MOBING/KO JE MOBER ?

Ko je mober?
Moberi su slabe i nesigurne ličnosti. One koje karakterišu tri „N"!

Nestručnost
Neznanje
Nesavesnost. Oni izgledaju moćno, ali se osećaju podređeno i nemoćno. Zato se okružuju grupom koja ima funkciju da „proširi" njihovu ličnost i količinu uticaja. Mobingom prikrivaju nemoć u nekoj drugoj značajnoj sferi svog života, najčešće privatnoj (brak, porodica...). Ali pre svega oni osećaju strah od žrtve jer je žrtva sve ono što oni nikada ne mogu biti. Žrtvu vrlo često doživljavaju kao konkurenciju koje žele da se oslobode. Ukratko, oni su prepotentni jer su u stvari negde, u nekoj oblasti svog života, impotentni.


Ko su žrtve mobinga?
Vera Kondić, psiholog i predsednica udruženja „No Mobbing":
„U Srbiji sada od osoba koje smo dijagnostikovali kao žrtve jesu 2/3 žene, 1/3 muškarci, najčešće srednjih godina, od srednjeg do visoko-školskog obrazovanja, izuzetno sposobni, stručni i kreativni ljudi. Osim toga žrtve su još i ljudi koji nisu skloni raspravama, mirni i povučeni, oni koji uočavaju probleme i glasno upo-zoravaju na njih, mladi ljudi na početku radnog veka koji žele da rade i koji su puni entuzijazma i novih ideja, oni čija je karijera u usponu i svi drugi koji su zastrašeni i koji se boje".


Posledice mobinga
Z.Minović, neuropsihijatar:
„Prva posledica psihičkog i fizičkog stanja žrtve mobinga obično je samooptuživanje, usamljenost i samoobezvređivanje, potom sledi stanje uznemirenosti. Već u ovoj fazi osobe slabije psihofizičke snage mogu potpuno da propadnu i sasvim se izoluju od sveta i porodice, ili pak da postanu agresivne prema sebi i drugima. Pojavljuju se tegobe: bezvoljnost, neobjašnjivi umor, iscrpljenost, povlačenje u sebe, demoralisanost zbog stalnog ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja, odba-čenosti, gubitak radosti i zadovoljstva u svakodnevnim aktivnostima, napetost.

NIKADA NIJE KASNO!
Udruženje „No Mobbing, Ljudi protiv mobbinga Beograd" nova je organizacija i čine je ljudi različitih profesija. Jedan od njihovih ciljeva je da se na isti način kao što je fizička, uvažava i psihička strana ličnosti, te da povodom toga i posledice mobinga budu tretirane kao bolest nastala na poslu ili povreda na radu. Za sada se kao povreda navodi uvek nešto organsko ili fizičko, a ne psihogeno. „Ne kaže se uzalud ,kada duša pati, telo zove u pomoć' - i eto psihosomatskog oboljenja. Svako ko misli da je žrtva mobinga, može da nam se javi. Nije uzalud Hemingvej rekao da niko od nas nije ostrvo sam za sebe... I kad zvono zvoni za nekim, to može sutradan biti neko od nas. Zato, pokušajmo da više verujemo jedni drugima!", podsećaju u udruženju.

Kodeks ponašanja, koji su propisale organizacije koje se angažuju protiv mobinga, po članu 9 i 10 glasi ovako:
ČLAN 9
Podaci koji se iznose u javnosti o preduzeću/ustanovi gde žrtva/žrtve mobinga rade ili podaci o preduzeću/ustanovi gde postoji mobing treba da budu selektovani i prikazani u svrhu sagledavanja i rešavanja situacije mobinga i izbegavanja kontraoptužbi, sa druge strane, što ne doprinosi jasnoći problema, već ga samo komplikuje i otežava.
ČLAN 10
Podaci o mobingovanju konkretne osobe mogu se izneti samo u preformulisanoj formi, uz saglasnost sa žrtvama mobinga i s ciljem rešavanja mobinga samo na mestima na kojima se problem rešava.

