Smeh je lek za dusu i telo

Смех је део људске среће, будући да не постоји нико ко је срећан а не смеје се. Одсуство смеха је знак психичких поремећаја које прати дубоко осећање кривице, претерана забринутост и депресија, па је „узимање” смеха лек за напаћену душу, али и тело, што је познато било и старим народима. Сачувани су записи према којима су болнице у старој Грчкој биле мудро саграђене у непосредној близини позоришта само зато да би пацијенти могли да чују смех и веселе гласове публике. Мартин Лутер, немачки верски реформатор, депресивнима је стално препоручивао да се окружују пријатељима који се шале и наводе их на смех, јер само осмех може да извуче из безнађа.

Осамдесетих година двадесетог века др Хантер Пач Адамс, оснивач „Gesudheit Instituta”, почео је терапијски да примењује хумор да би код болесника произвео смех и добро расположење. У раду са одраслим и малим пацијентима користио је кловнове. Међутим, терапија смехом, за разлику од Адамсове терапије хумором, припада индијском доктору Мадан Катарију. Инспирисан древним путујућим мудрацима који су се непрекидно смејали и смех преносили на друге, др Катариа је 1995. године основао „Клуб смеха”. Придружило му се још неколико њих и они су излазили у парк причали вицеве и смејали се. Окупљали су све више присталица, али када су се вицеви „потрошили” др Катариа је установио систем вежби које изазивају смех. Вежбе дисања и истезања је преузео из јоге, а затим утврдио поступке за подстицање на смех.

Кикот без разлога

Показало се да вештачки смех има исти користан учинак на биохемијске процесе у организму као и спонтани. Терапија смехом се због тога брзо проширила и данас се примењује у клубовима 55 земаља. Међу њима је и београдски „Клуб смеха” који је основао психолог Јово Мићић. Чланови београдског клуба се састају једном недељно да би терапијом смеха помогли себи и променили однос према животу, поново открили радост или унапредили здравље. После неколико сеанси које се спроводе према Катаријевом систему јога смеха, учесник у овој терапији почиње да сагледава смешну страну својих проблема и превазилази страх од немогућности његовог решења.

По Мићићевим речима, смех се постиже вежбама дисања и истезања мишића које убрзавају рад дијафрагме и тиме рефлексно подстичу лучење ендорфина, хормона среће. После сеансе сви се због тог хормона осећају задовољно и растерећено. Осим тога, губи се осећај бола. Престају главобоље, мигрене, као и тегобе других психосоматских болести. Учинак на физичко здравље је потврдио др Вилијам Фраја са Станфорд универзитета – само два минута смеха има исти физички учинак као 10 минута вежбања на тренажеру који имитира веслање. Друга истраживања су доказала да десетак минута смеха снижава крвни притисак за 10 до 20 мм Hg. Терапија смехом сматра се једном од најбољих вежби за оне који болују од астме и бронхитиса, јер се током смејања побољшава вентилација плућа и повећава количина кисеоника у крви.

Забрана на размишљање

Психолог Мићић објашњава разлику између хумора и терапије смехом. Хумор углавном подразумева пасивног учесника који очекује да неки спољашњи подстицај код њега изазове смех.

То је смех с разлогом, док јога смеха кроз активност појединца и целе групе доводи до смеха без разлога. Хумор је, за разлику од ове, сазнајна активност која потиче из леве хемисфере мозга па је потребно „укапирати” шалу да би дошло до смеха, док јогистички смех не само да не захтева никакве сазнајне активности него је за време вежби она забрањена, чак и разговор и коментарисање да се не би покренуло размишљање.

Терапијско дејство овог смеха је у томе што ослобађа од претераних мисли, расуђивања, упоређивања и анализа, за разлику од хумора који захтева сталну будност ума. Терапијски смех ствара лековиту празнину у уму коју иначе у свакодневном животу тешко постижемо.

Ако се смеху приступи систематично, објашњава Јово Мићић, и људи науче да се смеју када им је потребно. Добар смех тада доноси тренутну релаксацију, смањује ниво стресних хормона и трему. Јача самопоуздање и зато се може терапијски применити пре испита, одлучујућих утакмица и наступа. Особе које нису биле кадре да било шта јавно кажу, после терапије смехом често постају врло добри говорници.

