O PROROCIMA I PROROČANSTVIMA

KRENIMO POLAKO


U doba ratova, proricanje budućih događaja bilo je veoma važno za vojskovođe starog Rima, Grčke ili Egipta. Postojale su čak i organizovane institucije-proročišta nazvane imenom orakuli, a najpoznatije od svih nalazilo se u Grčkoj, na brdu Parnas.
U VI veku pre nove ere brdo Parnas bilo je cilj mnogobrojnih hodočasnika iz svih krajeva sveta. Klasičan primer je slučaj koji se dogodio Krezu. On je pitao delfijsko proročište da li da se upusti u rat, a odgovoreno mu je da će tim ratom uništiti jedno veliko carstvo.
Verujući u svoju sigurnu pobedu, Krez je zaratio, a istorija je pokazala da je proročište bilo u pravu: uništeno je, zaista, jedno veliko carstvo - ali Krezovo.
Poznato je da obaveštajne službe mnogih zemalja vrlo vešto falsifukuju određene vizije poznatih vidovnjaka pripisujući ih sasvim drugo značenje. Jedno od takvih je i čuveno pismo nadvojvode Franca Ferdinanda, ono koje je navodno sanjao katolički nadbiskup Lanji pred samu zoru 28. juna 1914. godine. U pismu je stajalo sledeće upozorenje, pisano rukom samog nadvojvode:
...Vaša biskupska visosti, dragi doktore Lonji, ovim Vam saopštavam da pogibam danas sa suprugom u Sarajevu kao žrtvom atentata od strane Srba. Preporučamo se Vašim pobožnim molitvama. Srdačno Vas pozdravlja Vaš nadvojvoda Franjo. Sarajevo, 28. juna 1914. godine u 1.24 sata.
Objavljujući ovo 'proročanstvo' austrougarski militaristi su našli opravdanje za napad na Srbiju. Nečim sličnim su se služili i ološi iz NATO-a, kada su nas napali 1999. godine.
Međutim, na njihovu veliku žalost, opet se pojavio slučaj Krez. Propalo je carstvo, ali Austrougasko. Ako se sve ponavlja, onda će i NATO carstvo da propadne...



OSVIT PROROKA

Zanimljivo je pogledati šta su sve, još pre nekoliko hiljada godina, predvideli proroci i današnjem, kao i vremenu koje je pred nama. Kakva je po njima budućnost čovečanstva? Propast, razaranje, nada, harmonija... Istorija pomno prati tragove proročanstva kroz milenijume i istražuje osnove vizija starodrevnih proroka i tumači izrečena proročanstva.
Važno je razumeti poruku, jer sva proročanstva su, na određeni način, ograničena. Mnoge vizije proroka izrečene su terminima koji su odgovarali tadašnjim slušaocima. Očigledan primer je termin kojim se objašnjava vazdušni napad. U starozavetnim proročanstvima on je objašnjen pojmom vatra (sila) Božija.
Proročki pokret u Starom zavetu odigrao je, nesumnjivo, veliku i veoma važnu ulogu ali, treba znati da je biblijski pojam prorok bio mnogo širi nego što mi to danas mislimo. Prema biblijskim shvatanjima, prorok nije bio čovek koji je video isključivo budućnost i na osnovu toga predskazivao događaje koji će se odigrati. On je bio, istovremeno, i čovek koga je sam Bog odabrao da u njegovo ime prenosi poruku i čuva veru.
U starom Rimu prorokovanjem su mogli da se bave isključivo sveštenici. Među njima je bio veliki broj onih koji bi tom prilikom padali u trans sekući vene, hodajući po užarenom uglju, puštajući krv... U Rimu su se dešavale stvari koje ni do danas nisu adekvatno objašnjene i smatraju se autentičnim proročanstvima. Tako rimski istoričar Svetonius piše da je predstojeća Cezarova smrt bila unapred objašnjena, daleko pre nego što se on uopšte i rodio!
Naime, iz provincije Kapua stigla je vest da su pronađeni neki prastari grobovi. U jednom od tih grobova bio je sahranjen i osnovač provincije Kapis. Pored njegovog tela, prilikom iskopavanja, pronađena je pločica sa sledećim natpisom:
'Kad jednom ovi domovi Kapisa izađu na svetlost, jedan će Julov potomak poginuti od ruke sunarodnika, a njegova će smrt prouzrokovati velike nevolje Rimu.'
Julov potomak, Cezar, nije pridavao pažnju ovom proročanstvu, ali se setio da kad je prelazio Rubikon, konji koji su ga preneli preko te reke nisu hteli da uzimaju hranu, a istovremeno su počeli da plaču! Cezarovi konji oplakivali su svog živog gospodara i to u trenutku kada je on tek započinjao svoj pobedonosni pohod ka Rimu.
Plutarh je zapisao da su noć pred Cezarovu pogibiju nebo nad Rimom parale munje, da se gradom razlegala potmula tutnjava, da su Rimom jurili ognjeni ljudi nasrćući jedni na druge, a sam Cezar je sanjao da lebdi iznad oblaka i pozdravlja se sa Jupiterom! Njegova žena Kalpurnija iste noći sanjal je iskasapljenog muža pored sebe u krevetu.
Na sam dan pogibije, Cezara je na putu ka Senatu, presreo vidovnjak Spurina koji mu je, svojevremeno, rekao da se čuva Martovskih Ida. Videvši ga, Cezar mu je veselo mahnuo govoreći:
Martovske Ide su došle..
Spurina ga je žalosno pogledao i odgovorio:
Da, ali nisu prošle!
po dolasku u Senat, je ismasakriran...


