Tipovi zavisnosnti od interneta

Uskoro ćirilični Internet domen
31. mart 2010. | 14:57 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Ćirilični Internet domen treba da ima smislenu vezu sa pojmom "Srbija", da bude prepoznatljiv, što kraći i jednostavniji za pisanje.

Novi domen treba na pravi način da predstavlja Srbiju u svetu, poručeno je sa današnjeg okruglog stola posvećenog izboru prvog domena na nacionalnom pismu, održanog u Vukovoj zadužbini. Iako je Internet napunio 40 godina, tek je prošle godine doneta odluka o mogućnosti registrovanja Internet domena na pismima i jezicima država koje ne koriste latinicu.

Član radne grupe Registra nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS) za izbor ćiriličnog domena Milanko Vasić istakao je da se čitava procedura odvija u tri faze - javna rasprava nakon koje će se iskristalisati nekoliko konkretnih predloga, glasanje o predlozima i na kraju priprema dokumentacije i podnošenje zahteva Internacionalnoj korporaciji za dodeljena imena i brojeve (ICANN), objasnio je Vasić.

"Iako je čitava procedura počela pre nešto više od mesec dana, trenutno je u toku prava faza, a RNIDS je na sajtu www.forum.rnids.rs pokrenuo i raspravu o mogućim predlozima gde svi zainteresovani mogu da iznesu svoju ideju za izgled domena", rekao je Vasić.

Upravnik Centra za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija SPC i član radne grupe đakon Oliver Subotić ukazao je da SPC podržava ovu inicijativu koja ima veliki kulturološki značaj.

"Internet je za nas veoma značajan i kao sredstvo misije, ali i kao praktično sredstvo komunikcije sa udaljenim eparhijama", istakao je Subotić i dodao da Srbija ima mogućnost da na simboličnom planu promoviše upotrebu ćiriličnog pisma i među mlađom populacijom. Prema njegovim rečima, novi domen može makar umanjiti problem sve ređe upotrebe ćirilice jer će sugerisati mladima da i u elektronskoj sferi komunikacije koriste nacionalno pismo.

Govoreći o upotrebi novog domena od SPC, Subotić je ukazao da će se za potrebe unutrašnje misije tj. misije među srpskim narodom na ovim prostorima preuzeti ćirilični domen kada bude postavljen, dok će verzije elektronskih prezentacija koje su usmerene ka spoljnom i nepravoslavnom svetu zadržati .rs domen.

Besplatni kompjuterski programi na srpskom jeziku
|||| - 26.03.2008. - 22:50
Naše ministarstvo finansiralo je projekte lokalizacije softvera otvorenog koda jer je važno da se Srbija razvija kao informaciono društvo...
Programi na srpskom jeziku kao što su „OpenOfis”, „Mozila Fajerfoks”, „Mozila Tanderbird” i operativni sistem „Fedora” od juče se besplatno mogu skinuti sa sajta Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo. Prve verzije besplatnog kompjuterskog softvera na srpskom namenjene su pre svega građanima i malim preduzećima.

Naše ministarstvo finansiralo je projekte lokalizacije softvera otvorenog koda jer je važno da se Srbija razvija kao informaciono društvo i da osnovni softverski alati budu dostupni svima - istakla je ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Aleksandra Smiljanić i dodala da su najpopularniji programi urađeni i na ćirilici i latinici.
Ovi softveri namenjeni su svim građanima, malim preduzećima i onima koji žele legalan softver, a ne mogu ili ne žele da ga kupe. Takođe, za korišćenje ovih programa nije neophodno poznavanje engleskog jezika.
U Ministarstvu su objasnili da su glavne prednosti lokalizacije programa razvoj domaće softverske industrije, smanjenje uvoza, zaštita intelektualne svojine, promovisanje sadržaja na srpskom, kao i povećanje konkurencije i smanjenje ukupnih troškova za softver.
- Država na ovaj način ispunjava obavezu da građanima učini dostupnim osnovne usluge informatičkog društva - rekao je Milenko Cvetinović, državni sekretar u Ministarstvu.
„Fedora” je jedna od najboljih verzija operativnog sistema „Linuks”. „OpenOfis” paket, koji sadrži procesor teksta sličan Majkrosoftovom „Vordu”, program za tabelarne kalkulacije nalik „Ekselu”, program za prezentacije sličan „Paver Pointu” i program za male baze podataka, služi za klasično kancelarijsko poslovanje. Za pretraživanje interneta urađen je prevod na srpski jezik programa „Mozila - Fajerfoks” i programa za pregled i slanje elektronske pošte „Tanderbird”.
Na celom projektu su, pored Ministarstva, učestvovali Elektrotehnički fakultet, Fakultet organizacionih nauka, Matematički fakultet iz Beograda i Elektronski fakultet iz Niša.