Научници су утврдили да смех олакшава виђење и онога што је раније изгледало несагледиво. Ова активност духа помаже да се превазиђе рационалност и контрола леве мождане хемисфере, и стимулише рад десне хемисфере која је задужена за животну радост јер је седиште инвентивности, креативности, интуиције, маште, свеколиког стваралаштва. Смех зато доприноси и доброј професионалној комуникацији. Познато је из свакодневног живота да људи који се заједно смеју боље раде заједно и да смех може да помогне у наизглед тешким ситуацијама. Када, рецимо, неко изненада нешто смешно каже и сви прсну у смех. Од тог тренутка напетост нестаје, све се мења набоље и све је одједном постало могуће и изводљиво, а сарадници непосредније и конструктивније комуницирају.

У терапији јога смеха је потврђено да особе које редовно практикују вежбе смеха постају отвореније према другима, показују већу бригу и лакше међусобно деле осећања радости и туге. Они и лакше превазилазе свакодневне себичности и имају позитивнији став према животу. Ситни неуспеси или нервирања неће више изазивати тако велику напетост јер се терапијом смеха научи како се с њима може психолошки борити.

По речима нашег саговорника, јога смеха је пре свега један практичан, ефикасан, свима доступан антистрес програм који, будући да се базира на нечему што је природно дато, не мора посебно да се учи, не захтева посебну опрему ни савремену скупу технологију.

Ако у сва наведена добра смеха не поверујемо, наш саговорник саветује да погледамо срећну децу: непрекидно се смеју а немају повод.

-----------------------------------------------------------------------------

Насмејте се и ви...

·Пита Пироћанац сина: Сине, ако завршиш факултет, који ауто да ти тата купи? „Стојадина” – одговори син. И заврши син факултет, а ћале му купи „пеглицу”. Али, ћале, ја сам тражио „стојадина”! Ће се разради – одговара отац...

·Срели се Енглез и Цига.

„Хаудујуду?”, пита Енглез. На то ће Цига „Тутурутуту”.

·Иде плавуша улицом и испадне јој торбица. Утом тренутку наиђе полицајац и подигне јој торбицу. Плавуша му се осмехну и каже: „Прави сте менаџер”. А он јој одговори: „Хвала на континенту!”

·Шта ради Пироћанац кад му је хладно? Стави свећу поред себе. А шта ради кад му је баш хладно? Упали је.

·Купила Фата ормар из делова у новој продавници намештаја. Донела кући и сама га саставила. Међутим, чим је први трамвај прошао улицом, ормар се сав распао. Назове Фата продавницу и они јој обећају да ће јој послати нови ормар и да ће доћи њихов човек да га стручно састави. Дође човек, састави ормар, али чим је отишао и чим је први трамвај прошао, ормар се опет распадне. Назове Фата опет, опет добије нови ормар, али овај пут човек одлучи да остане да се лично увери шта се то дешава са ормаром кад прође трамвај. Састави он ормар и уђе у њега да провери је ли све у реду, а у том тренутку изненада се враћа Мујо са службеног пута и затекне га у ормару. Мујо наравно сав пренеражен, погледа у њега, па у Фату, па упита шта овај ради у ормару, на шта ће Фата: „Нећеш веровати, али чека трамвај”.

·Шта пише у новоотвореном кафићу у Пироту кад се дочекује Нова година? Вода је неограничена!

Na gradilistu vice Mujo:
- Bolan, Suljo, je'l u tebe metar?
- Ma jok, jedva 20 cm!



Vratio se Mujo iz Švedske, pa ga pita Haso:
- Bolan Mujo, kako je kod Šveđana?
- Ma kakva Švedska, oni su 30 godina iza nas.
- Aman, pa kako to? - čudi se Haso
- A jarene, tamo se još uvek dobro živi.

Život je serija trenutaka koji prolaze kroz vašu svest upravo sada, a kako ćete iskoristiti te trenutke i čime ćete ih ispuniti zavisi samo od vas. Autori ovog filma želeli su da pokažu da je dobro raspoloženje "prelazno" i da je samo malo potrebno da se pokrene epidemija dobrih osećanja....

„Smeh nije samo znak snage-on sam je moć…“Anatoli Vasílievich Lunacharski
Na osnovu brojnih istraživanja, naučnici tvrde da je smeh moćan lek za stres, za bol i odlično oružje protiv sukoba. Najbrže vraćanje uma i tela u ravnotežu čini se upravo smehom. Humorom se osvetljava teret, inspiriše se nada, povezuje se lako sa okolinom.