U Asiru i Vavilonu nailazimo i na žene proroke zvane ragimtu (izvikačice) koje su proricale u hramovima boginje Ašer.
Izvesni prorok Barbilijus prorekao je Agripini prilikom porođaja da će: njeno, tek rođeno dete, postati imerator koji će biti pamćen dokle god budu postojali ljudi na zemlji! To, tek rođeno dete, nazvano je imenom Neron.









Zaharija se pojavljuje oko 520. godine pre nove ere. Proročanstva je izricao na osnovu noćnih vizija kojih je bilo osam. U poglavljima od IX do XIV Zaharija govori o poslednjem sudu:
...I u taj dan ću istrebiti iz Zemlje imena idola da se više ne spominju, i proroke i nečisti duh ukloniću iz Zemlje. I u svoj Zemlji dva će se dela istrebiti u njoj i poginuti, a treći će ostati u njoj... I u taj dan neće biti videlo svetlo i videlo mračno, nego će biti jedan dan koji je poznat samo Gospodu nad vojskama, i neće biti dan i noć, jer će i uveče biti svetlost...
Malahija se pojavio oko 465. godine pre nove ere. Njegova knjiga sadrži šest govora i završnu reč, a proricao je dan kada će sve izgoreti:
...Dan kada je mrak i koji gori kao peć, i svi će se ponositi i svi koji rade bezbožno biće strnjika, i upaliće ih dan koji ide i neće im ostaviti ni korena ni grane...