Internet kafe u Taijuanu, kineska provincija Šansi. REUTERS/Stringer

Largest close-out sale ever

01.11.2009

The website of the bankrupt German mail-order firm Quelle was swamped on Sunday, November 1, 2009. Price reductions of 30 percent on all items listed caused the company's server to shut down shortly after the sale got underway at 6 a.m. It is the largest going-out-of-business sale in German history.

Vesti dana - ponedeljak, 5. april 2010. 07:56 RSS


Manja prodaja računara
Blic - Pre 8 sati

Prodaja računara u Srbiji je prošle godine usled ekonomske krize opala 16 odsto, dok je vrednost prodate robe smanjena za čak trećinu. Poznavaoci prilika tvrde da će ove godine za naše IT tržište uspeh biti ne porast tražnje, već dalji pad prodaje. Kupci se sve više odlučuju za jeftinije modele

Po Časlavu Grujičkom, potpredsedniku "Komtrejda" za maloprodaju, upravo se nalazimo u najdelikatnijem momentu globalne krize. On kaže da su kod nas 2008. godine prodata 452.739 računara, a prošle godine 381.586. Kad je reč o vrednosti prodatih uređaja, međutim, ostvaren je pad od 28 odsto.

Taj pad je delom posledica okretanja kupaca ka jeftinijim modelima, ocenjuje Milovan Matijević, direktor Kompanije "Mineko", koja se bavi istraživanjem i praćenjem IT tržišta kod nas i u regionu.

- Prema trogodišnjem trendu, Srbija će oko 2017. godine imati IT tržište kakvo je Mađarska imala 2005. godine. Zaostatak je dramatičan, nismo dostigli deset odsto nivoa IT ulaganja po glavi stanovnika u EU. Ako je za utehu, imamo jače tržište od BiH, Albanije i Makedonije - ističe Matijević.

Petar Kočović iz "Gartner Srbija", međutim, ukazuje da rastojanje između Srbije i EU nije nenadoknadivo.

- Bogatije zemlje CEE, kao što su Poljska i Češka, daleko su odmakle u kupovini usluga i konsultantskih usluga. Kad poboljšamo zakonsku regulativu, strane kompanije će početi da koriste naše usluge. S druge strane, zbog teške ekonomske krize prvi na udaru je bio IT sektor, za koji su budžeti u najvećim našim firmama smanjeni i do 40 odsto - kaže Kočović.

Poreska politika države je stimulativna, PDV na IT uređaje niži je od redovnog.

- Ni pre krize država nije dovoljno ulagala u razvoj IT sektora. Ljudi ovde ne shvataju da je IT biznis, a posebno proizvodnja softvera, možda i najpovoljnija šansa Srbije za ulazak u Evropu i prodor na svetsko tržište. Pozitivan je znak to što je prošle godine Vlada počela primenu sistema za elektronske sednice koje je upravo "Komtrejd" projektovao - naglašava Grujički.

Građani i dalje koriste računare za jednostavne kancelarijske poslove i multimedijalne sadržaje (filmovi, muzika, fotografije) kao i internet, po računarskoj pismenosti smo na evropskom dnu, a situacija se lagano popravlja. A u poslovne svrhe računari se kod nas koriste samo kod elementarnih operacija i vođenja knjigovodstva - ne i za razvoj poslovanja.

