PRIRODNE LEPOTE CELOG SVETA

Rodos – ostrvo Sunca i čudo prirode

Svaki epitet kojim pokušavamo da opišemo Rodos, četvrto po veličini ostrvo u Grčkoj, čini nam se malim i nedovoljno živopisnim. Fascinantan, jedinstven, bajkovit, čudesan... sve to, da, ali i mnogo više.

Misao o Rodosu ne znam odakle da počnem, od severa ili juga ostrva, istorije ili geografije, dnevnog ili noćnog života... početka ili kraja. Sve jednako ostavlja bez daha. Možda od onoga što leti najviše znači – plaže i mora.

Svojom veličinom od 1400 km/2 nudi mnogo sadržaja, nikad da ne dosadi, a sa druge strane, letovanje od npr. 10 dana je dovoljno da se zaokruži slika o njemu i da nemate osećaj nedovršenosti kad se vratite nazad u svakodnevnicu.

Na severnom špicu ostrva se nalazi i glavni grad koji nosi isto ime i u kom živi više od polovine ukupnog broja stanovnika ostrva (koji iznosi oko 120.000). A tu, u gradu Rodosu, na najsevernijoj tački ostrva mešaju se vode dva mora: vetrovitog Egeja koji zapljuskuje zapadnu obalu i mirnog Mediterana na istočnoj strani. Na tom mestu je čudesan prirodni fenomen preseka vetrova i talasa. Posmatrajući nemirni Egej shvatate zašto su stanovnici Rodosa morali oduvek da budu vrsni mornari. Ali ti veliki talasi onda nastavljaju ka pučini, a mediteranska strana, već 50m od te tačke, potpuno je mirna. Ovaj špic sa velikim morskim oblucima je jedna od mojih omiljenih tačaka na ostrvu. Duva tako snažno da više ni ne čujete svoje misli i sve nadalje prepuštate čulima.

Najjužnija tačka ostrva se zove Prasonisi, u prevodu Zeleno ostrvo. Prvi deo imena ('zeleno') duguje činjenici da je obraslo niskom vegetacijom. A drugi deo imena ('ostrvo') je posledica plime i oseke. Naime, to je poluostrvo koje je povezano peščanim sprudom dugačkim oko 800 m sa ostatkom Rodosa. A kad plima preplavi sprud, postaje zaista zeleno ostrvo. I na ovoj tački se mešaju vode Egejskog i Sredozemnog mora. Presek vetrova i talasa je karakterističan i za najseverniji i za najjužniji deo Rodosa, s tim da na Prasonisiju, zbog velikih talasa, ne moze uvek da se kupa, ali zato je to raj za surfovanje i mnoge druge sportove na vodi.

Ukupna dužina obale je 220 km. To znači da, ako želite da budete brzi ...i kusi... možete da je obidjete za jedan dan, sa kratkim zadržavanjima na glavnim tačkama. Ali ako želite temeljno da ga doživite, da se bar jednom okupate na svim lepim plažama i vidite neverovatne stvari koje Rodos nudi, onda je potrebno mnogo više.

Gradska plaža Eli u samom gradu Rodosu je prelepa. To je peščana plaža koja nudi i mirno more i talase, i Egej i Mediteran, pa ko šta više voli... A pogled na Tursku obalu ćete svakako imati, s obzirom da je Rodos jedno od najistočnijih ostrva Grčke. Stoga je blizu Maloj Aziji i turskom letovalištu Marmaris (za koji svakodnevno isplovljava redovna linija trajekta).

Imajući u vidu geografski položaj Rodosa, letnje žege su neminovne. Ali, ono što spašava je činjenica da vetar stalno duva. Taj vetar se zove maltem i njemu su i turisti i lokalno stanovništvo beskrajno zahvalni. Van letnjeg špica, dakle u junu i septembru, neretko su uveče potrebni i lagani dugi rukavi, pogotovo ako se ostaje do zore koja je, i inače, najhladnije doba dana.

Istočna, mirna obala je turistički više iskorišćena i nudi sve tipove plaža: peščane, šljunkovite, sa većim morskim oblucima, stenovite... sa puno ljudi ili bez ljudi uopšte, sa ležaljkama ili bez njih... Sve!

Oko 8 km južno od glavnog grada je plaža Kalitea. Ime u prevodu znači lep pogled i zaista, danju ili noću, u zoru ili sumrak, pogled je fantastičan. To su tri prelepe stenovite plaže gde su na jednoj steni, npr. romantično postavljene dve ležaljke, na nekima više, a ima i peščanih delova. Jedna od ovih plaža je u okviru nekadašnjeg lečilišnog kompleksa sa lekovitim izvorima koji je sada predivno sredjen. Zbog toga se ulaz naplaćuje 2-3 evra, dok je na ostale dve plaže ulaz slobodan. Inače, u Grčkoj su sve plaže državno dobro i ulaz se nikad ne naplaćuje, jer plaža ne pripada nikome, ni hotelu ni privatnim licima. Naplaćuju se ležaljke i suncobrani (2 ležaljke i suncobran su 7 ili 8 e), ali vi ne morate da ih iznajmite. Možete slobodno da ponesete svoje i da se stacionirate gde vam se najviše svidja.

Drugi po veličini hotelski kompleks na Rodosu je Faliraki koji se nalazi 15 km od grada Rodosa. To je fantastična peščana plaža (tj. kako Grci kažu paralia) dugačka 5 km. Pesak je divan, more još lepše. U Falirakiju se nalazi i akva park, što je raj za decu, a i one velike koji odbijaju da odrastu.

Posle nje, idući dalje na jug istočnom obalom, dolazimo do dve preslatke plaže: Ladiko- mala peščana plaža koju, iz nekog razloga, Italijani posebno vole, i Entoni Kvin- divna plaža većinom sa morskim oblucima koja nosi ime po čuvenom glumcu. Naime, tu su snimane neke scene iz filma 'Topovi Navarona', sa Entoni Kvinom i Gregori Pekom.



Plaža Afandu je sledeća na redu. To je 7 km dugačko kupalište sa morskim oblucima i većinom je prirodna, tj. samo na nekim delovima ima ležaljki i suncobrana. Nju lokalni Grci najviše vole, dolaze tu sa decom, jer nije toliko puno turista i njihove pomalo histerične energije koju sa sobom donose. Sa glavnog magistralnog puta ima više skretanja za nju. Gde god da se skrene, nećemo da pogrešimo jer se svakako izlazi na put koji paralelno ide uz more, tako da onda u vožnji biramo gde nam se najviše svidja da provedemo ostatak letnjeg dana.