Joel je prorok koji je dao proročanstvo o vojsci skakavaca koja će se pojaviti u 'Poslednje vreme', kao i strašnu sušu. Ovo bi trebalo da bude uvertira za Dan Gospodnji i strašni Sud koji će se potom desiti:
...Čujte starci, slušajte svi stanovnici Zemlje. Je li ovako što bilo za vašeg vremena ili za vremena vaših otaca? Pripovedajte to sinovima svojim i njihovi sinovi potonjemu kolenu. Šta osta iza gusenica, izjede skakavac, i šta osta iza skakavaca izede hrušt, i šta osta iza hrušta izjede crv. Opuste polje, tuži Zemlja, jer je potrveno žito, usahlo vino, nestalo ulja. Seme istrunu pod grudama svojim, puste su žitnice, razvaljena skladišta, jer posahnu žito. Kako uzdiše stoka, kako su se smela goveda, jer nemaju paše i ovce ginu. Oganj sažeže paše u pustinji, i plamen popali sva drveća u polju. Dan kada je mrak i tama, dan kada je oblak i magla. Kako se zora razastire povrh gora, tako ide narod velik i silan, kakoga nije bilo od kad je veka, niti će ga posle kad biti od kolena do kolena. Pred njim proždire oganj, a za njim pali plamen. Zemlja je pred njim kao vrt Edenski, a za njim pustinja pusta, ništa neće uteći od njega... Pred njim će se prepadati narodi, svako će lice pocrneti. Po gradu će hoditi, po zidovima će trčati, u kuće će se peti, ulaziće u kuće kroz prozore kao lupež. Pred njim će se Zemlja tresti, nebesa će se pokolebati, Sunce i Mesec će pomrknuti i zvezde će usegnuti svetlost svoju...
Jeremija je prorokova oko 60 godina i prorekao je propast Asira onako kako se stvarno i dogodilo. Takođe se ispunilo i njegovo proročanstvo o uništenju Jerusalima i odlasku Judejaca u ropstvo. Jeremija je prvi od proroka predvideo kraj Davidove dinastije, progon sveštenstva, gubitak Kovčega Zaveta. Po njemu sve buduće nevolje, proizaći će zbog ljudskog bezumlja:
... Ovako im recite: bogova koji nisu načinili neba ni Zemlje, nestaće sa Zemlje i ispod neba. Jer svaki čovek posta bezuman od znanja, svaki se zlatar osramoti likom rezanim, jer su laž likovi i nema duha u njima. Sejaće pšenicu, a trnje će žnjeti, mučiće se a koristi neće imati, i stideće se žestoka gnjeva Njegovoga...
Jezekilj je prorok koji je do najsitnijeg detalja opisao svoj susret sa Bogom na reci Kebar, 5. juna 592. godine pre nove ere, kada je Jezekilj ušao u životinju i sa njom uzleteo u nebo. Zanimljivo je da je američki inženjer Josef Blumrih, pre oko 40 godina pokušao da konstruiše model po Jezekiljevom opisu i na zaprepaštenje svih dobio je svemirski brod koji je umnogome podsećao na prve svemirske module.
Dok je boravio u životinji, Jezekilj je gledao šta rade ljudi na Zemlji i video buduće kazne koje će ih zadesiti. Predvideo je dolazak Mesije koji će na sebe primiti ljudske grehe, video je ujedinjenje Izraela i njegovo odricanje od Boga. Video je i strašnu kaznu nad Izraelom u 'Poslednja vremena' kao i ponovno podizanje Hrama.
Danilo je bio verovatno najveći od proroka Starog zaveta. Njegova proročanstva idu toliko daleko da se čak može pronaći i ime čoveka koji će pobediti zlo. U vreme cara Valtasara pojavila se tajanstvena ruka koja je na zidu ispisala reči: Mene, tekel, peres. Mnogi proroci su pokušali da rastumače šta znače te reči, ali jedino je Danilo uspeo da ih rastumači! Značenje im je bilo sledeće:
...Izbrojio je Bog tvoje carstvo, i do kraja ga je izbrojio. Ti si izmeren na merila i našao si se lak. Razdeljeno je carstvo tvoje i dano Međanima i Persijancima.
Iste noći upali su u Vavilon Međani i Persijanci, ubili Valtasara i uništili carstvo razdelivši ga na dva dela!
Danilo je tačno prorekao i dolazak Aleksandra Makedonskog, odnosno njegovu vlast sve do Persije:
... I četvrti će biti bogatiji od svih, i kad se ukrepi bogatstvom svojim sve će podignuti na carstvo Grčko. Potom će nastati silan car i vladaće državom velikom i radiće šta hoće. A kako nastane, tako će se carstvo njegovo i razdeliti u četiri vetra nebeska, jer će se carstvo njegovo ukinuti!
O 'Poslednjim danima' pisao je u poglavlju XI, a u XII poglavlju je naveo i ime čoveka koji će doći da spase Božiji narod od nesreća koje će ga zadesiti:
... A u to će se vreme podignuti Mihail, veliki knez, koji će braniti narod. I biće žalosno vreme, kako ga nije bilo od kako je naroda do tada. I u to će se vreme izbaviti tvoj narod, svaki koji se nađe zapisan u knjizi. I mnogo onih koji spavaju u prahu zemaljskom probudiće se, jedni za život večni a drugi na sramotu i prekor večni. I razumni će se sjatiti kao svetlost nebeska, koji mnoge privedoše k pravdi kao zvezde, vazda i do veka. A ti Danilo zatvori ove reči i zapečati ovu knjigu do poslednjeg vremena, mnogi će pretraživati i znanje će se umnožiti...
Ovim prorocima moramo na kraju dodati verovatno najvećeg proroka koji je ikada živeo na Zemlji, a to je, sveti Jovan Bogoslov, pisac Apokalipse (Otkrivenje Jovanovo), poslednje knjige Biblije. On jedini tačno opisuje buduće događaje i sa neverovatnom preciznošću opisao događaje koji se dešavaju u našem vremenu.
Sveti Jovan je precizno opisao događaje koji će prethoditi francuskoj revoluciji, prvi i drugi svetski rat, pojavu nacizma, stanjinizam, Ujedinjene nacije, Evropsku zajednicu, prvu atomsku bombu, katastrofu u Černobilu, bolesti izazvane radijacijom, ekološku katastrofu, Sidu, finansijsku katastrofu Zapada i na kraju, pojavu najvećeg neprijatelja ljudskog roda - Antihrista.
Na samom početku može se pronaći stih: Ja sam Alfa i Omega (početak i kraj), što znači da po ispunjenju proročanstva iz te knjige sve prestaje da postoji. Apokalipsa je knjiga koja govori o sudbini sveta tokom čitavog njegovog postojanja i Božijem sudu koji će doći na kraju vremena. Prethodnica Božijem sudu su razne kazne koje će zbog grešnosti i bezakonja stići ljudski rod. Te kazne su:

