OBIČAJNE PJESME

Пјесме посвећене варици

1.

Варице Савице,
Две миле сестрице!
Варица вари
Савица лади
Николица куса
Братац јим куса


2.

Варица вари
Савица лади
Николица куса


3.

Варице савице,
Миле ми сестрице!
Варите ладите
Браћа нам кусајте.
Варице савице,
Миле нам сестрице!
Варите ладите
Браћу нам раните.
Браћу нам раните
Отци нас учите.
Отци нас учите
Нане нас гледајте.
Нане нас гледајте
Бабе нас њежите.
Бабе нас њежите
Стрине нас пазите.
Стрине нас позите
Братићи милујте.
Братићи милујте
Драги нас љубите.

Из старе Србије


4.

Варице савице,
Недиљине систрице!
Недиљине систрице
Ниткине ћерчице!
Варице варите
Савице ладите
Браћу нам товите
Систрице негујте.
Бабе нам храните
И нане раните.

Из Својдруга окр. ужич. ср. рач. или некад сокољ. нах.


5.

Добро Јутро ладна водице!
Дошла сам да ми дадеш твоје капљице!
Да кувам варим Вару, Варицу.
Вару Варицу ладну Савицу,
Ладну Савицу Николину кусицу.
Тада узме воде и рекне:
Збогом ладне водице!
Хвала ти на твоме дару,
Твоме дару чистим капљицам!

6.

Боже мили чуда големога!
Пију вино до три побратима
Св. Петар и св. Никола
И са њима св. Пантелија.
На Пржилу више Дукљанина
Виш Прехвале старог Цариграда
Цариграда од те србске земље
Србске земље старе царославне,
Св. Нико мало задремао,
Колико је јунак задремао
Из руке му кондир изпаднуо,
А тај кондир од драгог камена
И у њему руменика вино.
Колико је пехар одлетио
Чак до Шаре високе планине,
А са Шаре на Качаник љути,
Те се просу вино из кондира
По ономе црном Качанику
Поскапаше љуте качаније,
Поскапаше а и погореше.
Тако вино светителии пију.
Кад видоше до два побратима
Шта се деси од тога кондира
Све гледају Николу не буде
Док се свети Нико непробуди.
Кад с' пробуди и очи протрља
Он говори до два побратима:
"Опростите двије миле побре,
Што задрема и пехар изпусти
Те се просу вине на Качаник.
Велике ми молбе додијаше;
Навезло се три ђемије робља
Три ђемије старијех хаџија.
Дуну ветар дунула кошава
Све ђемије шћаше утопити.
Жао беше да пропадну људи
Људи праве и изкрене побре
Покрај грешних великих хаџија.
Ја од леће ђемије избави.
Зато сам вам побре задремао.
Што изпусти пехар од драгога
Од драгога алема камена
И зато ми опростите побре:
На Качаник велика невоља,
Окупиле змије качаније
Тридесет и три чобанина млада
Вера божа све ујести ћаху,
Да непросу вино на Качаник
Да запали дрвље и камење
Те згореше змије качаније,
Ето побре што се просу вино.
Путнике сам очо избављати''.
Обе побре Ники зафалише
Што се стара за сваке путнике
Што избавља од гада големих.

Citat :

Милош С. Милојевић: После св. Николе, а нарочито кад већ нестане варице, држе, да се могу певати песме божићне или коледске. С тога почињу већ деца где-где да певају.

7.


Поручује Варица Савица
Поручују сеја Николице,
Том Божићу младом Сварожићу:
"Ој Божићу млади Сварожићу,
Ој Божићу млади Коледићу!
Пошљи нама ногу печенице,
Да зачиним те наше варице,
Да ћеме ти дара великога,
Од све наше велике варице,
На Коледа твога вечерњега,
Свакојака зрна и сјемена.

Citat :

Милош С. Милојевић: После овога иду детинци, материце и оци. Оци су у недељу пред Божић, материце пред овом, Младенци /детинци/ падају четврти дан по Божићу. На оце и материце везују деца и једне и друге и од ових добијају одкуп сува воћа, колача,а по варошима и коју парицу. На младенце родитељи бију гранчицама своју децу, да оставе зло,а да приме добро.Тај се дан вас дан деца сама међу се бију да оставе зло,а да приме добро. Тада и гатају нешто да буду деца добра и ваљана.

Из књиге Милоша С. Милојевића: Песме и обичаји укупног народа српског

Пјесме о вилама


1. Краљевић Марко, виле и чобан.

Гором језди Краљевићу Марко,
Гором језди а с гором беседи:
"Чарна горо пуна ти си лада
Кано срце моје што је јада,
Залуд теби твоја ладовина,
Кад у теби ладне воде нема,
Већ ја морам коња да закољем.
Да с' напијем крвце од коњица
Те да своју жећцу ја утолим."
Кад то зачу иза горе Вила
Та подвикну из грла бијела;
„Не кољ коња Краљевићу Марко?
Не кољ коња на Старој планини.
Не кољ коња непогани тела;
Већ ти пођи мало унапријед.
Сјезди Марко са Старе планине
На Виточа високог најезди,
Тамо има бунар вода ладна
Јуначкијем плећма ограђени
С девојачким косам оплетени,"
Пође Марко мало унапријед
Сјезди Марко са Старе планине
Мало ишо дуго нетрајало
Он ми нађе бунар воду ладну:
Јуначкијем плећма ограђену,
Девојачком косом оплетену.
Он ми клече да водице пије,
Ал подвикну чобан од оваца
А са Шаре високе планине:
„Не пи воде Краљевићу Марко!
Не пи воде непогани тело,
Ту су виле чедо окупале
Некрштено и не знаменовано.
Некрштено од петнајест дана,
Нит се смије нит ручице даје;
Већ ти пођи мало унапријед,
Унапредак на тог Качаника,
Па ћеш наћи бунар воду ладну.
Други бунар а друга водица:
Са јуначким плећма ограђену,
С девојачком косом оплетену."
Пође Марко мало унапредак;
Па он нађе бунар воду ладну;
Са јуначким плећма ограђену
С девојачком косом оплетену.
Клекну Марко па се напи воде;
Па беседи своме добром шари:
„Давор шаро, Давор добро моје!
Ако ли ми неуватиш Вилу,
Неуватиш Вилу Загоркињу
Оба ћу ти ока изкопати,
А све четир ноге саломити;