Odmah posle Afandu kupališta je mesto Kolimbija (što u prevodu znači plivati). Ono polako postaje sve razvijenije turističko mesto. Plaža je većinom sa morskim oblucima, a more je predivno. Glavna ulica, ali i jedina veća atrakcija ovog malog mesta, je Eukaliptus ulica. Prelepi drvored zasadjen duž celog puta nam omogućava prijatnu šetnju čak i usred vrelog letnjeg dana.

Nedaleko od Kolimbije se nalazi jedna od, po mnogima, najlepših plaža Mediterana. U pitanju je Campika, plaža sa prekrasnim peskom. Plićak je dugačak, tako da je to za decu, ali i za razne igre u vodi (loptom i dr. rekvizitima), pravi izbor. Na brdu tik iznad plaže, 300 m od nivoa mora, nalazi se crkvica Campika. Nju pohode žene koje imaju probleme sa začećem deteta. Muško ime Campikos i žensko Campika, što bi u prevodu bilo Svetlan i Svetlana, isključivo su vezani za Rodos. Ako u bilo kom delu Grčke upoznamo nekog ko se ovako zove, znamo da je njegova/njena majka dolazila u ovu crkvu da se moli Presvetoj Campiki za božji dar, dete.

Dalje putem na jug se nailazi na divne peščane plaže kao što su Stegna, Agia Agati, Haraki itd. Svaka je lepa na svoj način i svaka je vredna posete.

A na 55-tom km od grada Rodosa nalazi se Lindos, biser ostrva i mesto koje obavezno treba posetiti. Grci ga zovu 'najlepše selo na svetu'. Sve su kuće romantično bele boje, a iznad sela se uzdiže fascinantni akropolj na kome ima ostataka iz svih istorijskih epoha koje su nesebično ostavljale svoj pečat i ovde, i na ostrvu u celini. Kristalno čisto more i beli pesak plaže na Lindosu je doživljaj koji se ne sme propustiti. Treba samo imati u vidu da je ovde nešto viša temperatura nego na ostatku ostrva jer ne duva vetar zbog čega je vrućina surovija. Prilaz Lindosu i putem i morem je tačka na kojoj se prave nezaboravne fotografije.

Malo niže od Lindosa je veoma atraktivan zaliv Apostola Pavla gde se on i iskrcao u I veku nove ere da bi širio hrišćanstvo na Rodosu. Ambijent je nestvaran, uvala izgleda kao bazen, samo je malim prolazom povezana sa morem, a plivanje čarobno.

Zapadna obala, iako ne toliko posećena kao istočna, takodje je zanimljiva za kupanje, tim pre što je talasasta i vetrovita, što je, opet, poseban doživljaj.

Iako bogata vegetacija nije karakteristika Rodosa (zbog njegovog geografskog položaja i klime), postoji jedna šumovita dolina vanredno tiha i posebno prijatna u vrelim letnjim danima. To je Petaludes, odnosno Dolina leptirova, mala tamna uska dolina sa gustim rastinjem gde protiče potok koji obrazuje jezerca i vodopade. U njoj se tokom letnjih meseci, kao da je priroda namestila za potrebe turizma, pari posebna vrsta leptira, kvadrini, koji žive jedino na Rodosu, dakle endemska vrsta. Ambijent je prekrasan, tim pre što je zabranjeno praviti buku da se leptiri ne bi uznemirili.

Još jedna šumovita tačka, oaza borova i platana, jeste Epta Piges (Sedam izvora). Iz izvora teče kristalna voda koja se uliva u malo veštačko jezero. Kod jezera je i izlaz iz jednog mračnog, ali romantičnog tunela dugačkog 186 m. Tunel je uzak, ne mogu se dve osobe mimoići, tako da postoji samo jedan smer kretanja. Kad smo kroz njega prolazili, uhvatili smo se za ruke videvši da to rade i ostali. Potpuni je mrak, samo se malo vidi 'svetlost na kraju tunela', a voda koja je do članaka prijatno rashladjuje naše putešestvije do jezerceta.

Sve ovo je samo jedan deo ukupne lepote Rodosa. Za uživanje nije potrebno mnogo, samo da se opustite, zaboravite na nedovršene ili nove poslove koji čekaju kod kuće, a ostalo će ovo nestvarno ostrvo samo da odradi.

Atina - u svako doba

... Atina ...
Mermerna kolevka savremene zapadne civilizacije i, istovremeno, moderna betonska evropska metropola. Njen specifičan duh i energiju grade elementi Balkana, Mediterana, Bliskog istoka i zapadne Evrope.

Koji god da je razlog vašeg putovanja na sam jug Balkanskog poluostrva, Atina čeka spremna da vam pruži mnogo više od onoga što očekujete! Čudesna istorija, dnevna i noćna zabava, šoping, nova poznanstva, more... ma, samo zažmurite i zamislite, oči otvorite kad stignete i ... verujte joj ... U koje god godišnje doba da dodjete, došli ste u pravo vreme. Sunce će vas uvek pozdraviti.

Dolazimo u Atinu

Do Atine možete doći i kopnom, i morem, i nebom. Mada, ako je vodeni put baš taj kojim želite da stignete do glavnog grada Grčke, složićete se da Srbija i nije baš odgovarajuća polazna tačka (no, ako baš insistirate: Dunavom do Crnog mora, pa kroz Mramorno do Egejskog mora.

Došli biste do Pireja, treće po veličini luke Sredozemlja. Iako je nekad bio odvojen grad, urbanizacijom je danas spojen sa Atinom. Mada, odnos Pirejaca prema Atini je sličan kao odnos Zemunaca prema Beogradu: ako ih pitate odakle su, eksplicitno će reći iz Pireja, ne Atine).

Iz Beograda leti redovna linija JAT-a do Atine tri puta nedeljno, a i Olimpik ima letove. Sam put traje oko 1.30h. Aerodrom se zove Elefterios Venizelos. Izgradjen je 2001. godine i zamenio je dugogodišnji medjunarodni aerodrom u čuvenom letovalištu Glifada (koje je poznato po svom raspusnom letnjem noćnom životu).