- Računari mogu doneti ogromne uštede srpskoj privredi i poboljšati životni standard građana. Neprihvatljivo je da mnoge porodice imaju po tri televizora, a nijedan računar - ukazuje Grujički.

Otpornija tastatura

Na tržištu prenosivih računara proizvođači stalno rade na inovacijama u dizajnu, performansama, mobilnosti i autonomiji baterije jer je tražnja notebookova u konstantnom porastu. "Lenovo" je u januaru predstavio prvi smartbuk na svetu (SkyLight) i prvi hibridni računar IdeaPadU1, a od prošlog meseca u ponudi ima modele nove serije ThinkPad sa tastaturom otpornom na tečnosti, baterijom koja kod nekih modela traje čak 22 sata, dijagonalu 13 inča...

ovo je kontra od nase situacije

Ajped zaludeo SAD za jedan dan
I. Jovanović - 05.04.2010. - 02:51

Redovi ispred Eplovih prodavnica bili su veliki, a po završetku šopinga nasmejani kupci pokazivali su svoj najnoviji gedžet kao da je lovački trofej ili pehar Lige šampiona...
U subotu uveče odigrao se IT događaj godine, tablet računar „ajped” (iPad) kompanije „Epl” (Apple) pušten je u prodaju za tržište Amerike. Ispred prodavnica u SAD situacija je bila slična onoj iz 2007. kada se „ajpod” (iPod) pojavio na tržištu. Gomile ljudi čekali su u redovima, spremni da već od 499 dolara priušte sebi novog najboljeg drugara.


TABLET - „Ajped” će u Americi koštati od 499 do preko 800 dolara, u zavisnosti od veličine memorije i mogućnosti da se prikači na 3G mrežu. Analitičari očekuju da će, uprkos visokoj ceni, do kraja godine biti prodato oko 5 miliona. Prvi dani prodaje oborili su rekorde, pa je, prema nekim procenama, već prodato oko 700.000 modela.
Prve ocene su mahom pozitivne. Na novom Eplovom proizvodu mogu se čitati elektronske knjige, gledati video-sadržaji, a može se pokretati i mnoštvo korisnih i zanimljivih aplikacija i to sve dodirom prsta. Kao uređaj „treće generacije”, između smart telefona i laptop računara, „ajped” je naizgled uveličani „ajpod” (ali se ne može telefonirati i nema kameru). „Ajped” ima na dodir osetljivi multi tač-skrin displej od 9,7 inča (25 cm), sa rezolucijom 1024x768, debljinu od 1,3 cm i težak je samo 680 grama.
- Ovo je nova platforma koja bi mogla promeniti način upravljanja računarima. Šta će nam miš i tastatura - ushićeno su pisali kritičari posle prvog dana prodaje.
Oni koji su ga imali u rukama kažu da je izuzetno brz u otvaranju veb stranica, pregledavanju fotografija i svim ostalim aplikacijama, poput one za čitanje knjiga. Univerzitet Siton hil u Pensilvaniji najavio je da će do jeseni obezbediti po jedan „ajped” za svakog redovnog studenta.
Ipak, nije sve tako idealno. Zamera mu se nedostatak kamere, rupe za USB i podrške za fleš. Takođe, kritičari kažu da je on isto što „ajpod tač” i da je prevelik, osim u slučaju da ste džin. Na pojedinim sajtovima glasovi IT obrazovane publike su podeljeni i čak je malo više onih koji negativno komentarišu ovo „čudo”.
Međutim, dobra stvar je da čim raspakujete „ajped”, možete skinuti jednu od 150.000 aplikacija za „ajfon” koje na novom Eplovom računaru normalno rade.
Memorija može biti 16, 32 ili 64 GB, a u standardnu opremu spadaju zvučnici i mikrofon, priključci za sve dosadašnje i-gadžete, kao i Wi-Fi, blutut, kalendar i adresar, pa čak i digitalni kompas i GPS uređaj za orjentaciju.

