Da bismo na pravi način i u pravoj meri mogli da se nosimo s izazovima koje nam pruža život, potrebno je da imamo logičan um, naglašenu volju i spremnost da se borimo za ono do čega nam je stalo. A ono čega se treba paziti jeste to da takvo ponašanje ne ostane samo na dramatično izgovorenim rečenicama. Prave borce daleko više karakterišu dela, a ne izgovorene fraze. I samo uz taj "borački staž" možemo uspeti da plasiramo svoje znanje i kasnije ga dobro naplatiti. Kada to uspemo da izvedemo, imamo pravo da budemo ponosni na svoju moć zapažanja i procenjivanja drugih, ali i okolnosti koje smo znali da iskoristimo na pravi način.
Ono čega često nismo u dovoljnoj meri svesni jeste to do koje mere znamo da budemo subjektivni kada sve što se dešava posmatramo isključivo iz svog ugla. U redu, energičnosti i preduzimljivosti koju posedujemo nema se šta prigovoriti. Međutim, prigovor može da se uputi i ovim osobinama ako ih ispoljavamo samo za ono u čemu vidimo ostvarenje svog interesa. Malo sveopšte motivisanosti ne bi škodilo. Onda imamo prava da budemo ponosni na svoje uspehe i na svoju potrebu da stalno idemo dalje. Pri tom se treba čuvati i druge krajnosti - takvo ponašanje ponekad može da bude previše naporno, neprijatno zahtevno u pokušaju da se ispadne perfekcionista do kraja. Možda je došlo vreme da sve svoje kvalitete stavimo u funkciju sopstvenog uspeha, a ne da stalno mislimo kako nam je potrebna svita koja će nam se diviti i gomila saradnika koji će potvrđivati da smo uspešni.
Ne treba da verujemo svemu što nam drugi kažu. Možda će njihov zanos našim idejama biti kratkog daha, a posle toga može da nam se dogodi da se nađemo na ledini. Zato je bolje imati poverenja u one koji malo obećavaju, a mnogo urade, a takvih ume da bude malo. Stoga ih treba čuvati.
Naslov: Borci do kraja 
Sre Maj 13, 2009 11:00 am