Elementarne nesreće
Suša i glad
Bolesti i velike epidemije
Ekonomske krize
Svetski ratovi
Građanski i lokalni ratovi, kao i revolucije
Diktature u raznim oblicima
Kosmičke katastrofe kakve nisu zabeležene u istoriji.


Ove kazne imaju neki logičan red, a kulminacija bi trebalo da bude najstravičnija kosmička katastrofa - eksplozija Sunca.
Međutim, predviđen je i spas za određeni broj ljudi. Apokalipsa kaže da je to 144.000 ljudi iz 12 plemena. Ti ljudi bi spas našli u nebreskom hramu, odnosno Jerusalimu.
U poslednjim dvema glavama Apokalipse sveti Jovan simboličkim slikama opisuje buduće večno Carstvo slave Božije. On vidi novo nebo i novu Zemlju, jer prethodno nebo i prethodna Zemlja nestaše.
Izgleda da se suština svih proročanstava svodi na isto: na smak sveta koji će se dogoditi najviše zahvaljujući nekontrolisanoj upotrebi atomske energije kojoj čovek uopšte nije dorastao.

Старозаветни пророци

Свети пророк Јелисеј

Свети пророк Јелисеј. Живео на девет стотина година пре Христа.
Када је Господ хтео узети к Себи престарелог пророка Илију, открије овоме, да му је за наследника у пророчкој служби одредио Јелисеја, сина Сафатова, од племена Рувимова, из града Авелмаула. Илија каза Јелисеју вољу Господњу и огрну га својим огртачем и испроси од Бога двогубу пророчку благодат за њега. Јелисеј одмах остави дом свој и род свој и пође за Илијом. А када Господ узе Илију на огњеним колима, Јелисеј оста да продужи пророчку службу са још већом силом од Илије. По чистоти и ревности он је био раван највећим пророцима, а по чудесној сили, која му се даде од Бога, превазилазио их је све. Раздвојио је воду у Јордану као негда Мојсеј у Црвеном мору; горку воду у Јерихону учинио питком; низвео воду у ископане ровове за време рата с Моавићанима; умножио уље у лонцима бедне удовице; жени Соманићанки васкрсао умрлог сина; са двадесет хлепчића нахранио сто људи; исцелио од проказе војводу Немана; низвео проказу на слугу свога Гиезија због среброљубља; ослепио целу једну војску сиријску, а другу, опет, нагнао у бекство; предсказао многе догађаје, како народу, тако и појединцима.
Представио се у дубокој старости.

