POUČNE PRIČE I ODLOMCI

TUŽNA PRIČA


Na dobrotvornoj gala-večeri, na kojoj su se prikupljala sredstva za školu za djecu s posebnim potrebama, otac jednoga od učenika podijelio je s uzvanicima priču koju, vjerujemo, neće zaboraviti nitko tko je tada događaju prisustovao. Nakon što je zahvalio školi i njezinom predanom osoblju, postavio je slijedeće pitanje:
"Ako nije ometena vanjskim utjecajima, sve što priroda stvori savršeno je stvoreno. Ali moj sin Shay ne
može učiti one stvari koje mogu druga djeca. Ne može razumijeti stvari kao druga djeca. Gdje je prirodni poredak stvari, kada se radi o mome sinu? "
Publika je utihnula nakon toga pitanja. Otac je nastavio. "Vjerujem da se, u trenutku kada dijete tjelesno i umno invalidno poput Shaya dođe na svijet, prilika za iskazivanje istinske ljudske prirode sama pokaže i ponudi,
u obliku načina kako drugi ljudi tretiraju to dijete. "

Tada je ispričao sljedeću priču :

Shay i njegov otac su šetali pored parka, gdje su neki dječaci koje je Shay poznavao igrali baseball. Shay je upitao oca :
"Misliš li da bi me pustili da igram s njima ? "
Shayev otac je znao da većina dječaka ne bi željela da netko poput Shaya igra za njihovu ekipu, ali je isto tako znao koliko bi njegovom sinu značilo da mu dopuste igrati. Znao je kako bi mu to podarilo toliko potreban osjećaj pripadnosti i samopouzdanja, osjećaj da je prihvaćen usprkos invaliditetu. Shayev je otac prišao jednom od dječaka na terenu i upitao (ne očekujući previše) bi li Shay mogao zaigrati s njima. Dječak se u nevjerici okrenuo oko sebe i rekao :
"Gubimo za 6 optrčavanja, a igra je u osmoj izmjeni (inače, po pravilima igre, ima 9 izmjena). Pa, može igrati za našu ekipu,pokušat ćemo ga postaviti na poziciju udarača u devetoj izmjeni. "
Shay se malo namučio hodajući do ekipne klupe. Sa širokim osmijehom je obukao majicu svoje ekipe. Otac ga je gledao s majušnom suzom u oku i osjećajem topline u srcu. Dječaci su vidjeli sreću toga oca, gledajući kako mu sin biva prihvaćen.Pri kraju osme izmjene Shayeva ekipa je osvojila par bodova putem nekoliko optrčavanja, ali je još uvijek bila u zaostatku za tri. Na početku zadnje, devete izmjene, Shay je navukao rukavice i zaigrao na desnom polju. Iako nikakvi hici lopte još nisu krenuli u njegovom pravcu, bio je očito u euforičnom raspoloženju. Bio je ushićen zbog prilike da BUDE u igri i na polju. Razvukao je osmijeh od uha do uha dok mu je otac mahao sa tribina. Na kraju devete izmjene, Shayeva ekipa je opet osvojila bod i optrčavanje. Sada, sa dva izbacivanja i punim bazama, smiješilo im se pobjedničko optrčavanje i došao je Shayev red da bude udarač.
Da li da daju Shayu palicu za udaranje i priliku da igra u tome trenutku - i da time odustanu od šanse za pobjedu? Na opće iznenađenje, Shayu je dana palica za udaranje. Svi su znali da je to bila nemoguća misija jer Shay nije znao ni palicu ispravno držati, a kamoli pravilno, snažno i precizno udariti lopticu.
Ipak, kad je Shay kročio na bazu, protivnički se bacač, vidjevši da Shayeva ekipa riskira poraz za taj jedan trenutak u Shayevu životu, malo približio kako bi bacio loptu nježnije da Shay palicom barem dotakne loptu. Došao je i prvi udarac i Shay je zamahnuo nespretno i promašio. Bacač se opet malo približio i bacio nježno loptu prema Shayu. U tom trenutku Shay je zamahnuo i pogodio sporu, prizemljenu loptu, odbacivši je prema bacaču. Igra bi u ovome trenutku bila gotova. Bacač je podigao sporu loptu.
Mogao je lako dobaciti loptu prvom svojem igraču sa baze, kako bi Shay ispao i kako bi bio kraj igre i laka pobjeda.No, umjesto toga, bacač je bacio loptu iznad glave prvoga igrača sa baze, van dosega svih svojih suigrača u ekipi. Svi su, i sa tribina i igrači obiju ekipa, uzvikali : " Shay, trči do prve!! Trči do prve !! " Nikada prije u svom životu Shaynije toliko daleko trčao. Uspio je stići do prve baze,
zapravo, doteturao je do bazne linije, širom otvorenih očiju, upitnog pogleda.
Svi povikaše, "trči do druge, trči do druge!!!" Uhvativši dah, Shay je nespretno potrčao prema drugoj bazi, očito se boreći naprežući da stigne do nje.Dok je Shay pristizao drugoj bazi, igrač desnog polja uhvatio je
loptu.Bio je to najmanji momak u ekipi, kojemu se pružila prva prilika da bude ekipni heroj. Mogao je baciti loptu čuvaru druge baze,ali je shvatio bacačevu namjeru pa je i on, također, bacio visoku loptu iznad glave i van dosega čuvara treće baze. Shay je trčao prema trećoj bazi, kao u nekom deliriju dok su se igrači ispred njega okupili oko završne baze.Svi su povikali i poljum je odzvanjalo: "Shay, Shay, Shay, sve do kraja, Shay !!!"
Shay je dosegao treću bazu jer mu je protivnički igrač pritrčao da mu pomogne i usmjeri ga prema njoj vičući, "Trčido treće! Shay, trči do treće!!!"
U trenu kada je Shay dotakao treću, dječaci iz obje ekipe i
gledatelji skočili su na noge vičući, "Shay, trči do zadnje!
Osvoji i zadnju!" Shay je posljednjim snagama utrčao na zadnju bazu i stao na ploču.
Svi na terenu su ga grlili i bio je slavljen kao heroj koji je osvojio poen utakmice i time osigurao pobjedu svoje ekipe."Taj dan - reče otac nježno, dok su mu se suze kotrljale
niz lice - dječaci obiju ekipa pomogli su donošenju komadića prave ljubavi i humanosti u ovaj svijet".