„U Srbiji ne postoji zakon protiv mobinga, ali iz Vojvodine dolazi predlog takvog zakona. U ovom trenutku postoji dovoljno zakona koji se mogu primeniti u slučaju mobinga. To su Krivični zakon Republike Srbije (na primer član 137), Zakon o radu (posebno poglavlje o diskriminaciji jer su ove dve pojave u priličnoj meri slične), Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (jer je poslodavac dužan da obezbedi bezbedne i zdrave uslove za rad, a uslovi za rad se ne mogu tumačiti usko, već su to i radna atmosfera i međuljudski odnosi) i Zakon o obligacijama (jer je radni odnos obligacija)

REAKCIJE ŽRTAVA MOBINGA

Istraživanja pokazuju uobičajeni obrazac reagovanja na moralno zlostavljanje. Karakteristične su sljedeće reakcije:
1) Početno samookrivljavanje - prva pomisao žrtve je da je on/ona sigurno nešto pogriješio i da krivnja leži u njemu. Uobičajene misli koje se javljaju u tom razdoblju su: "U čemu sam odgovoran za situaciju koja se dogodila (kreirala), "U čemu sam pogriješio", "Ne razumijem što se zbiva", a karakteristični su osjećaji zbunjenosti i anksioznosti.
2) Osamljenost - osjećaj da je ostao sami da se to samo njemu događa.
Žrtva se često srami zbog svega što se događa i boji se da joj drugi neće vjerovati, pa zato ne govori o problemu s porodicom i prijateljima. Takođe se javlja strah kako bi ga drugi mogli okrivljavati. Ponekad ako i iznesu svoj problem, u porodici ne nailaze na podršku, odnosno na samom početku možda i imaju podršku, ali nakon nekog vremena podrška nestane. Ta se pojava zove dvostruki mobing. Uobičajena misao koja se javlja u tom razdoblju je: "Drugima se to ne može dogoditi", a karakteristični su osjećaji anksioznosti i depresije.
3) Lično obezvrjeđivanje - Osjećaj bezvrijednosti samo je jedan od simptoma prave depresije koja je često jedna od posljedica mobinga. Žrtva je preplavljena mislima: "Nisam dorastao situaciji, "Ne mogu riješiti problem, jer sam nesposoban, ništa ne vrijedim".

PSIHOLOŠKE REAKCIJE ŽRTVE

• Zbunjenost i neosvešćenost
• Samookrivljavanje – osećanje stida
• Sniženo samopoštovanje
• Pozicija bespomoćnosti
• Anksioznost, depresija, psihosomatski
simptomi

IDEALNE “ “ŽRTVE” MOBINGA

-„poštenjaci“- koji uočavaju i prijavljuju nepravilnosti na poslu
-mladi tek zaposleni i oni pred penzijom
-mirni i povučeni radnici niže stručne spreme
-radnici koji ćute i trpe
-oni koji žele više samostalnosti u radu i bolje uslove
-pripadnici manjskih grupa
-različite religije
-drugačije etničko poreklo
-kreativne osobe...

Citat :

Empirijski utvrđeno da svaka osoba može postati “žrtva”

POTENCIJALNE ŽRTVE


• “dežurni krivac” – osoba koja trpi sankcije za neispunjenje
zadataka koji joj nije u opisu posla - Teodora
• “beli medved” – osoba koja je zbog neformalnih odnosa u
organizaciji zaštićena od odgovornosti - Petar
• “smrdljiv sir” – osoba koja je u komunikacionoj izolaciji i
kojoj se ne daju odgovarajući zadaci jer se (neopravdano)
smatra nekompetentnom – Rada
• “umišljena žrtva” – osoba koja ima doživljaj da je žrtva
iako nema realnog osnova za to - Dobrila
• “tovarna mazga” – osoba od koje se očekuje da obavlja
sve zadatke na poslu i “popunjava sve praznine” - Milica
• “nezainteresovani posmatrač” – osoba koja svojim
pasivnim stavom podržava postojeće stanje - Goran

PRIMERI MOBINGA U SRBIJI

• Načelnica Južnobačkog okruga
Darija Šajin osuđena je na 14
meseci zatvora, četiri godine
uslovno, zbog zlostavljanja i
mučenja radnika u vreme kada
je bila načelnik Opštinske
uprave u Baču
Optužena je proglašena krivom 13. oktobra 2008.
godine, u objedinjenom postupku za sedam
krivičnih dela za zlostavljanje i mučenje po
Krivičnom zakoniku Srbije.