СВЕТИ ПРОРОК ИЛИЈА

Свети Илија се родио у граду Тесвиту, 820 године пре Христа. Потицао је из племените лозе Аронове. Рођење Илијино су пратила многобројна чудесна знамења којима је наговештено да ће то дете бити изузетан, Богом одабрани, човек.

Кад је напунио тридесет година, почео је да пророкује и људима преноси реч Господњу. Све до овог доба, Илија је био потпуно посвећен молитвама и проучавању светих књига. Почео је да учи и пророкује у 30. години, зато што по јеврејским законима нико није смео да се бави тако одговорним послом као што је учитељски, пре него што постане зрео човек, пун животног искуства и мудрости.

У то време јудејско царство је било далеко од своје старе славе. Јерусалим је и даље био престоница јудејског царства, али је оно обухватало само два племена: Јудино и Венијаминово. Царство Израиљево обухватало је осталих десет племена, а њихова престоница била у граду Самарија. Јудејским царством су владали потомци цара Соломона, а Израиљевим потомци Јеровоама, Соломоновог слуге. Потомци слуге на царском престолу, давно су се одрекли Јединог Истинитог Бога, па су се клањали идолима. У Илијино време на престолу је био цар Ахав и његова опака жена Језавеља, који не само да су се клањали идолима, него су и народ терали да се потпуно одрекне Бога и прихвати мртве идоле уместо јединога и живога Бога. Илија је дошао у сукоб са царем јер је видео да он води народ у пропаст.

Старо је правило, које се до данас понавља: кад год народ одступи од праве вере и одбаци Бога, срља у несреће и уништење.

Иако су народ сналазиле небројене несреће, цар Ахав је слушао само своју жену Језавељу, а све савете Пророка Илије је одбацивао. Илија није говорио напамет, већ су му биле откривене Божанске тајне. Узалуд је опомињао Ахава да ће Бог пустити сушу на земљу и да три године неће пасти ни кап кише, нити ће се росом оросити трава. Језавеља је говорила Ахаву да то није царев грех него оног ко такве речи говори. По њој је једини кривац био онај који говори истину, а не они који су довели народ до пропасти.

Почела је страшна суша, а Илија се, по Божјем наређењу, склонио у планину Хорив, где је чекао да му се Бог јави. Пуну годину дана је провео на планини. Сваког јутра и вечери гавран му је доносио хлеб и месо, а пио је воду из потока који је туда протицао. Чекао је Пророк Илија, тражио глас Божји у земљотресима, ураганима, страшним хучањима подземних река. Али Бога није било ни у хуку, ни у буци, ни у треску. Онда му се јавио Тихи глас. То је био глас Бога, тих и мио. Бог му је рекао да треба да иде у град Саперту и да учи људе правој вери.