Atina - u svako doba



Venizelos (Slobodan, ako bismo nasilno želeli da posrbimo njegovo ime Elefterios) je bio dominantna politička figura u 1/2 dvadesetog veka. Antirojalist i zagovornik liberalne demokratije, rodjen je na najvećem grčkom ostrvu Kritu. Bio je i predsednik parlamenta Helade, a u balkanskim ratovima (1912-13) je udvostručio teritoriju tadašnje Grčke koja se još oslobadjala od Turaka, dok se u prvom svetskom ratu priključio saveznicima. Poštujući lik i delo Venizelosa, taksijem ili autobusom se polako udaljavate od zgrade aerodroma i posle oko 1h vožnje stižete do centra Atine.

Ako, pak, planirate da putujete autobusom ili svojim kolima, put je mnogo duži (oko 1100km, autobusom treba, uz pauze i normalno zadržavanje na granici, oko 20h), ali ćete proći kroz lepe predele. Granični prelaz je Evzoni (koji nosi ime po pripadnicima nacionalne garde specifične odeće i držanja, bez daha će vas ostaviti kad ih budete videli ispred parlamenta u Atini). Tu i reka Vardar menja svoje ime u Aksios, na granici Grčke i Makedonije (odnosno, kako je Grci zovu, Skopje, jer se i deo severne Grčke zove Makedonija odakle su i velike vojskovodje, Filip i Aleksandar Makedonski, kao i čuveni filozof Aristotel. Iz tog razloga je zvanični naziv ove bivše jugoslovenske republike baš takav: Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija).

Glavne tačke su planine Olimp, gde su, po verovanju, Zevs (vrhovni bog, vladar vremena i gromova) i ostali bogovi obitavali, jeli i pili ambroziju i nektar i krojili sudbine običnih smrtnika. To je najviša planina u Grčkoj (2917m), a ujedno i nacionalni park, kao i tačka koju planinari rado pohode. Zatim, prelepa Dolina Tembi (gde se lepi i uobraženi Narcis zaljubio u svoj lik u vodi i uvenuo zbog neuzvraćene ljubavi pretvorivši se u cvet koji po njemu nosi ime narcis. Tu je tužno skončala i nimfa Eho koja je zbog svoje brbljivosti bila kažnjena tako da samo može da ponavlja poslednje reči sagovornika – njen eho se tamo i danas glasno čuje) i čuvene Termopile gde su Spartanci na čelu sa Leonidom izgubili brojčano neravnopravnu bitku protiv ogromne persijske vojske. No, taj poraz je, po daljim posledicama, bio pobeda Grka, jer ih je naveo da se ujedine, pobede Persijance i time usmere svet u pravcu u kome danas živimo – ako niste već, obavezno pogledajte film "300".

Došli smo u Atinu

I stižemo do Atine. Da li? Atina je u prečniku više od 70km dugačka, i u njoj živi više od polovine ukupnog stanovništva Grčke – oko 6 miliona ljudi. Iako su u Atini bili veliki neredi u decembru 2008. godine, od Božića (25. decembra, pošto Grci prate, iako su pravoslavci, novi gregorijanski kalendar) to se prosto nije videlo. Polupana stakla su zamenjena, samo ako se baš skoncentrišete, tu i tamo ćete videti po neko polomljeno staklo. Ljudi normalno žive, rade i kupuju za praznike, noću se izlazi, u vazduhu se uopšte ne oseća ta nesredjena politička situacija koja čeka svoj epilog početkom naredne, 2009. godine, kada je najavljen nastavak protesta.

Glavni gradski trg se zove Sintagma, što u prevodu znači ustav. To je, ujedno, i najlepši trg u Atini.
Na njemu se nalazi velika božićna jelka koja se tradicionalno postavlja svake godine. U decembarskim neredima, kada je grad dosta stradao, ni božićno drvo nije dobro prošlo. Bilo je zapaljeno i zato ga ovog puta čuvaju policajci, u slučaju da anarhisti pokušaju ponovo da ga sruše, ali i oni su nasmejani, praznično raspološeni, ne oseća se apsolutno nikakav strah u vazduhu.


Preko puta Sintagme je Nacionalni parlament tj. skupština, prelepa zgrada gradjena neoklasičnim stilom (kako je gradjena i većina zgrada u 19. veku, naročito javnih). Neoklasicizam je povratak starim, klasičnim vrednostima u arhitekturi i umetnosti uopšte (kako i sama reč kaže: neo – novi klasicizam). Upadljivo je izrazito korišćenje stubova (dorskih, jonskih ili korintskih) kao i zabata (timpanon ili fronton). To je arhitektonski element u obliku trougla koji se nalazio na užim stranama antičkih hramova (pročelju i začelju), i često bio ukrašen reljefima.


Na večnoj straži pred parlamentom (ali i ispred spomenika neznanom junaku, kao i predsedničkog dvora) su već pomenuti evzoni, vojnici u tradicionalnoj odeći u kojoj su njihovi preci dobili rat za nezavisnost. Oni se biraju medju muškarcima u obaveznoj grčkoj vojnoj službi. Ali su kriterijumi za odabir zahtevni: muškarci moraju da budu visoki (što i nije baš tako lako naći kod Grka), lepi, zgodni sa lepim nogama. S razlogom: obučeni su u kratku suknju (fustanela) sa 400 nabora koji simbolizuju godine pod turskom vladavinom, crvenu kapu i crvene cipele sa pomponima (nalik klompama). Mirno stoje, jedini pokreti koje prave su pokreti očima, prate šta se dešava oko njih. Na svaki pun sat (24h dnevno) je smena straže. Taj ritual obavezno treba da snimite. Inače, možete ih slikati, možete se i slikati sa njima, jedino je zabranjeno da ih dodirujete.

Atina - u svako doba

U zaledju trga Sintagma i parlamenta (koji je nekada prvi grčki kralj posle sticanja nezavisnosti, Oto Bavarski, koristio kao svoju palatu, i tek 1926. godine, nakon povratka parlamentarne vlade, počeo da služi današnjoj svrsi) nalazi se, opet, nekadašnja kraljevska bašta. Ona je bila ideja kraljice Amalije, supruge Otona Bavarskog. Vrtlari su joj doneli, po nekim podacima, i do 15000 domaćih i egzotičnih biljaka, a mnoge još uvek tamo rastu. Vrtovi su, na našu sreću, otvoreni za javnost još 1923. godine, i danas se zovu Narodna bašta. To je prelepi senoviti park koji nam pruža neočekivano zeleno utočište kada nas uporno atinsko sunce opije i zamori. U parku se nalazi i velika neoklasična zgrada Zapion koja je izložbena palata kao i mesto gde se održavaju medjunarodne konferencije. Takodje, u ovom divnom ambijentu je i nekadašnja palata kralja Konstantina, danas predsednički dvor.

