршених студија, 1974. године, отвара џез бар „Peter Cat“ у Токију, који ради све до 1982. године. Тема многих његових романа, као и сами наслови, повезани су са музиком, укључујући и "Играј, играј, играј" (од Р&Б групе The Dells), Норвешка шума (по песми Битлсa) и Јужно од границе, западно од сунца (први део наслов је песме Нета Кинга Кола).

Мураками је започео са писањем у својим раним тридесетим годинама. Како је сам рекао, гледајући кошаркашку утакмицу, одједном је осетио необјашњиву инспирацију за писањем свог првог романа (Слушај песму ветра, 1979.). Неколико наредних месеци писао је само неколико сати након завршеног радног дана у бару, тако да је успевао да пише само кратка поглавља. Након што га је завршио, роман је послао на једини семинар који је хтео да прихвати рад такве дужине и освојио је награду.

Тај првобитни успех охрабрио га је да настави даље са писањем. Годину дана касније, издаје наставак Флипер 1973. Године 1982. издаје Лов на дивљу овцу. Године 1985. објављује Тврдо кувана земља чудеса и крај света

Светски познат Мураками постаје објављивањем Норвешке шуме, носталгичне приче о губитку и сексуалности. Милион копија продано је у Јапану. Међу младима у Јапану, Мураками је постао суперзвезда. Књига је штампана у два дела која су продавана заједно. Једна је имала зелени, а друга црвени део. Најзагриженији обожаватељи изражавали су своју наклоност једном од делова носећи књигу зелене, односно црвене боје. Године 1986. Мураками напушта Јапан и путује у Европу и настањује се у Сједињене Америчке Државе.

Предаје, између осталог, на Универзитету у Принстону. Баш у то време и настају романи "Играј, играј, играј" и Јужно од границе, западно од сунца.

Кратке приче су важан део Муракамијевог опуса. Приче написане у периоду између 1983. и 1990. године објављене су под насловом Слон нестаје. После потреса такође је збирка прича.

Неки од његових најпознатијих романа су:

* Слушај песму ветра 1979,
* Флипер 1973,
* Авантура око овце 1982,
* Закувана земља чула и смак света 1985,
* Норвешка шума1987,
* Играј, играј, играј 1988,
* Јужно од границе, западно од сунца 1992,
* Хроника птице која навија сат 1994,
* Спутник љубав 1999,
* Кафка на обали 2002;
* Књиге прича: Поновни напад на пекару 1993
* и После потреса 2000
* и документаристичку књигу Метро 1997/8.

Преводиоци Муракамијевих дела у Србији су Наташа Томић и Дивна Томић.

..njegov potpis

Igraj igraj igraj
U ovom romanu jedan od najoriginalnijih savremenih svetskih pisaca ujedinjuje naučnu fantastiku, triler i satiru. Glavni junak, neprilagođeni usamljenik upušta se u sasvim neobičnu avanturu. U potrazi za misteriozno nestalom bivšom devojkom susreće čudnovate likove sa ove ili one strane granice realnosti. Murakamijev junak živi u svetu visoke tehnologije i modernih dostignuća gde sve stare vrednosti pod najezdom novih nestaju i polako umiru.

Igraj Igraj Igraj je napeto, ubrzano i zabavno putovanje kroz moderni Japan.

”Zabavan spoj moderne naučne fantastike, napetosti od koje se grickaju nokti i drevnog mita...”

Chicago Tribune

”Knjiga sastavljena od misterije, misticizma, seksa i rokenrola...Brzopotezna i zabavna. Pripovedačev glas koji gura kao dizel gorivo.”

Los Angeles Times Book Review

”Postoje pisci koji se usuđuju da zamisle budućnost, ali nijedan sa toliko obzira, zabavno i tako moderno kao Murakami.”

