Plakanje na radnom mestu

Plakanje na radnom mestu je sigurno tema o kojoj se ne priča, ali to se definitivno dešava. Ali ovo je muški svet, a pravila u poslovnom svetu i dalje diktiraju vojnička disciplina i atmosfera sportskog kluba, gde dominira muški pogled na svet. Kancelarija jednostavno nije mesto na kome treba ispoljavati emocije.
Svi znamo da žene lakše zaplaču; to nam je svojevrsna "biološka kozmetika". Ali većina žena takođe zna da je plakanje na radnom mestu neprihvatljivo. Ne samo da nam suze podrivaju autoritet, već i čine da delujemo slabo, bez samopouzdanja i bez sposobnosti samokontrole. Tako će nas samo smatrati iracionalnim osobama i neće nas shvatiti ozbiljno. Eksperti tvrde da su čak i strahoviti izlivi besa prihvatljiviji nego plakanje. Nepisano je pravilo da žene koje često plaču na poslu snose posledice koje su destruktivne po njihovu karijeru.


Plakati ili ne plakati, pitanje je sad?
Naravno, posledice plakanja na radnom mestu zavise od Vašeg položaja u kompaniji. Ako ste na nižem nivou hijerarhije i zarađujete taman toliko da sastavite kraj sa krajem, posledice po Vašu karijeru nisu katastrofalne. Ali ako ste menadžer, supervizor ili generalni direktor, to je već sasvim druga priča.
Takođe, zavisi i zbog čega ste briznuli u plač, tj. ko je osoba zbog koje ste to uradili. Ako plačete zbog toga što se šef izvikao na Vas, to je potpuno drugačije od toga da plačete zato što Vam je kolega uradio nešto nažao - lagao Vas, ukrao Vam ideju, podmetnuo Vam nogu… Obzirom da je poslednjih godina zlostavljanje na radnom mestu u usponu, zaposleni se suočavaju sa psihološkim maltretiranjem, pa čak i fizičkim napadima, od strane svojih kolega. U takvim slučajevima je veoma teško ne zaplakati, ili barem ne ispoljiti bes.

Ako se isplačete jednom, i to zato što je neko zaista vikao i vređao Vas, to i nije tako neprihvatljivo. Ali ako plačete svaki put kada kolega zaboravi da i Vama donese kafu, onda stvarno morate da preuzmete kontrolu nad svojim postupcima. To Vas neće odvesti nikuda, osim možda najkraćim putem do Nacionalne službe za zapošljavanje. U svakom slučaju, ako Vaši pretpostavljeni ne saznaju za ove Vaše emotivne trenutke, nećete snositi nikakve posledice

Zašto plačemo?
Veoma često, po mišljenju stručnjaka, kada žena zaplače na poslu, to nije prouzrokovala trenutna situacija na radnom mestu. Ako ima problema u braku ili porodici, ona je time preokupirana i nije u stanju da uspostavi ravnotežu između posla i privatnog života. I onda kada joj neko kaže da nije dobro odradila neki posao, ili da u mejlu koji je poslala potencijalnim partnerima postoji pet pravopisnih grešaka (kako je uopšte mogla da ga pošalje a da ne pročita?), ona počinje da plače. A to nije zbog tih pet grešaka, već je to jednostavno kap koja je prelila čašu. Tu grešku na poslu je napravila upravo zato što je preokupirana problemima u privatnom životu. Bez obzira na to što znate koliko je to pogrešno, postoje situacije kada je jednostavno nemoguće zaustaviti suze.


Izboriti se sa suzama
Postoji jedna strategija u borbi sa suzama koju predlažu psiholozi. Morate da pobegnete od situacije koja Vas navodi na suze i da potražite izlaz. Ljudi previše vremena provode fokusirani na problem (Šta ću sad? Ovo je jače od mene), umesto da se skoncentrišu na potencijalno rešenje.
Svaka situacija ima svoju emocionalnu i svoju racionalnu stranu. Kada ste tako "preplavljeni" problemom, držite se isključivo te emocionalne strane i osećate kako nemate kontrolu nad situacijom. Ali pokušajte da racionalno sagledate situaciju, onoliko koliko možete u datom trenutku; pokušajte da se izvučete iz tog emocionalnog vrzinog kola.
Emocije u poslovnoj komunikaciji su nešto što ljudima vezuje ruke. Kada Vam sledeći put dođe kolega ili šef sa kritikom ili konfliktom, recite mu šta o tome mislite, a ne kako se zbog toga osećate. Nemojte biti previše lični i izbegavajte da preuzimate odgovornost za sve. Naučite da neke stvari prosto pustite da prođu mimo Vas.