Iako je Sintagma centralni gradski trg, nemojte da očekujete ludu novogodišnju zabavu na njemu. Mada postoji program, Grci nemaju običaj da na taj način dočekuju novu godinu. Obično se Nova godina čeka kod kuće, u porodičnom ambijentu, i tek se oko 01h, 02h izlazi u nastavak provoda i veseli noćni život do jutra. Dana 31.12. u večernjim satima (20.00h, pa nadalje) centar Atine je čak delovao pomalo sablasno, jer je na ulici bilo jako malo automobila, većinom taksisti. Slika koju ne možete da povežete sa uobičajenim prizorom, pogotovo u toku dana, kada mislite da ta saobraćajna gužva nema rešenje i da će automobili večito ostati blokirani jedni drugima. Ako se, ipak, nadjete na trgu za doček nove godine, znajte da ostatak mase čine turisti i, u većem broju, tzv. neregistrovani stanovnici Atine, imigranti. Možda nisu baš najprijatniji za oko, ali nemate čega da se plašite (njih najviše ima baš u centru grada, na pojasu od Sintagme do drugog najvažnijeg gradskog trga, Omonije).

Od Sintagme, preko puta parlamenta, pored Mekdonaldsa, ulazite u Ermu ulicu, veliki šoping momenat. Paralelno njoj leži Ulica Karadjordja iz Srbije, dakle, u samom centru grada. U borbi za oslobodjenje od Turaka, Karadjordje je blisko saradjivao sa Grcima koji su istu bitku vodili. Istorija Srba i Grka se dosta preklapala, i zajedno sa činjenicom da su ova dva naroda sa istih prostora, sličnog mentaliteta i iste pravoslavne veroispovesti, sve je to doprinelo posebnoj vezi izmedju njih. U Grčkoj ćete se, stoga, osećati kao kod svojih najbližih.

Pored različitih radnji u Ermu ulici, prvo više, a postepeno manje poznatih marki, tamo je i veliki broj onih koji svojim talentom i originalnošću pokušavaju da zarade: ljudi-statue, muzičari i drugi izvodjači (čak i čitav orkestar možete da vidite i slušate). Kako nas svuda ima, i to uvek talentovanih, ima nas i u ulici Ermu: momak koji na gitari divno svira bluz (mada je tamo sezonski), zanimljivo obučena plavokosa dama koja prodaje suvenire i neobične mindjuše, i još, verovatno, dosta njih kojima nismo ušli u trag.

Prateći radnje, neprimetno dolazimo do lepe crkvice posvećene Bogorodici nasred ulice. Nastavljamo dalje i već smo u poznatoj trgovačkoj četvrti Monastiraki. Suvenira i još mnogih drugih stvari tamo ćete naći na pretek. Nekada je to bio centar otomanske Atine, a taj duh i dalje osećate, bazar je i danas veoma živ.

Čest je prizor muškaraca (i mladjih i starijih) kako, sedeći ispred radnji, u rukama drže i igraju se sa nečim nalik na brojanicu napravljenim od drveta, ćilibara i drugih materijala, različitih boja. To se zove komboloi, nema religijsko značenje i, iako tradicionalna muška igračka, sve češće se mogu videti i žene kako ga prevrću po rukama ubijajući na taj način vreme i smirujući se.

Pre Monastirakija, ka Sintagmi i Narodnoj bašti, nalazi se čuvena boemska četvrt Plaka. Iako nije veliki broj kuća sačuvan iz perioda pre otomanske vlasti, ona je ipak najstariji kontinuirano naseljeni deo grada. Veliki broj taverni (kako se na grčkom kaže kafana), uzerija (gde se pije uzo, mastika aromatizovana anisom, ono što Turci zovu raki, a od njih smo mi preuzeli reč rakija), rakadika (gde se pije cipuro, tj. lozovača, smatra se da se na Kritu pravi najjača, mada još neki delovi Grčke pretenduju na tu laskavu titulu), restorana i drugih ugostiteljskih objekata, svakako su jedan od obaveznih dodira sa Atinom.

Zaista zanimjiv fenomen u Grčkoj su tzv. buzukja (po instrumentu buzuki), mesta sa živom muzikom. Provod počinje grčkom pop muzikom (Remos, Hadzijanis, Ana Visi- učestvovala na Evroviziji 2006. godine, Elena Paparizu-pobedila ne Evroviziji 2005. godine sa pesmom ’My number one’), nekad i sa ubačenim imitacijama svetski poznatih pevača i različitim performansama. Onda se atmosfera zahuhtava i počinje onaj ritam koji zovemo narodnom muzikom (mnoge melodije i prepoznajete, jer su ih naši pevači obradili). U tom drugom delu večeri (pa do daljnjeg), obično ide red zeimbekiko zvuka, pa red cifteteli muzike.


Zeimbekiko je ples koji vidite na svakoj grčkoj večeri. Obično jedan muškarac igra dok su ostali na kolenima i tapšu. Muškarci, po mogućstvu bolji plesači, nekad stave čašu na pod i igraju oko nje. Onda se na nju i popnu, tj. podignu jednom nogom dok druga ostaje u vazduhu (najčešće se oslone na nekog). Čaša nekad pukne, nekad i ne pukne, al svakako nam priušte poseban doživljaj. Cifteteli je onaj, da kažemo bliskoistočni, odnosno turski melos, pravi 'narodnjaci'.
Poseban doživljaj na buzukja je lomljenje tanjira kad vas pogodi pesma. Pošto je taj običaj zabranjen pre dvadesetak godina, njega je zamenio 'rat cveća', tj. u latinskom transkriptu grčkog pisma: 'luludo polemo'. Kelnerice šetaju izmedju stolova sa tacnama sa cvećem u obe ruke (obično su karanfili u pitanju). Kad vas pogodi pesma, kupite tacnu (koja je oko 15e-20e, ali ako nastupa neki poznati buzukja pevač, kao npr. Plutarhos, Remos, Pegi Zina, košta više, a posebno je piće tada skupo. Na buzukja se piće uvek naručuje po flaši, a kad nastupaju poznati pevači, 1 litar žestokog pića, kao što je viski ili vodka, košta od 100e, pa čak i 200e).