• Pokrenut je proces na osnovu tužbe radnice fabrike
biskvita “Jafa” u Crvenki Vesne Samardžić koja je krajem
aprila 2007. godine tužila firmu zbog psihičkog
zlostavljanja na poslu. Ona je posle 25 godina rada u
računovodstvu zbog neslaganja sa rukovodstvom firme
prebačena u magacin. Povodom njene tužbe u
Opštinskom sudu u Kuli je pokrenut postupak
• U kompaniji ''Jugoremedija'' desio se slučaj da je pod
sumnjom da je ukrala lekove, radnica morala da se
svuče u prostoriji sa kamerama. Od posledica ovakvog
ponašanja svojih kolega završila je kod neuropsihijatra.

• Verica Marinčić iz Inđije odlučila je da prijavi svog
poslodavca Živana Jojića zbog višemesečnog
šikaniranja i pretnji. Prema njenim rečima, otkako se
zaposlila na televiziji Sveti Đorđe u Inđiji, ona i njene
kolege izloženi su stalnom pshihičkom maltretiranju
vlasnika televizije.

"Pretio je ubistvima, ubacivanjem u gepek, vezivanjem
za automobil i vučenjem kroz njive, presecanjem glava,
odsecanjem ruku i lomljenjem nogu. To je trajalo
mesecima, pa čovek više ne može ni da shvati u
kakvom je problemu."
“... a onda mi je rekao da moram da stojim na jednoj
nozi u kancelariji koja je pored njegovog kabineta i
zabranio je svim radnicima da pričaju sa mnom.”

Strašno lice terora
Mentalno zdravlje: Mobing

Piše: Biljana Soldatović
Iako, verovatno, postoji oduvek, mobing je relativno nov pojam. Mnogi su mobing osetili na svojoj koži, mada možda nisu ni znali šta im se dešava. O tome šta je mobing, kakve su mu posledice i kako se boriti protiv onih koji vas maltretiraju na poslu, razgovaramo sa dr sc. med. Mirjanom Vuksanović, kliničkim psihologom iz sektora funkcionalne dijagnostike Doma zdravlja 'Dr Milutin Ivković' (Beograd, Palilula).

Termin mobing je prvi upotrebio nemački Nobelovac Konrad Lorenc, istražujući agresivno ponašanje nekih životinja koje se udružuju protiv jednog člana, napadaju ga i teraju iz zajednice. Nemački psiholog Hajnc Lejmen sedamdesetih godina prošlog veka prvi upotrebljava termin mobing da objasni odnose među ljudima na poslu. Šta tačno označava ovaj pojam?
- Lejmenova defincija glasi da je to psihološki teror u poslovnom životu koji se odnosi na neprijateljsku i neetičku komunikaciju usmerenu na sistematičan način, od strane jednog ili više pojedinaca, uglavnom prema jednom pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti da se odbrani i koji se u ovoj poziciji drži pomoću stalnog maltretiranja. Ove aktivnosti su veoma učestale (najmanje jednom nedeljno) i sprovode se u dužem razdoblju (najmanje šest meseci), što dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje.
Prema Lejmanovom shvatanju, svaki radnik tokom svog radnog veka ima 25% šansi da bude bar jednom žrtva mobinga.