U Srbiji se „još ništa ne zna”
Iako su prethodnih dana izlazile oprečne informacije o datumu izlaska i ceni po kojoj će se ovaj gedžet prodavati, u „Galeriji 12”, zvaničnom zastupniku za prodaju Eplovih proizvoda u Srbiji, kažu da nemaju još nikakvih podataka” i dodaju da će se cene kretati kao na evropskom tržištu. Cene „ajpeda” na evropskim sajtovima kreću se od 499 do 830 evra.

Fanovi danima čekali na „ajped”
Redovi ispred Eplovih prodavnica redovna su pojava kad god ta kompanija izda novi proizvod, a među masom koja čeka za novi gedžet neretko se nalaze isti ljudi. To najbolje zna Greg Peker, koji je nekoliko dana kampovao da bi dobio „ajped”, a slično je radio i s „ajpodom”. „To je... poput malog laptopa. Mislim, samo ga... znaš, upališ klikom, baš kao što pališ ‘ajfon’. I ne moraš ga niti otvarati, već samo, znaš, surfuješ internetom i svime ostalim”, objasnio je Greg svoju potrebu za „ajpedom”.

AJPED tablet pc ukratko
Visina 24,3 cm
Širina 19,0 cm
Debljina 1,3 cm
Težina 680 g.
Procesor 1 Ghz
Memorija 16, 32, 64 GB
Ekran (dijagonala) 25 cm (9,7 inča)
Rezolucija 1024x768
Baterija (rad) 10 sati
Tastatura (dodaje se)
Aplikacije: Safari, Mail, Photos,
Video, YouTube, iPod, iTunes,
App Store, iBooks, Maps, Notes,
Calendar and Contacts.

Izašle slike i rastavljenog „ajpeda”
Nekoliko sati pre otvaranja trgovina za prodaju „ajpeda”, na internetu su procurule fotografije rastavljene naprave. U svetu interneta to nije nimalo neobično, ali tek nakon što uređaj uđe u prodaju. Za sada se za fotografije „utrobe” sumnjiče neimenovani inženjeri FFC-a, Savezne komisije za komunikacije, koja je pre prodaje morala izdati sertifikat (pod oznakom BCG-E2381A) o neškodljivosti upotrebe i neemitovanju smetnji drugim uređajima s bežičnom komunikacijom.

Internet
Pet odsto Srba navučeno na net

BEOGRAD - Surfovanje internetom, posećivanje sajtova i uključivanje u društvene mreže vremenom može stvoriti zavisnost, koja dovodi do zapostavljanja porodice, prijatelja i radnih obaveza, ocenili su sagovornici Tanjuga.

Procenjuje se da je u Srbiji pet odsto korisnika interneta zavisno, a profesori i lekari koji pokušavaju da im pomognu naglasili su da je alarmantno kad korisnik počne da oseća stalnu „psihološku žudnju da bude on-lajn“.

Korisnici se mogu navući na različite sadržaje - igrice, četovanje, sajber seks i aukcijske sajtove, ali na internetu vreba i niz drugih opasnosti, jer je veliki broj ljudi realan život zamenio virtuelnim.

4. Facebook Depression

Ne skidaju se s Fejsbuka

Ivana Milaković – 06.04.2010.

Sajtovi kao što je Fejsbuk mogu po mnogo čemu da budu super, ali nije super kada neko sve slobodno vreme provodi na tom sajtu, svaki čas menjajući svoj status, i onda očekujući da ga smatrate "facom" zbog toga. A ima onih koji se upravo tako ponašaju.

Ukoliko se i sami ne ponašate na sličan način, moguće je da i ne primetite da neko to radi, osim slučajno. Recimo, vi se obično na Fejsbuku pojavite dva-tri puta dnevno, promenite svoj status ako imate nešto da kažete, možda okačite neku sliku ili link za neku interesantnu stranu ili spot, proverite poruke, vidite šta vaši prijatelji rade, i to je to. A onda se jednom desi da se duže zadržite, možda četujete s nekim, i vidite da neko od vaših poznanika maltene na svakih pet minuta menja svoj status. Te radi ovo, te radi ono (to što radi je jelo i odlazak u toalet, ili nešto podjednako interesantno), te planira ovo, te premišlja o onome, hteo bi ovo, buni se protiv onoga... I tako na svakih nekoliko minuta. Proverite stranu tog poznanika i vidite da se redovno tako ponaša - kao da živi na Fejsbuku, kao da se samo time bavi. I još navede za svaki svoj status da mu se dopada, i vidite po njegovom (ili njenom) ponašanju da smatra da je neka zvezda i "faca" pa da sve vas treba da zanima svaka sitnica koja mu/joj padne na pamet. I upitate se zar stvarno nema ništa pametnije da radi.