Citat :

"Uzevsi moju ruku objasnila mi je kako stvari stoje. Da ovakvo mesto zaista postoji u stvarnom svetu. Imao sam osecaj da sam se na tih desetak sekundi pretvorio u savrsenu, malenu pticu. Leteo sam nebom, kroz vetar. Sa nebeskih visina, u daljini sam mogao da vidim jedan prizor. Bio je toliko daleko da nisam mogao da razlucim sta je to, ali sam osecao da tamo nesto postoji. Jednog dana cu otici na to mesto. Spoznavsi to, uspeo sam da uhvatim dah i osetio drhtaj u grudima.
Kada sam stigao kuci, seo sam za sto u svojoj sobi i dugo posmatrao ruku koju je Simamoto drzala. Sav srecan mislio sam na to kako me je uhvatila za ruku. Danima posle toga, srce mi se topilo od tog neznog dodira. Ali, istovremeno sam bio zbunjen, smeten i tuzan. Kako uopste da izadjem na kraj s tom toplinom, gde da je smestim, to nisam znao..."

Juzno od granice,zapadno od sunca
I u ovom romanu Murakami varira svoju opsesivnu temu: možemo li zaista spoznati sebe prije nego što nas neočekivano snažno iskustvo istrgne iz životne rutine? Trijumf Nesvjesnog nad svjesnim trasiranjem života velika je tajna Murakamijeve proze.


“Casablanca prepjevana na japanski… Murakamijev je stil od snovitog tkanja, a svako poglavlje poema je za sebe.”—The Times

“Ova naizgled jednostavna proza puna je skrivenih istina.”—The New York Times Book Review

O knjizi
U ovom romanu život glavnog lika ponavlja se poput opetovane noćne more: vlak koji nikamo ne vodi. Ali i u životu najobičnijeg pojedinca znaju se dogoditi neobični obrati. Glavnom liku pridodajte djevojku čije su uši toliko lijepe da, kad su nepokrivene kosom, poboljšavaju vođenje ljubavi tisuću puta, odbjeglog prijatelja i desno orijentiranog političara, i jednog profesora opsjednutog ovcama, sve te likove upletite u lov na divlju ovcu, koja možda vlada a možda i ne vlada svijetom, i kao rezultat imate još jedno remek-djelo najznačajnijeg živućeg japanskog pisca.


“Knjiga započinje kao detektivski roman, potom prelazi u šaljivu priču o čudaku, a pri svom završetku preobražava se u pripovijed o opsjednutosti... To je djelo visoke umjetničke vještine.”—New Yorker

“Murakami je zbilja originalan pisac a istodobno je i višestrani nasljednik Franza Kafke jer izgleda da posjeduje inteligenciju kojom spoznaje da je Kafka zapravo bio – šaljivipisac.”— Sunday Herald

“Murakami se ne plaši pretjerivanja, a to je znak genija... On je pisac svjetskog kalibra, koji vidi sve i igra s najvećim ulogom.”—The Washington Post

Citat :

"Istuširao sam se, oprao kosu vlažnu od kiše i s ručnikom zavezanim oko pasa na televizoru odgledao neki stari američki film o podmornici. Zaplet je bio traljav, zapovjednik i dočasnik stalno su se hvatali za gušu. Podmornica je bila zastarjela a jedan tip je patio od klaustrofobije. Ali sve to ih nije spriječilo da na koncu sve završi kako treba. Bio je to film sa sretnim završetkom pa je čovjek lako mogao zaključiti da rat i nije tako loša stvar. Ubrzo će snimiti film u kojem će čitav ljudski rod biti uništen u nuklearnom ratu, ali će na koncu opet sve ispasti dobro."

Haruki Murakami, Lov na divlju ovcu



O autoru
Haruki Murakami rođen je u Kiotu 1949. godine. Autor je romana Lov na divlju ovcu, Tvrdo kuhana zemlja čudesa i Kraj svijeta, Norveška šuma, Pleši pleši pleši, Ljetopis Ptice- navijalice, Južno od granice, zapadno od Sunca, Moj slatki Sputnik, Kafka na obali; publicističke knjige Pod zemljom: napad plinom u Tokiju i japanska psiha, te zbirki pripovijedaka Slon nestaje i Nakon potresa. Dobitnik je mnogih književnih priznanja, uključujući odnedavno i uglednu nagradu Jomimuri. Djela su mu prevedena na dvadeset i sedam jezika.