Cvećem gadjate pevača/pevačicu (bina bajkovito izgleda sa čitavim tepihom napravljenim od naslaganog cveća, ali se više puta u toku večeri čisti jer je velika količina i klizavo je, pa ne može lepo da se igra), zatim, možete da gadjate drage osobe sa kojima ste došli, ili, pak, nepoznatu devojku ili dečka koji vam se svidja i sa kim želite da očijukate. Možete kelnerici i da naručite da ona saspe jednu ili više tacni na nekoga, a ona onda poslednjim cvetom pogodi vas, da bi ta osoba znala ko je to naručio.

Po klubovima, barovima, diskotekama i tom načinu zabave, poznate su četvrti Psiri i Keramikos (sa druge, severne strane Ermu ulice). Keramikos je poznat po radnjama koje prodaju keramiku (jasno je da je po tome i dobio ime, odnosno po bogu Keramu, zaštitniku lončarstva tj. keramike). Kroz ovu oblast su prolazile spoljne zidine drevne Atine, bila je rub antičkog grada. Stoga se tu nalazi i čuveno antičko groblje sa fascinantnim ostacima grobova, hramova, svetog puta i drevne javne kuće.



Sa druge, istočne strane Sintagme, ka prelepom brdu Likavitos, nalazi se oblast Kolonaki (koja je dobila ime po malom antičkom stubu – kolonaki). To je otmeni deo grada. Tu žive poznati i bogati, od ambasadora, preko političara do filmskih i muzičkih zvezda. U skupim buticima poznatih dizajnera na Kolonakiju oni i kupuju stvari. Mnogo 'fensi' kafića i klubova ugošćava njih, ali i obične smrtnike koji žele da ih vide i bar malo da osete takav stil života. I tamo je dobar noćni život.
Nadalje, obavezno produžite do brda Likavitos (ili Likabet).

To je najviši brežuljak u Atini uzdižući se 277m nad gradom. Ako volite da pešačite, i uz to ste u dobroj kondiciji, jer sama dobra volja nije dovoljna, popnite se do vrha uživajući u ambijentu obraslom borovima (oko 45min. je potrebno). A ako vam jedan od ova dva elementa nedostaje, imate i žičaru koja vodi na vrh (oko 10 minuta traje vožnja), a avanturu spuštanja peške sigurno lakše možete da ostvarite. Kada se popnete, kao nagradu dobijate fantastičan pogled na grad (i danju i noću). Na vrhu se nalazi mala crkva Svetog Djordja, pozorište na otvorenom gde se organizuju odlična muzička i plesna izvodjenja (nastupaju i svetske zvezde), kao i nekoliko kafića i restoran. Naravno, imajte na umu da su cene vrtoglavo visoke, u skladu sa nadmorskom visinom brda.

Atina - u svako doba Od Trga Ustava tj. Sintagme (jer je na njemu 1846. godine i proklamovan prvi ustav Helade posle oslobodjenja od Turaka) do drugog najvažnijeg trga u gradu, Omonije (što znači sloga), vode dve široke ulice: Panepistimiu (što znači univerzitet koji se tamo i nalazi, odnosno rektorat Atinskog univerziteta, zajedno sa Akademijom nauka i umetnosti i Nacionalnom bibliotekom – na jednom mestu čitava pamet Helade) – u jednom momentu menja naziv u Elefterios Venizelos (već znamo ko je on bio), ali to je i dalje ista ulica, i Stadiu ulica. Iako su obe široke, sa nekoliko traka, jednosmerne su, jer su na taj način pokušali da bar donekle reše problem saobraćajnih gužvi u centru grada. Panepistimiu je jednosmerna u pravcu Omonije, dok je Stadiu suprotnog smera, od Omonije ka Sintagmi. Šetajući obema ulicama, možete i da 'šopingujete'. U Panepistimiu, sa leve strane ako se krećete od Sintagme ka Omoniji, nalazi se veliki šoping centar 'Atika'. Sa desne strane, krećući se istim smerom, nailazite na Hondos centar, raj za žene (ima ga i u Ermu ulici, kao i na Trgu Omonija). Na nekoliko spratova naćićete sve od kozmetike i još ponešto. A da se muškarci ne osete zapostavljenima kada svoje lepše polovine ostave da uživaju kao deca u prodavnici igračaka, jedan sprat je rezervisan i za njih. U prizemlju piše šta se na kom spratu nalazi, ako želite da budete malo selektivniji.

U Stadiu ulici naićićete na Nacionalni istorijski muzej (sa leve strane ako se krećete od Sintagme) koji je originalno bio izgradjen kao prva zgrada grčkog parlamenta. U njemu su hronološkim redom prikazani svi važniji dogadjaji grčke istorije od vizantijskog doba do 20. veka. Ispred, na Trgu Kolokotroni, nalazi se kip Teodorosa Kolokotronisa na konju, koji je učestvovao u oslobadjanju Grčke od osmanske vlasti. To je kopija originala koji se nalazi u Nafplionu na Peloponezu, nekadašnjem glavnom gradu Grčke.

Oko Omonije se nalazi najveći broj hotela. Iako je jedan od najvažnijih gradskih trgova, takodje je i mesto gde možete da vidite i prostitutke, narkomane, švercere.

Od Omonije vodi Ulica 28. oktobar, ili, kako ga zovu, Bulevar Ohi (što znači ne), jer je uoči drugog svetskog rata saopšteno predsedniku Parlamenta da su Italijani počeli okupaciju Helade, a on je to iznenadjeno demantovao. U jednom momentu ulica menja naziv u Patision, ali je i dalje ista ulica u pitanju. Tu se nalazi Nacionalni arheološki muzej koji ne samo da je najbolji muzej u Grčkoj, već jedan od najvažnijih muzeja na svetu. Njega treba obavezno posetiti. Tamo ćete videti vredna dela iz velikih kultura bronzanog doba koje je opisao čuveni Homer (kao što je mikenska zbirka zajedno sa čuvenim mikenskim blagom i legendarnom Agamemnonovom posmrtnom maskom), preko 'Zlatnog doba' klasične Atine i kasnije. To su dela neprocenjive vrednosti.