Na koji sve način može da se sprovodi mobing?
- To su napadi na: mogućnost adekvatnog komuniciranja (verbalni i neverbalni); mogućnost održavanja socijalnih odnosa (izolacija, ignorisanje...), ličnu reputaciju (izmišljanje priča o privatnom životu žrtve, ogovaranje, ismevanje, negativno komentarisanje njenih ličnih karakteristika); kvalitet profesionalne situacije (stalne kritike, prigovori, vređanja, preterana kontrola, niske ocene rada i česta kažnjavanja, oduzimanje sredstava za rad, davanje zadataka koji su u nesrazmeri sa obrazovanjem žrtve, zatrpavanje poslovima i određivanje kratkih rokova za njihovo rešavanje).
Na kraju, ali ne manje važni, su napadi na zdravlje, kada se žrtva prisiljava da radi poslove i zadatke koji štete njenom zdravlju ili pogoršavaju već narušeno zdravlje, ne odobrava joj se godišnji odmor i slobodni dani, preti se fizičkim obračunima, verbalno i seksualno se zlostavlja i sl.

Koje vrste mobinga postoje?
- Mobing može da bude horizontalni i vertikalni. Horizontalni mobing se javlja među radncima koji su u jednakom položaju na skali hijerarhije u preduzeću. Osećanje ugroženosti, zavist i ljubomora mogu podstaći želju da se eliminiše neki kolega, posebno ako se misli da njegova eliminacija može da dovede do napretka u karijeri mobera.
Vertikalni mobing se javlja kada pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika; pretpostavljeni zlostavlja jednog po jednog radnika dok ne uništi čitavu grupu - tzv. 'strateški mobing' ili 'bossing'; i kad jedna grupa podređenih radnika zlostavlja jednog pretpostavljenog.

Ko su najčešće žrtve mobinga?
- Karakteristične žrtve mobinga su:
* 'Poštenjaci', radnici koji su uočili i prijavili nepravilnosti u radu.
* Telesni invalidi sa raznim stepenima i oblicima telesne invalidnosti.
* Mladi, tek zaposleni, radnici i radnici pred penzijom.
* Radnici koji traže bolje uslove rada ili više samostalnosti u radu.
* Radnici koji nakon dugogodišnjeg besprekornog rada traže priznavanje radnog položaja ili povećanje plate.
* Višak radne snage.
* Pripadnici manjinskih skupina različitih religija.
* Radnici drukčijeg etničkog porekla.
* Radnici različitog pola - žena u skupini muškaraca ili muškarac u skupini žena; radnici različite seksualne orijentacije.
* Izrazito kreativne ličnosti.
* Ekscentrici.
* Bolesne osobe - česti izostanci sa posla zbog bolovanja izazivaju nezadovoljstvo kod poslodavaca; nekad poslodavci opterećuju radnike baš po 'slabim tačkama' (npr. sa bolesnom kičmom nose teške terete).
* Radnici koji su se poslednji zaposlili u preduzeću - grupa već zaposlenih, osećajući se ugroženom od eventualne konkurencije, odmah počinje sa omalovažavanjem, izolacijom i mobingom novozaposlenog.

Koje su posledice mobinga na zdravlje?

- U psihičke spadaju inicijalno samookrivljavanje koje vodi do zbunjenosti i anksioznosti, zatim osećanje usamljenosti, koje se sa posla prenosi na porodicu koja žrtvi ne daje podršku (istraživači su ovu pojavu nazvali 'dvostrukim mobingom'). Takođe, i lično omalovažavanje, osećanje manje vrednosti koje ide do osećanja potpune bezvrednosti, što sve vodi žrtvu mobinga u pravu depresiju.
Zdravstvene smetnje koje su posledica mobinga mogu se odraziti na više nivoa funkcionisanja. Na socijalno-emocionalnom nivou se zapažaju promene raspoloženja, anksioznost, depresija, krize plača, opsesivno razmišljanje o problemu, napadi panike. Javlja se osećaj depersonalizacije, socijalna izolovanost, gubitak interesovanja za druge ljude, uključujući i članove porodice, te emocionalna tupost. Na telesno-zdravstvenom nivou se javljaju: glavobolja, vrtoglavica, osećaj gubitka ravnoteže, poremećaj sna, poremećaji probave, osećaj nedostatka vazduha i pritiska u grudima, srčane tegobe, promene na koži. Na nivou ponašanja javljaju se: povećana agresivnost prema sebi i prema drugima, pasivizacija, beg u san, poremećaji hranjenja i apetita (ili prejak ili preslab nagon za hranom), prekomerna upotreba alkohola i cigareta, zloupotreba lekova, seksualna disfunkcija. U međunarodnoj klasifikaciji oboljenja još uvek ne postoji posebna dijagnostička kategorija za mobing, pa se poremećaji zdravlja izazvani mobingom najčešće kategorišu kao poremećaji adaptacije ili kao posttraumatski stresni poremećaj.