U redu, ima takvih ljudi, i šta s tim? Ako se vi tako ne ponašate, u principu ništa - slučajno primetite da neko to radi, ignorišete to i znate da su slabe šanse da se sa tom osobom družite uživo, osim ako ćete da odete kod nje kući i gledate je kako svaki čas stavlja nešto novo na Fejsbuk.

A ako se tako ponašate vi? Onda bi bilo dobro da se što pre odvojite od kompjutera, izađete malo na vazduh i među ljude, i da nađete neku zdraviju zanimaciju, jer biste se time što biste praktično živeli na Fejsbuku vremenom izolovali od svih i osećali strašno usamljeno, pitajući se zašto malo ko komentariše vaše statuse (zato što malo koga zanimaju, samo što boli da to priznate sebi). Naravno, postoje i situacije kad ne možete da izađete napolje, bolesni ste, ne možete ni na šta da se koncentrišete, a ne možete ni da spavate, pa se dosađujete za Fejsbukom, ali ako niste baš u takvom stanju, sklonite se od kompjutera i družite se s ljudima - pre ćete tako postati zvezda svog društva nego dok sami sedite pred ekranom i zamišljate da svi nestrpljivo prate svaki vaš korak.

MUP kontroliše sadržaj na netu
08.04.2010. - 03:26

KRIMINAL U okviru Odeljenja za visokotehnološki kriminal (VTK) biće formirana posebna jedinica, čiji će pripadnici pratiti distribuciju nedozvoljenih sadržaja na internetu, prvenstveno dečje pornografije. „Za policiju će u oblasti elektronskog kriminala biti sve više posla, koja će se baviti otkrivanjem dela koja imaju veze sa ‘rasturanjem’ sadržaja na internetu“, kažu u odeljenju za VTK-a.

Na Svetskom ekonomskom forumu u Kartaheni, Kolumbija. AFP/Rodrigo Arangua

03. 02. 2010. 19:42h | Tanjug
Zavisnici od Interneta skloni depresiji

Veoma opasna kao i svaka zavisnost: Zavisnost od interneta

Osobe koje provode mnogo vremena u surfovanju Internetom češće nego drugi ljudi pokazuju znakove depresije, upozorili su danas britanski stručnjaci s Univerziteta u Lidsu.

Oni napominju da ipak još nije jasno da li Internet izaziva depresiju ili su depresivni ljudi skloniji surfovanju, prenosi Rojters.

"Ova studija podupire spekulacije u javnosti da preterani angažman na vebsajtovima koji služe kao zamena za normalne društvene funkcije, može da bude u vezi sa psihološkim poremećajima kao što su depresija i zavisnost", izjavila je vođa istraživanja Katriona Morison.
Veoma opasna kao i svaka zavisnost: Zavisnost od interneta

Stručnjaci iz Lidsa su analizirali korišćenje Interneta i nivo depresije kod 1.319 Britanaca starosti od 16 do 51 godine.

Jedan od zaključaka ovog istraživanja je da su 1,2 odsto anketiranih zavisnici od Interneta. To ne izgleda mnogo, ali je dvostruko veći procenat u odnosu na britanske zavisnike od kocke.

Zavisnici od Interneta veliki deo vremena provode na seksualnim vebsajtovima, igrajući igrice i "družeći se". Za njih je karakteristično da su češće žrtve umerene i teške depresije nego ređi korisnici Interneta.

Tim iz Lidsa zaključuje da preterana upotreba Interneta može da bude signal depresivnih tendencija kod manjeg procenta ljudi.