I na kraju, vrhunac vaše posete Atini i vrhunac antičke civilizacije: neprevazidjeni Akropolj. Inače, svaki antički grad je imao tzv. akropolj ili akropolis, tj. najvišu tačku gde su se nalazili hramovi i svetilište, idealno mesto za utočište, bogove i kraljeve (akro-visinska tačka, odatle reč akrofobija-strah od visine ili akrobata, i polis-grad). Ali, pošto je najpoznatiji i najvelelepniji atinski akropolis, čim čujemo reč akropolj, vezujemo je za Atinu. Čak je i čitava urbanizacija same Atine posvećena Akropolju: gradnja je niska da bi se iz svakog dela grada videla 'Sveta stena'.

Kada ga je gradio čuveni Perikle u 5. veku p.n.e., održao je govor koji se pamti i danas: 'Hoćete li moći da priznate, o budući vekovi, da smo sigurno najslavniji i najsrećniji grad'. Kad budete bili tamo, ti budući vekovi će vam dati odgovor.


Ulaz u carstvo 'Svetog brda' tj. 'Svete stene' oduvek se nalazio na zapadnoj strani. Propileji su monumentalni ulaz u kompleks svetilišta kroz koji morate da prodjete da biste došli do hramova na vrhu. Sa desne, tj. zapadne strane Propileja nalazi se hram Atine Nike tj. Pobednice. Kad prodjete kroz Propileje, prizor vas ostavlja bez daha! Ispred vas su Partenon, jedna od najpoznatijih gradjevina na svetu, i Erehtejon. Partenon je vrhunac grčke klasične umetnosti. Njegovo arhitektonsko rešenje i razmere su i danas neiscrpna tema rasprava stručnjaka. Posvećen je boginji Atini Partenos (Devici), čiji se 12m visoki kip od zlata i slonovače, koji je izradio čuveni Fidija, nalazio u središtu hrama. Erehtejon je smešten na najsvetijem mestu akropolja. Na toj tački su se, prema legendi, za prevlast nad gradom nadmetali Atina (ratnička boginja mudrosti i filozofije) i Posejdon (bog mora), ćerka i brat vrhovnog boga ljudi i bogova-Zevsa, i dvoje od 12 glavnih bogova sa Olimpa. Na tom mestu je Posejdon udario svojim trozupcem i ostavio tragove na steni odakle je potekla slana voda. Time je poslao poruku Atinjanima da žive od mora. A Atina je zasadila drvo masline, prvo na svetu, poručujući da to treba da im bude glavni izvor hrane i snage, kao i simbol mira. Bogovi su presudili da je njen poklon lepši i od tada grad nosi njeno ime i pod njenom je zaštitom. Sam hram nosi ime po Erehteju, jednom od mitskih kraljeva Atine i izvornim pretkom Atinjana. Posvećen je i Atini Polijas (Grada) i Posejdonu Erehteju.

Poznat je po čuvenim karijatidama, stubovima u obliku žena. Legenda kaže da su to neveste, hrabre žene sa Peloponeza koje su krenule u rat da zamene muževe, ali su ih bogovi zaustavili i kaznili pretvorivši ih u statue. Četiri originalne karijatide su se čuvale u bogatom Muzeju Akropolja iza Partenona, ali sad je otvoren novi moderni muzej, južno od Akropolja, kroz čije staklene zidove se vide akropoljski hramovi

Na južnoj padini 'Svete stene' se nalaze dva teatra: Dionizijevo pozorište čiji su ostaci koje danas vidimo iz perioda Rimljana kada je prošireno i odeon Iroda Atičkog, sagradjen takodje za vreme Rimljana. Iznad Dionizijevog pozorišta je pećina koja je bila posvećena boginji meseca i lova, Artemidi, a za vreme Vizantije je pretvorena u crkvicu Bogorodica od pećine gde su majke dovodile bolesnu decu.

Sudbina ovih akropoljskih i civilizacijskih vrednosti uopšte, bila je različita. Propileji su kroz istoriju bili i nadbiskupsko sedište, turska oružarnica, čak ih je i grom udario, a stradali su i od eksplozije turske barutane. Erehtejon je bio i harem za vreme Turaka, a skoro potpuno ga je uništilo tursko granatiranje za vreme rata za nezavisnost. Partenon je bio i crkva, kasnije džamija, pa i arsenal oružja. Veliki šok i civilizacijska nepravda se desila u 17. veku kada su Mlečani tokom opsade Akropolja gadjali Partenon što je dovelo do eksplozije arsenala oružja i barutane, a time i velikih oštećenja hramova. A u 19. veku je grof od Elgina (sedmi po redu, ser Tomas Brus), traživši i dobivši dozvolu od okupatorskih turskih vlasti, odneo u London 'neko kamenje' – što su bile, u stvari, neprocenjive akropoljske skulpture. Kasnije ih je prodao Britanskom muzeju gde se i danas nalaze, a Grci se decenijama bore, na različite načine, da ih vrate tamo gde pripadaju (i novi muzej Akropolja šalje oštru medjunarodnu poruku: samom gradnjom odgovara na tvrdnju Britanskog muzeja u Londonu da kipove sa Partenona Atina ne može valjano i sa potunom sigurnošću da izloži. Takodje, ostavljajući posebnu prostoriju za te kipove, Grčka se nada da će, kad hiljade posetilaca iz celog sveta vidi blistava, ali prazna staklena izložbena mesta, to pojačati pritisak na Veliku Britaniju.) No, cela ova priča se može, i mora, vizuelno doživeti. Ovo je samo njen mali deo, za skromni početak velike ljubavi koju ćete, sigurni smo, razviti prema Atini.
Još kad se spustite do Egejskog mora i vidite čarobnu, tzv. Apolonovu obalu (koja nosi ime po jednom od vrhovnih bogova sa Olimpa, prelepom Apolonu, bogu muzike, poezije, svetlosti i proricanja), doživljaj će biti upotpunjen.

Bulevarom Singru se brzo stiže do obale, jer je on veoma širok i 'protočan', kao autoput. I 1. januara ove nove, 2009. godine, kao i svake druge, najhrabriji se kupaju. Duž obale su se mogle videti hrabre glavice zimskih kupača. Imali su sreće, kraj decembra je bio izrazito, čak neuobičajeno hladan, ali je zato 1. januar nove godine osvanuo sunčan i topliji. U momentu smo im pozavideli, ali se onda setismo da, ipak, sedimo u jaknama. Neka hrabri 'hrabruju', a mi, prosečni, uživamo u samom posmatranju njihovog užitka.