Улазећи у град, виде једну сироту удовицу како скупља суве гранчице. Замоли је да му да мало воде и испече хлепчић, а сирота жена рече да има још само прегршт брашна и неколико капи уља на дну суда, па кад то поједу она и њен син ће умрети од глади. Илија јој рече да ништа не брине и да јој неће недостајати ни брашна ни уља. И заиста читаву годину у наћвама је било брашна и у крчагу уља и никако није понестајало. Кад се навршила година, умре син те удовице, али га Пророк Илија молитвом ускрсну, и дечак оживе.
Пуне три године и шест месеци небо је било затворено. Ни кап кише не паде на земљу. Онда, по речи Божјој, Пророк Илија поручи цару да се састану на гори Кармил и то да цар доведе 450 врачева Ваалових и 400 Астратиних, а он ће бити сам, па ко умоли бога да пусти кишу, његов је бог прави.
Тамо су направили два жртвеника, на њих ставили много дрвета, довели два једнака јунца и припремили их за обред приношења жртве паљенице. Свих 850 врачева су дозивали своје богове од јутра до подне, али је све било узалуд, ватра се није упалила. Свети Пророк Илија је наредио да се жртвеник прелива водом, док сва дрва нису била потпуно мокра. Онда се помолио Богу Једином и Истинитом, и сишао је пламен са неба, упалио жртвену ватру и за трен све сажегао. Сви су се тада уверили чији је бог лажни, а чији прави. Потом паде обилна киша на сву земљу израиљску. Још је многа чудеса чинио пророк Илија. Много пута је разговарао са Богом, који му је казивао шта да ради и шта се све догађа у земљи. Прорекао је цару Ахаву да ће он и Језавеља умрети срамном смрћу, што се ускоро и догодило.
Пред смрт, Илија одреди пророка Јелисеја да га замени, а он сам би узет на небеса ватреним колима. На гори Тавор се јавио Исусу Христу заједно са Мојсијем, што су видели апостоли, а то јасно говори да су они живи и после земаљске смрти. Кога Бог љуби тај никада не умире. У Откривењу Јовановом (Апокалипси) се каже да ће се пред крај света опет јавити свети Илија, да сузбије силу Антихристову.
Колико је чудеса Светога Илије скоро да није могуће набројати.
Свети Григорије Ниски говорећи о другом светитељу (али би се исто тако могло рећи и за светог Илију) каже:"Не набрајам сва чуда, да не будем виновник греху неверовања немоћних људи. " И заиста су немоћни они који не верују. Зато измишљају приче да је Свети Илија у народном веровању, замена паганског божанства.
По негде се у народу верује да они који славе Светог Илију као своју Крсну славу не треба да спремају жито, као за друге славе, јер је Свети Илија живи светац. Жито обавезно треба спремати за овај празник, зато што се кољиво (жито) символ васкрсења и вечног живота.

Прича о Јеремији

Рођен је шест стотина година пре Христа у селу Анатоту недалеко од Јерусалима. Већ у петнаестој години почео је да прориче и због тога је врло често био у немилости власти, чак прогањан и затваран. Због првих пророчанстава у време владавине цара Јосије навукао је гнев тадашњих великаша и тада је једва успео да спасе свој живот. Цару Јоакиму је прорекао да ће његов погреб бити као погреб магарца, што је значило да ће његово мртво тело избацити ван Јерусалима и да ће се оно дуго повлачити по земљи без сахране. Због тога је Јеремија бачен у тамницу. Пошто није могао да пише у тамници, Јеремија је позвао Варуха, који је стајао код прозорчића тамнице и записивао оно што му је Јеремија диктирао. Када је цару прочитано ово пророчанство, разгневњен цар је узео хартију и бацио је у ватру. Уз Божју помоћ Јеремија је добио слободу, а његово пророчанство се остварило. Потом је цару Јехонији прорекао да ће бити одведен у Вавилон са целом породицом и да ће тамо умрети и то се ускоро и догодило.
У време владавине цара Седекије, Јеремија је ставио јарам на свој врат и ишао кроз Јерусалим проричући пад Јерусалима и ропство под Вавилоњанима. Писао је робљу јеврејском у Вавилону да се не надају повратку у Јерусалим, јер ће остати тамо седамдесет година. У долини Тотеф, под Јерусалимом, где су Јевреји приносили децу на жртву својим идолима, Јеремија је узео лонац у руке и разбио га пред народом проричући скору пропаст Јудејског царства. Ускоро су Вавилонци заузели Јерусалим, цара Седекију убили, град опљачкали и разорили, а огроман број Јевреја посекли управо у долини Тотеф. Јеремија је са левитима узео кивот из храма и однео га на брдо Нават, где је Мојсије умро, где га је сакрио. Такође је сакрио и огањ из храма у један дубоки бунар. Неки Јевреји су га приморали да иде са њима у Мисир где је проживео четири године, након чега је од својих сународника каменован и тако убијен. Мисирцима је прорекао пропаст њихових идола и долазак „Деве са Младенцем“. Постоји предање, да је сам цар Александар Велики посетио гроб пророка Јеремије. По наредби цара Александра тело Јеремијино је пренето и сахрањено у Александрији.