Shay nije preživio do slijedećeg ljeta. Umro je još iste zime,nikada ne zaboravivši kako je bio heroj, kako je radi toga njegov otac bio sretan, kako je svog malog heroja dočekala oduševljena majka, grlivši ga i plačući od sreće!

Iz bolesničke postelje

Dva muškarca, obojica jako bolesni zajedno su ležali u bolnici. Jedan od njih je svaki dan imao mogućnost sedeti u svom krevetu zbog izdvajanja vode iz njegovih pluća. Njegov krevet je stajao uz jedini prozor u sobi.

Drugi muškarac je morao stalno ležati na leđima.

Brzo su se upoznali i razgovarali po cele dane. Pričali su o svojim porodicama, svojim domovima, poslu, gde su bili u vojsci, i gdje na odmoru. Svaki dan je muškarac koji je sedeo uz prozor opisivao drugome muškarcu stvari koje je video napolju.

Muškarac na drugom krevetu je počeo živeti za te jednosatne trenutke kada je njegov prijatelj sedeo i pričao o događanjima i bojama vanjskog sveta. Prozor je gledao na park uz jezero s labudovima.
Guske i labudovi su se igrali u vodi, a mala su deca spuštala svoje male čamce u vodu.
Mladi parovi su zagrljeni šetali uz cveće svih boja. Veliko, staro i snažno drveće je ulepšavalo pokrajinu, a u daljini su se videla svetla grada.
Kada je muškarac uz prozor detaljno objašnjavao sve to, njegov je prijatelj na drugom krevetu zatvorio oči te zamišljao sve te slikovite prizore.
Jednoga dana mu je muškarac uz prozor opisivao paradu, koja se kretala uz jezero. Bez obzira što njegov prijatelj nije čuo tu muziku, on ju je video u svom umu. Tako su prolazili dani i sedmice.

