LIRSKE PESME

Лирске песме су најбројније у српском усменом казивању. На неки начин најверније и најпотпуније изражавају стари српски дух и мисао. Бавиле су се скоро свим темама које су се јављале у патријахалном српском друштву – не само да су описивале колективне мотиве и осећања, већ су изражавале и лична осећања, надања и снове. Песме су пратиле цео српски живот – од рођења, па до смрти. Вук Караџић их назива женским песмама.

Лирске и епске песме се разликују по односу субјективног и објективног чиниоца, али и по односу песме и певања са друге стране. Сам Вук Караџић то лепо каже: "Женске пјесме пјева и једно или двоје само ради свога разговора, а јуначке се пјесме највише пјевају да други слушају; и зато се у пјевању женски пјесама више гледа на пјевање, него на пјесму, а у пјевању јуначкије, највише на пјесму." ("Српске Народне Пјесме I" Вук Стеф. Караџић) Женске песме су певане, не само од стране жена и девојака, већ и од мушкараца, поготово момчади, и то најчешће по двоје у један глас.

Што се тиче старости песама, лирске песме, које су забележене, су старије од забележених епских - јуначких песама.

Момак и дјевојка

"Ој дјевојко, питома ружице,
кад си расла, на што си гледала?
Ил' си расла на бор гледајући,
ил' на јелу танку поноситу,
ил' на мога брата најмлађега?"
"Ој јуначе, моје јарко сунце,
нит' сам расла на бор гледајући,
ни на јелу танку поноситу,
нит' на твога брата најмлађега, -
већ сам млада према тебе расла."

Највећи гријеси

Расло дрво сред paja
Племенита дафина,
Племенито родила,
Златне гране спустила,
Лишће joj je сребрно;
Под њом света постеља,
Сваког цвета настрта,
Понаjвише босиљка
И румене ружице;
На њоj светац почива,
Свети отац Никола,
К њем' долази Илиjа
Мироносна воjвода,
Па беседи Илиjа
Мироносна воjвода:
"Та устани, Hикола!
"Да идемо у гору,
"Да правимо корабе,
"Да возимо душице
"С овог света на oнaj."
Ал' беседи Никола:
"Окан'дер се, Илиjа
"Мироносна воjводо!
"Данас jeстe недеља,
"У њој с' ништа не деља,
"Већ се крсти и венча,
"Русе косе чешљају,
"Бело лице умива."
Опет вели Илиjа
Мироносна воjвода:
"Устај горе, Никола!
"Да идемо у гору,
"Да правимо корабе."
Ал' устаде Никола,
Отшеташе у гору,
Направише корабе,
Превезоше душице
С овог света на oнaj,
А три душе не могу:
Jедна душа гриjешна,
Кума на суд водила;
Друга душа гријешна,
С комшијом се мразила;
Трећа душа најгрешнија,
Девојку је скудила.

Наджњева се момак и дјевојка

Наджњева се момак и дјевојка:
момак нажње двадес'т и три снопа,
а девојка двадесет и четири.
Кад увече о вечери било,
момак пије двадес'т и три чаше,
а девојка двадесет и четири.
Кад ујутру бео дан освану,
момак лежи, ни главе не диже,
а дјевојка ситан везак везе!

То је благо, што је коме драго

Снијег паде на бехар на воће,
Да Бог даде сваком, тко што хоће!
А и мени, што је мени драго.
Волим драго, нег' царево благо!
Што је мени све царево благо,
Кад ја немам што је мени драго?

Девојка и сунце

Девоjка се сунцу противила:
"Japко сунце, лепша сам од тебе,
"И од тебе и од брата твога,
"Од твог брата, cjajногa месеца,
"Од сестрице звезде преоднице,
"Што преоди преко ведра неба,
"Као пастир пред белим овцама."
Jарко сунце Богу тужбу дало:
"Што ћу, Боже, с проклетом девојком?"
А Бог сунцу тијо одговара:
"Japко сунце, мoje чедо драго!
"Буд' весело, нe буди љутито,
"Ласно ћемо с проклетом девоjком:
"Ти засиjаj, преплaни joj лице,
"А ja ћу joj уду срећу дати,
"Уди срећу, све ситне девере,
"Злу свекрву, а свекра горега;
"Сетиће се ком се противила."