Osećam da suze stižu… tu su, iza ugla…
Pripremite sebe za emotivne situacije; razmotrite sledeće strategije:
- obavite malo samoprocenjivanja, utvrdite koja je to emocija koja Vas najčešće podstiče na plač; to može biti bes, strah, krivica, ljubomora, anksioznost;
- budite optimista: sve se dešava sa razlogom;
- predvidite situacije u kojima mogu biti uključene intenzivne emocije; pripremite se za njih, vežbajte svoje reakcije;
- uštinite se, ujedite se za usnu, dišite duboko, pričajte kroz suze; pretvarajte se da se pripremate za ulogu jake žene koja ne plače; uradite sve što Vam padne na pamet a što bi moglo pomoći da ostanete "čitavi";
- fokusirajte se na sadržaj poruke, a ne na kriticizam i intonaciju kojom Vam je ta poruka saopštena;
- držite se striktno planiranog toka razgovora, i ne okolišite, tako ćete biti pripremljeni;
- upravljajte svojim osećanjima, pretočite suze u reči; bavite se problemom a ne Vašim osećanjima vezanim za problem;
- ako ništa od ovoga ne pomogne, zamolite da izađete na neko vreme: "Kao što vidite, imam veoma snažna osećanja u vezi sa ovim. Volela bih da izađem na neko vreme i da o ovome pričamo malo kasnije. Hvala na razumevanju." Nemojte sedeti i plakati, bežite iz te situacije. Prošetajte malo; nemojte ići u toalet, najverovatnije će Vas neko tu videti, pa ćete postati predmet ogovaranja. Odložite sastanak ako osećate nekontrolisani nalet emocija.

Suze nisu dovoljne…Ako ste bili previše emocionalni na sastanku, razgovarajte prvi o tome sa svojim šefom; recite nešto poput: "Preplavile su me emocije. To zaista ne liči na mene. Nadam se da razumete…"
Nikada krivicu za svoje suze ne svaljujte na PMS!

Neka istraživanja pokazuju da i muškarci i žene podjednako imaju negativne asocijacije na plakanje na radnom mestu. Ako hvatate sebe da Vam se oči prečesto pune suzama, možda bi trebalo da se obratite za pomoć nekom dobrom prijatelju ili (zašto da ne?) psihoterapeutu.
Nekako svi prvo pomislimo da na radnom mestu ima prostora za ispoljavanje ovih veoma ljudskih emocija, ali nema ga. To možda jeste tužno, svi smo mi samo ljudi na kraju krajeva, i nekada je to prosto jače od nas. I upravo zato je dobro naučiti tehnike koje minimiziraju uplitanje emocija u posao.

Igrajte po pravilima, ili pak, radite na tome da ih promenite. Promovišite saosećajno i sažaljivo radno mesto, gde ljudi ne moraju da sputavaju svoje emocije.
Ohrabrite ispoljavanje - pa čak ako to podrazumeva i suze. Uprkos svemu, plakanje s vremena na vreme jeste zdravo i donosi olakšanje. Može da Vam pročisti telo od toksina, i da Vam dodatno oslobodi duh. Ali za sada, sačekajte sa plakanjem dok ne stignete kući.

da li bi ona plakala na radnom mestu

Poštovani G. Direktore,

javljam se na oglas za tajnicu jer sam vidijela u novinama a dosta brzo tipkam s jednim prstom i kod računanja isto znam zbrajati a malo kod djeljenja sporije ali ipak izračunam.

Drugo znam na telefon makar bolje znam s ljudima jer sam vidijela da ljudi bolje samnom komuciraju u ćetri oka pa i kad ih je više nego na telefonu.

Još molim da nebude poso kopliciran ali svejedno sam zainteresirata bez obzira.

Da odma priznam znam da mi baš nejde gramatički i da dosta brkam č i ć i ije i je ali je kod mene osobnost da to sve nekako izađe na dobro. Drugo što se tiće plače o tome možemo se razgovarat ko ljudi nisam ja neka da sam gramziva.

Što se tiće za počet posao mogu odma to jest kad vam odgovara.

Hvala za odgovor koji molim što prije jer mislim da ćete ovakvu nač teško jer danas je teško nač provesijonalnu osobu.

Sštovanjem,

Mara

PS – Izvinite ako je molba kratka jer nisam u praksi još za takve molbe pisat pa šaljem i sliku.