Jednoga jutra je jutarnja sestra donela vodu za umivanje i uz prozor pronašla telo muškarca koji je u snu mirno umro. Bila je tužna i pozvala je medicinsko osoblje koje je telo odnelo van.

Odmah kada je to bilo moguće, drugi muškarac je zamolio da ga pomaknu uz prozor. Sestra mu je sa zadovoljstvom udovoljila, pobrinula se da se udobno namesti te ga ostavila samog.
Uz veliki napor podigao se polako na laktove kako bi po prvi puta ugledao spoljni svet.
Konačno je imao priliku sam uživati u spoljnim lepotama. Pogledao je kroz prozor i ugledao prazan zid.
Muškarac je pitao sestru koji je to bio razlog ,da je pokojni prijatelj tako lepo opisivao stvari u spoljnom svetu. Sestra mu je rekla da je bio slep i da nije mogao videti zid koji je stajao ispred prozora.

Ona reče: "A, možda je htio usrećiti vas?"

Razgovor sa Bogom

Usnuo sam san da razgovaram s Bogom.
Dakle, ti bi hteo razgovarati sa mnom? rece Bog.
Ako imas vremena rekoh.
Bog se nasmesi.
Moje je vreme vecnost. Sta si me zeleo pitati?
Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?
Bog odgovori:
Sto im je detinjstvo dosadno. Zure da odrastu, a potom bi zeleli ponovo biti deca. Sto trose zdravlje da bi stekli novac, pa potom trose novac da bi vratili zdravlje. Sto razmisljaju teskobno o buducnosti, zaboravljajuci sadasnjost. Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti. Sto zive kao da nikada nece umreti, a onda umiru kao da nikada nisu ziveli.
Bog me primi za ruku. Ostadosmo na trenutak u tisini. Tada upitah:
Kao roditelj, koje bi zivotne pouke zeleo da tvoja deca nauce?
Osmehujuci se, Bog odgovori:
Da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli. Mogu samo voleti.
Da nauce da nije najvrednije ono sto poseduju, nego ko su u svom zivotu.
Da nauce kako se nije dobro uporedjivati s drugima...
Da nauce kako nije bogat onaj covek koji najvise ima, nego onaj kojem najmanje treba.
Da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno bice, a potom su potrebne godine da se izleci.
Da nauce oprastati tako da sami oprastaju.
Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nezno vole, ali to ne znaju izreci niti pokazati. Da nauce da se novcem moze kupiti sve. Osim srece.
Da nauce da dve osobe mogu posmatrati istu stvar, a videti je razlicito.
Da nauce da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima...a ipak ih voli.
Da nauce kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami sebi oprastati. Ljudi ce zaboraviti sto si rekao. Ljudi ce zaboraviti sto si ucinio. Ali nikada nece zaboraviti kakve si osecaje u njima pobudio.

Radjard Kipling

Ako možeš

Ako možeš da sačuvaš svoju glavu kad svi oko tebe
gube svoje i okrivljuju te za to;
Ako možeš da veruješ sebi kad svi u tebe sumnjaju
i sam pridodaješ njihovim sumnjama;
Ako mozes da čekaš, a da ti ne dosadi čekanje,
ili,ako si prevaren - da sam ne varaš,
ili,ako si omrznut - da sam ne mrziš,
a da pritom ne izgledaš predobar ili premudar;

Ako možeš da sanjariš, a da snovi ne ovladaju tobom,
Ako možeš da maštaš a da ti maštanje ne bude cilj,
Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom
i smatras te dve varke kao da su potpuno iste;
Ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao
izvrnu nitkovi,kako bi od nje napravili zamku za budale,
ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio sav život
i da,pogrbljen,s' dotrajalim alatom opet novo stvaraš;

Ako možeš da prisiliš svoje srce,nerve i tetive
da te služe dugo iako si ih nemilice trošio,
i da izdržiš i kada nema više ničeg u tebi
sem volje koja ti dovikuje:"Istraj!"