Rodos – ostrvo Sunca i čudo prirode

Ono što prvo osetite kad dodjete na ostrvo Rodos jeste njegov kosmopolitski duh. To se oseća i u vazduhu, a i vidi se posmatrajući zdanja iz različitih istorijskih epoha kako zajedno ponosno stoje dajući mu jedinstven pečat. Divna antička priča, srednji vek i viteštvo, Turci sa svojim orjentalnim načinom života, pa Italijani sa zapadnjačkim uticajem i, naravno, Grci sa svojim duhom i tradicijom.

Ostaci antičkog akropolja grada Rodosa se nalaze na brdu Monte Smit. Relikvije hramova posvećenih Zevsu, Apolonu i Atini Polijas, zajedno sa odeonom i stadionom, vraćaju nas u onu nestvarnu grčku priču od pre Hrista. Odatle se pruža i divan pogled na zatalasano more, a najlepse je ako se tamo nadjete predveče, kad sunce zalazi i polako 'tone' u Egej.

Srednjevekovni deo ukupne čarolije Rodosa, stari grad, nalazi se na suprotnoj, istočnoj strani i izlazi na mirni Mediteran. Okružen je zidinama dugačkim 4 km i ima 11 ulaza. Najveći utisak ostavljaju Dambuaz kapija na severozapadnoj strani i monumentalna Lučka kapija sa morske strane, kako i samo ime navodi..

Glavna ulica tog starog doba je Ipoton, tj. Ulica vitezova. Svojim mirom i uzdržanošću nas vraća u vreme vitezova svetog Jovana tj. hospitalera kojima je Rodos bio glavno sedište više od dva veka. Na vrhu ulice se nalazi Palata velikog magistra koji je biran doživotno da bude na čelu reda. Ime prvog velikog magistra, Fulke de Vilarea, i dalje živi u imenu jednog ostrvskog belog vina (Villare). Palata je danas muzej i spolja, kao i iznutra, izgleda grandiozno. Sa ostrva je u 16. veku vitezove proterao osmanski sultan Sulejman Veličanstveni i tada počinju 4 veka turske vladavine Rodosom. A vitezovi su svoj put od Jerusalima, preko Kipra i Rodosa, nastavlili na Maltu, pa ih neretko nazivaju i vitezovima sa Malte sa njihovim čuvenim malteškim krstom.

I danas je stari grad mesto u kom se najviše oseća taj orjentalni duh. Tu se prodaju suveniri, pomalo zlata i krzna i sve podseća na tipičan turski bazar. Kad tome dodate nekoliko upadljivih minareta džamija koje sada većinom nisu u funkciji, ionako ne mnogo udaljena turska obala vam se čini još bližom.

Stari grad danju i stari grad uveče odišu potpuno drugačijom atmosferom. Preko dana je to dodir sa poštovanja vrednom istorijom, velelepnim zidinama koje nam prenose svoje ratničke priče. Ono što je zanimljivo jeste da su ta stara zdanja i dalje naseljena, danas tu živi oko 4000 ljudi. A noću se transformiše u centar provoda i odlične zabave. Divno osvetljene zidine postaju deo ukupne estetike noćnog života. Mnogo je kafića, restorana i barova na otvorenom koji rade do sitnih sati.

Sa spoljne strane zidina se nalazi velika trgovačka luka, i preslatka Mandraki luka odakle kreću brodovi za jednodnevne izlete. Ulaz u Mandraki luku krase statue jelena i košute, zaštitni znaci Rodosa. Jelen i košuta su, kaže mit, oslobodili ostrvo od zmija i tako omogućili da bude naseljeno. Na tom mestu je nekada davno, u trećem veku p.n.e. stajalo jedno od sedam čuda antičkog sveta: Kolos sa Rodosa. Prema legendi, kip je bio visok 35 m, jedna noga mu se nalazila tamo gde je danas statua jelena, a druga gde je statua košute. Stojeći tako raširenih nogu, brodovi su, ulazeći u luku, prolazili kroz njegove noge. U podignutoj desnoj ruci je držao baklju i tako služio kao svetionik. Iako je poživeo i kraće od jednog veka, njegova velelepnost ga je uvrstila u sedam svetskih čuda. Naime, srušio ga je jak zemljotres, pukao je u kolenu, pa se zato poetski kaže da je tada 'pokleknuo'. Bio je posvećen bogu sunca, Heliosu, kao što je i čitavo ostrvo, po legendi, Zevsov dar Heliosu.

A iza Mandrakija je ulica čitava izgradjena za vreme Italijana gde su, jedna za drugom, nanizane elegantne javne zgrade (Palata pravde, Policija, Narodno pozorište...). Italijani su veliki pečat ostavili na Rodosu, iako je on bio u njihovom posedu manje od pola veka, u prvoj polovini 20-tog stoleća. Vršili su restauracije istoriskih zdanja i lokaliteta i ulagali su u sredjivanje prirodnih bogatstava ostrva. Danas veliki broj turista na Rodosu čine upravo Italijani.
Po celom gradu Rodosu, preciznije, u turističkoj zoni, razbacane su razne prodavnice markirane i nemarkirane robe. Tipičan suvenir koji treba poneti sa sunčanog Rodosa (gde, u proseku, 13 dana godišnje pada kiša) je, verovali ili ne, kišobran! Mnogo radnji sa kišobranima najrazličitijih oblika i boja je raštrkano po gradu, mada je dosta njih skoncentrisano oko glavne autobuske stanice iznad Mandraki luke. Veruje se da ćete se, ako kupite kišobran, sigurno vratiti na ovo predivno ostrvo (što ostaje želja svakom koji ga je posetio).

Noćni život je takodje jedna od stvari kojom Rodos može veoma da se ponosi. Već smo rekli da je stari grad odličan izbor. Zatim, tu je i Bar street (Ulica barova) gde se, izmedju ostalog, nalazi i diskoteka na tri sprata, Kolorado, a na svakom spratu je različita vrsta muzike. Nekoliko sjajnih diskoteka na otvorenom se nalaze širom ostrva. Par kilometara od grada na istočnoj obali je diskoteka na otvorenom, Paradiso. Nalazi se kod mesta Kalitea (u prvom delu smo već rekli da Kalitea znači 'lep pogled'). A pogled je najlepši ako tamo dočekate izlazak sunca 'direktno' iz mora. Blizu grada Rodosa, ali sa zapadne, egejske strane, u mestu Iksija, nalazi se diskoteka, takodje pod vedrim nebom, Tadž Mahal, kao i dva poznata buzukja mesta: Sfera i Astra. O tom zanimljivom grčkom načinu zabave sa tzv. 'ratom cveća' pogledajte u reportaži o Atini. Još jedna čuvena diskoteka je Amfiteatar u Lindosu, ali Lindos zahteva da mu se obrati posebna pažnja.