Kako se izboriti protiv mobinga?

- Pre svega, adekvatnim zakonskim normama. Nažalost, u našim pozitivnim zakonima ova pojava se ne pominje. U Zakonu o radu se uopšteno govori o diskriminaciji, uznemiravanju i opštoj zaštiti zaposlenih (članovi 18-21 i 80-82.). Za sada, zakon protiv mobinga postoji samo u Francuskoj, a kazna za mobing se kreće od novčane kazne u iznosu od 15.250 evra, do kazne zatvora u trajanju od godinu dana. U radnoj organizaciji mobing će se smanjiti boljim sindikalnom organizovanjem, udruživanjem radnika i, što je možda i najteže postići, pravilnim izborom odgovarajućeg rukovodećeg kadra, u smislu stručnih, moralnih i organizacionih kvaliteta. Ukoliko bi ovi uslovi bili ispunjeni, borba protiv mobinga na individualnom planu bila bi uspešnija. Žrtva mobinga prvo treba da bude svesna da 'greška' nije u njemu i da je žrtva mobera, te da nema mesta stidu i osećanju krivice; zatim, treba da se suoči sa svojim strahovima i mogućnostima, da pokuša da se suoči sa moberom i razjasni situaciju. Nekad, suočavanje sa situacijom i razvijanje mehanizama samozaštite koji vode eliminaciji straha, lišavaju mobera mogućnosti da uživa u strahu svoje žrtve. Ovako, ostaje lečenje posledica, redukcija simptoma, dok uzroci i dalje traju.

Mobing u svetu

Novija istraživanja pokazuju da je u SAD svaki četvrti radnik podvrgnut mobingu. U Velikoj Britaniji je svaki osmi radnik bio mentalno maltretiran u poslednjih pet godina svog radnog staža. Rezultati obimnog istraživanja u EU o zlostavljanju na poslu, sprovedenog 2000. godine, zabrinjavajući su: trinaest miliona radnika (9%) bilo je meta mobinga! Mobing je najčešći u državnoj upravi i odbrani, u školstvu i zdravstvu, hotelijerstvu i restoranima, delatnostima transporta i komunikacija, trgovini, rudarstvu i prerađivačkoj industriji, finansijskom posredovanju, građevinarstvu, elektroprivredi i vodoprivredi, u poljoprivredu i ribarstvu. Jedno skorije ispitivanje u Hrvatskoj (Koić, Filaković i dr.) pokazalo je da je iskustvo sa mobingom imalo od 15,4%, pa čak do 53,4% ispitanika.

Mobing u Srbiji sve češći, zaposleni se plaše da prijave
Vesti - Društvo | Tanjug | 04 mart 2010


Pojava mobinga u Srbiji je sve češća, ali zbog straha i nesigurnosti žrtve ga prijavljuju po prestanku radnog odnosa, kada je prekasno i kada im se više ne može pomoći, rečeno je danas za okruglim stolom "Mreža za zdravlje i sigurnost na radu - prevencija i ublažavanje mobinga".

Inspektor rada odeljenja inspekcije rada u Beogradu Jasmina Maričić Vukotić rekla je da ta ustanova po prijavljenom slučaju često potvrdi sumnje zaposlenog da se susreće sa mobingom na radu, ali da još uvek ne postoji zakonska regulativa te oblasti, pa Inspekcija rada ne može da preduzme konkretne korake. Ona je kazala da bi trebalo ohrabriti zaposlene da anonimno prijave slučaj mobinga.