Ako možeš da razgovaraš sa nižima od sebe
i ne istaknes svoju superiornost,
ili da u društvu s višima od sebe -
sačuvaš svoje dostojanstvo;

Ako možeš da ispuniš jedan nezaboravni minut
sadržajem koji traje šezdeset sekundi -
tvoja je zemlja i sve što je na njoj,
i,iznad svega,bićeš čovek,sine moj!

Melem za dušu - komunikacija

Ceo svoj život proživeli su baba i deda u slozi, ljubavi i razumevanju, srećni i zadovoljni. Izraz tog malog sklada tokom celog života kao da je tumačilo nešto što ćemo nazvati "vrtom".

Svakog proleća su baba i deda zajednički obrađivali njihov vrt, a onda zajednički uživali u lepoti njegovih boja i bogatsvu plodova. Tako je bilo i prošlog proleća.
Kao i obično, u tom vrtu sve je bilo posađeno i zasađeno na vreme.

I jednog dana baba je krenula da obiđe vrt. Veoma se začudila kada je zapazila da je jedan komadić zemlje ostao neobrađen. To se retko događalo ali, pala joj je na um lepa misao:

- " Moj deda voli crni luk. Posadiću ovde crni luk i neću mu reći. Kako će se samo iznenaditi kada bude uskoro ugledao mladi luk."

Nešto kasnije, deda je odlučio da prošeta vrtom. I on se začudio kada je ugledao nezasađenu leju.

- "Stvarno smo ostarili" - zaključio je deda i odmah odlučio: "Posadiću ovde cveće, moja baba uživa u njemu i obradovaće se kad ga bude ugledala."

Ono što su odlučili to su i učinili. Baba je posadila crni luk ,a deda cveće. Narednih dana i jedno i drugo su kradom odlazili u vrt i čuvali svoju leju. Baba je "plevila" sve što nije bilo luk a deda sve što nije izgledalo kao cveće.
Naravno, nije teško pogoditi šta je ostalo. Ostala je prazna leja.

Dešava li se u vašem "vrtu" nešto neobično?

drugasansa ::

Melem za dušu - komunikacija

Ceo svoj život proživeli su baba i deda u slozi, ljubavi i razumevanju, srećni i zadovoljni. Izraz tog malog sklada tokom celog života kao da je tumačilo nešto što ćemo nazvati "vrtom".

Svakog proleća su baba i deda zajednički obrađivali njihov vrt, a onda zajednički uživali u lepoti njegovih boja i bogatsvu plodova. Tako je bilo i prošlog proleća.
Kao i obično, u tom vrtu sve je bilo posađeno i zasađeno na vreme.

I jednog dana baba je krenula da obiđe vrt. Veoma se začudila kada je zapazila da je jedan komadić zemlje ostao neobrađen. To se retko događalo ali, pala joj je na um lepa misao:

- " Moj deda voli crni luk. Posadiću ovde crni luk i neću mu reći. Kako će se samo iznenaditi kada bude uskoro ugledao mladi luk."

Nešto kasnije, deda je odlučio da prošeta vrtom. I on se začudio kada je ugledao nezasađenu leju.

- "Stvarno smo ostarili" - zaključio je deda i odmah odlučio: "Posadiću ovde cveće, moja baba uživa u njemu i obradovaće se kad ga bude ugledala."

Ono što su odlučili to su i učinili. Baba je posadila crni luk ,a deda cveće. Narednih dana i jedno i drugo su kradom odlazili u vrt i čuvali svoju leju. Baba je "plevila" sve što nije bilo luk a deda sve što nije izgledalo kao cveće.
Naravno, nije teško pogoditi šta je ostalo. Ostala je prazna leja.