Mesto Faliraki, 15 km od grada Rodosa, nadaleko je čuveno po svom razvratnom noćnom životu. Britanci posebno vole baš takav način provoda. Faliraki zimi nije naseljen, ali je zato u toku sezone živ 24h.





Lindos je spektakularno mesto, tačka koju obavezno treba posetiti kad dodjete na Rodos. Već smo u prvom delu rekli da ga Grci zovu 'najlepše selo na svetu'. Lindos je jedinstven doživljaj i danju i noću. Sve su kuće bele boje, većinom ravnih krovova sa prelepim, često umetničkim, ulaznim vratima. Većinu tih kuća su gradili bogati kapetani u 17. i 18. veku. A u baštama kuća, kao i po celom selu, nalaze se prelepi mozaici od morskih oblutaka. Zovu se hoklakia i karakteristični su samo za ovu skupinu ostrva kojoj pripada i Rodos – Dodekane.

Uske kamenom popločane ulice su leti pune ljudi. A kroz njih cirkuliše i jedan poseban vid prevoza: tzv. 'lindijski taksi'. To su magarci. Postoje dve linije 'taksija'. Prva je od luke do centra sela i to zadovoljstvo košta 5e. Druga je od centra sela do akropolja i tu uslugu plaćate 7e. U suvenirnicama kojih ima svuda po Lindosu turisti, izmedju ostalog, kupuju figure magaraca kao prepoznatljiv znak sela.

U samom mestu nema hotela koji bi narušili vizuelnu harmoniju, već samo apartmanskog smeštaja.

Antički Lindos je bio jak vojni, pomorski i trgovački centar. Akropolj iznad sela svojim ostacima nam pripoveda o svim velikim silama u čijem je posedu Rodos bio tokom svoje burne istorije. Na jednom mestu se meša duh starih Grka i Rimljana i Vizantije, a sve je to oivičeno zidinama vitezova svetog Jovana. Sa akropolja se pruža divan pogled na Lindos, sa jedne strane, i zaliv Apostola Pavla (gde se on i iskrcao u nameri da širi hrišćanstvo na ostrvu), sa druge.

Lindos je noću čaroban. U isto vreme je i romantičan i pun lude noćne zabave. Već pomenuta diskoteka 'Amfiteatar' je pod vedrim nebom, nalazi se izvan sela i običaj je da se tu dočekuje predivan izlazak sunca iz Sredozemnog mora. Dakle, zabava do jutra je postala pravilo.

Izdvojila bih još jednu predivnu srednjevekovnu tačku Rodosa na zapadnoj obali, na nemirnom Egeju. To je zamak Monolitos, sto u prevodu znaci jedan kamen. Nalazi se na velikoj steni koja ima oštar, skoro dramatičan pad od 235m do mora. Unutar zidina izgradjenih u 15. veku nalaze se i dve kapele, sv. Pantelejmon i sv. Djordje, obe ukrašene freskama.

Rodos, što u prevodu znači cvet hibiskusa i nara, kojih ima posvuda po ostrvu, nikada nikog nije ostavio ravnodušnim! Za svaki ukus, svaki uzrast i svaku ideju letnjeg odmora. I kupite kišobran da biste se ponovo vratili na Rodos... meni je do sad uvek palilo... i beskrajno sam srećna zbog toga... sa mojom već pozamašnom kolekcijom kišobrana.

BIJELJINA

Privredna komora regije Bijeljina djeluje na području 12 opština sjevero-istočne Bosne. Riječ je
o ograničenim dijelovima Republike Srpske, koji su omeđeni rijekama Drinom i Savom prema
SR Jugoslaviji i Republici Hrvatskoj. Jedno od osnovnih i veoma značajnih obilježja ovog kraja
su komunikacije, odnosno raznovrsnost saobraćaja koji se odvija u okviru regije i sa susjednim
zemljama. Naime, pored razvijene putne mreže - na području bijeljinske regije odvija se i
željeznički i riječni saobraćaj. željeznicom je ovo područje povezano sa SR Jugoslavijom i
Republikom Hrvatskom a plovnost rijeke Save omogućava izlazak na Dunav koji predstavlja
veoma značajnu evropsku riječnu saobraćajnicu.OPŠTINE SA PODRUČJA REGIJE BIJELJINA
Bijeljina
Pelagićevo
Lopare
Ugljevik
Zvornik
Šekovići
Osmaci
Vlasenica
Milići
Srebrenica
Bratunac
Srpsko Orašje
Ukupna površina bijeljinske regije iznosi 3.468 kvadratnih kilometara. Struktura. odnosno
namjena tog zemljišta je gotovo idealna:
- poljoprivredne površine obuhvataju 1.507 km2,
- šume se prostiru na 1.778 km2, a
- građevinsko zemljište obuhvata 183 km2

Ukupna površina bijeljinske regije iznosi 3.468 kvadratnih kilometara. Struktura. odnosno
namjena tog zemljišta je gotovo idealna:
- poljoprivredne površine obuhvataju 1.507 km2,
- šume se prostiru na 1.778 km2, a
- građevinsko zemljište obuhvata 183 km2
Inače, površina pojedinih opština, koje se nalaze na području djelovanja privredne komore
regije Bijeljina, iznosi:
- Bijeljina 734 km2
- Pelagićevo 180 km2
- Zvornik sa Osmacima 500 km2
- Srebrenica 527 km2
- Bratunac 293 km2
- Lopare 308 km2
- Šekovići 195 km2
- Vlasenica i Milići 532 km2
- Ugljevik 159 km2
- Srpsko Orašje 40 km2
Na području djelovanja privredne komore regije Bijeljina živi 333.732 stanovnika, odnosno 24
odsto stanovništva Republike Srpske. prosječna naseljenost po jednom kvadratnom km iznosi
96 žitelja. posmatrano po opštinama broj stanovnika iznosi:
- Bijeljina 92.908
- Pelagićevo 9.000

Bijeljina je značajna raskrsnica puteva istočne Republike Srpske,Bosne i Hercegovine koji preko Drine i Save vode u Srbiju i dalje na obale Egejskog mora,u malu Aziju i na Bliski istok. Na zapadnoj strani se graniči sa Brčko distriktom i dalje put vodi u Banja Luku, i još zapadnije u zemlje zapadne Evrope.