"Zaposleni često moraju da trpe samovolju poslodavca, kako bi obezbedili sebi ekonomsku egzistenciju", kazala je Maričić i napomenula da je evidentan problem i nepostojanje društvenog okruženja u kojem bi radni odnos bio humaniji. Direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu rada i socijalne politike Vera Božić - Tefalt rekla je da se Predlog zakona o mobingu nalazi u skupštinskoj proceduri i napomenula da je aktuelan problem i utvrdjivanje činjenica mobinga, zbog čega malo slučajeva dobija sudski epilog.

Profesor katedre za evropsko javno pravo Pravnog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu Snežana Vasiljević ukazala je da je cilj projekta "Mreža za zdravlje i sigurnost na radu" razvoj socijalno odgovornog tržišta rada u četiri zemlje zapadno-balkanske regije - Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Prema njenim rečima, regionalna saradnja, što je jedan od uslova za pristupanje EU, u toj oblasti je veoma korisna.

Cilj projekta, takodje, jeste sprovodjenje zdravstvenih i sigurnosnih standarda EU u zemljama jugoistočne Evrope do 2013. godine. Jedna od glavnih aktivnosti projekta je osnivanje regionalne anti-mobing mreže, a planirano je i formiranje savetodavne službe za žrtve mobinga u čiji će rad biti uključeni sindikalni predstavnici.U raspravi je zaključeno da je mobing uzrok značajnih ekonomskih, socijalnih i zdravstvenih problema.

Neočekivani problemi za glumca Nila Mekdana
Odbio seks, dobio otkaz!
Subota - 03.04.2010
Američki glumac Nil Mekdan (44) otpušten je posle samo tri dana snimanja serije „Scoundrels“ jer je odbio da snimi vatrenu seksi scenu sa glumicom Virdžinijom Medsen (48)! Uz to, Nil će ostati i kratak za milion dolara, koje je trebalo da zaradi u seriji.

„On je rekao da se vruće scene seksa koje je trebalo da snimi sa zgodnom Virdžinijom kose sa njegovim verskim uverenjima. Nil je posvećeni katolik i želi da očuva reputaciju porodičnog čoveka“, rekla je Niki Finki, poznata holivudska kolumnistkinja.
Produkcijska kuća „Ej-Bi-Si“ je već počela snimanje serije, kada je naišla na neverovatan problem. Nil je čak odbio i da snimi scenu sa izmenjenim scenarijom. Izbačena je scena vrućeg seksa, koji je zamenjen vatrenim poljupcem, ali nije pomoglo.
„On je prihvatio ulogu u seriji i pročitao je scenario pre nego što je potpisao ugovor. Njegov postupak je vrlo neprofesionalan“, rekao je izvor blizak produkcijskoj kući.

Nil potiče iz posvećene katoličke porodice iz Masačusetsa. Ima petoro braće i sestara. On je u braku od 2003. i ima troje dece. Glumio je u više od 20 poznatih filmova, među kojima su „Suvišan izveštaj“ sa Tomom Kruzom i „Zastave naših očeva“, koji je režirao Klint Istvud.
Virdžinija Medsen, koja je ranije bila nominovana za „Oskara“, nije želela da komentariše postupak kolege, a iz produkcijske kuće su bili prinuđeni da nađu zamenu za Nila. Umesto njega, u seriju je uskočio glumac Dejvid Džejms Elikot. Virdžinija je sestra glumca Majkla Medsena, koji se proslavio u Tarantinovom serijalu „Kil Bil“.

Odjavio i Nikolet

Ovo nije prvi put da Nil zbog religije odbija da snima seksi scene. Tokom snimanja kultne serije „Očajne domaćice“, Nil je odbio „vrele scene“ sa Nikolet Šeridan zbog čega je njegov lik izbrisan iz serije 2009.

da li je mobing ................