Те се мучи по Старој планини
И Виточу високој планини,
Као Марко без шарина свога.
Ако ли је ти уватиш шаро!
Да знаш добре и поздраво шаро!
Оба ћу ти ока позлатити
Позлатити жеженијем златом,
Накитити дробнијем бисером
Подкитити драгијем каменом,
А све четир ноге подковати
Подковати са тим белим златом.
Па се дичи мој предобри шаре!
Па се дичи по свом свету белом,
Као Марко са својим шарином"
Текер Марко речи изустио,
Мину шара са Виточ планине
Са Виточа и са Качаника,
На велику планину Плашкаву,
Ка Србичком пољу широкоме,
Ка Србичком и Средачком побро!
Како звезда преко неба ведра.
Па увати Загоркињу Вилу.
Придржа је док јој Марко дође.
Како дође Краљевићу Марко
Одма шчепа Загоркињу клету
Како ју је Марко ударио,
Са црном је земљом саставио.

Citat :

Ову смо песму добили из Качаничке Црне Горе виш Скопља од Николе Јовановића зидара. Оваку и баш исту казала нам је и Перса Петровића из Срема.

Милош С. Милојевић: Ето једна и иста песма, која се једнако и пева у Срему и Старој Србији као и сјеверној Мећедонији и Тракији и т. д. А то баш показује да је свуда по тим местима један и исти народ, народ српски. Ова је песма митолошка; но овде смо је метнули што је певају овчари и овчарице свуда. Шта она означава, то ће само први зналци Славенштине објаснити

2. Путујући пјевају


Ој вишњо вишњице!
Дигни горе гране,
Испод тебе виле
Дивно коло воде,
Пред њима Радиша
Бичем росу тресе,
До две виле води
А трећој беседи:
''Пођ' за мене, вило!
Код моје ћеш мајке
У ладу седити,
Танку свилу прести
На златно вретено.''


3. Вилина посестрима

Рано рани ђевојчица
И даницу вјерну моли:
''Ој данице, ој сестрице!
''Подај мене свјетлост твоју,
''Да наресим младост моју.''
Имала је ђевојчица
Б'јелу вилу посестриму,
Која ј' л'јепо наресила;
Пером златним загладила,
И ње б'јели врат бисером,
Пак је вила покликнула
Из ње танка б'јела грла:
''О лијепе љепотице
''Ове младе ђевојчице!
''Вод' је, води, у име Бога,
''Нек ти буде у час добар!
''Л'јепи ће ти род родити,
''Кој'јем ћеш се подичити,
''Како паун златн'јем пером,
''А шеница равн'јем пољем,
''А лозица бимбер-грожђем.''


svevlad.org.rs

ПЕРУН

Из књиге М. С. Милојевића: "Песме и обичаји укупног народа српског"
Песме о Перуну


1.

Наша дажда облачи се
Вај дажду вај,
Вај Перуне вај!
Своје руво оставља вам
Вај дажду вај,
Вај Перуне вај!
Перун сушу да остави.
Вај дажду вај
Вај Перуне вај!
Да остави преко мора
Вај дажду вај,
Вај Перуне вај.
Росну дажду да нам пошље,
Вај дажду вај,
Вај Перуне вај!
Да ороси наша поља.
Вај дажду вај,
Вај Перуне вај!
Да ороси да натопи.
Вај дажду вај,
Вај Перуне вај!

2.

У даждице зелен венац.
Вај дажду вај,
Вај Перуне вај!
У Перуна ти громови
И громови оштре муње
Што натоне што пролећу.
Што пролећу и просећу
Те облаке пуне дажда.
Нек нам даде росне кише
Као дажда своје дреје
Своје дреје и одело.

3. Кад иду преко села:

Ми идемо преко села
Вај дажду вај.
Вај Илија вај!
А облаци преко неба!
Вај дажду вај,
Вај Илија!
Ми стадосмо на сред села
А облаци на сред неба.
Ми стадосмо те играсмо.
Облаци се проломише
Росну кишу одпустише
Росну кишу без те туче
Беле туче љутог града.
Наше њиве оросише
Оросише натопише,
Плодном кишом напоише.

4. Кад дођу пред кућу чију.

Изиђ изиђ домаћице.
Вај дажде вај!
Домаћице Ратајице
Вај дажду вај!
Дођоше ти мили гости!
Мили гости из далека!
Са облака даждљивога
Од онога Дажда силна
И његова мила брата
Громовника тог Перуна.
Донеше ти лепе гласе
Лепе глас лепше вести:
Ведро небо провали се
Росну дажду одпустило
Одажди ти те усеве,
Ту пшеницу бијелицу.
Белу лојзу ту винову
Танка лана и конопље.
Даруј даруј ратајице
Наша млада домаћице.
Даруј даруј нас даждоле
Нас даждоле те додоле!
Свакој дажди бела гроша
А тој дажди жути дукат
Из старе Србије од бабе Маре Пећанке.