Dešava li se u vašem "vrtu" nešto neobično?

ovo je jedna od najpoučnijih prica koje sam pročitao

Dve vrste duša

Bio jedan trgovac namirnicama i imao je lepog zelenog papagaja.
Papagaj je imao lep glas i lepo je govorio. Čuvao je prodavnicu, a ujedno privlačio i nasmejavao mušteriju svojim glasom i govorom.
Lepo je pevao kao papagaj ,a lepo je i govorio ljudskim govorom.

Jednog dana trgovac je otišao kući, a papagaja ostavio da mu čuva prodavnicu. Izenada, mačka je skocila u prodavnicu za mišem, a papagaju je od straha stala duša. Letao je po prodavnici tamo-ovamo, s jedne strane na drugu. Izvrnuo je posudu u kojoj je bio djul-jag (ruzin parfem) i tako se prosuo parfem.

Trgovac se vratio od kuće i zadovoljan seo u svoju prodavnicu.
Kada je opazio da je djul-jag proliven, naljutio se žestoko.
Zgrabio je papagaja i zgulio mu perje s glave. Od ovog udarca papagaju se oduzeo glas pa je prestao govoriti.

Trgovac je počeo žaliti šta je uradio. Od žalosti je počeo čupati sebi bradu i vikati:

- "Žalosti, teška žalosti, što Sunce moga dobra prekri oblak. Da mi se bogdo ruka slomila, kad sam udario onoga što lepo govori"

Davao je sirotinji milostinju, priželjkujuci da se papagaju povrati glas i govor.
Tri dana i tri noci je bio vrlo neraspoložen i gotovo je bio izgubio nadu.
Pritiskivalo ga je stotinu briga, očekujući da papagaj opet progovori.

U to, prodje ispred prodavnice siromašak obučen u vreću i obrijane glave kao tas. Najednom, papagaju se povrati glas, pa progovori i poviče siromahu:

- "O ćelo, o ćelo, zar si i ti prolio djul-jag i umešao se u ćelavce!?"

Svi prolaznici su se od srca nasmejali na ove papagajeve reči i poredjenje.

Citat :

* Postupak čistih ljudi ne meriti prema sebi.
Zbog pogrešnog poredjenja mnogi ljudi su skrenuli s pravog puta.
Dve su vrste trske, jedne su prazne, a iz srži drugih dobija se šećer.

Brodska jedra

Jedna legenda govori o tri muškarca, koji su nosili svaki po dvije vreće.
Ali, teret nisu osjećali jednako. Vreće su im, jedna sprijeda a druga straga, visile obješene na drvenoj motki na ramenu.

Upitali prvog čovjeka šta ima u vrećama. Odgovorio je: - Svi moji uspjesi, sva dobra djela mojih prijatelja, sve životne radosti - u vreći su straga. Skriveni od pogleda, završeni, prekriveni lišćem, ne smetaju mi mnogo. U vreći sprijeda imam sve loše i ružne stvari koje su mi se dogodile. Hodam, zastanem često, vadim ih, posmatram, proučavam, mislim šta ću. Stalno sam s njima, i mislima i osjećajima.
Stalno radim na njima.
Taj se čovjek često zaustavljao, gledao unazad, mučio se nad sobom i napredovao malo i vrlo sporo.

I drugog su čovjeka upitali isto. Rekao je: -U vreći sprijeda nosim moja dobra djela, spoznaje o vrlinama. Često ih gledam, vadim i pokazujem drugima.
Vreća na leđima sadrži moje greške i moje slabosti. Ponesem ih sa sobom kuda god krenem, jer one su moje i ne mogu ih tek tako odložiti na stranu. Usporavaju me, ponekad su veoma teške.

Treći muškarac je odgovorio: - Na prednjoj vreći napisao sam riječ "dobrota". Prepuna je pozitivnih misli, dobrih ljudskih djela, svih dobrih stvari koje sam imao i učinio u životu, misli o mojoj snazi. Ta mi vreća nije teška. Naprotiv, poput brodskih jedara, pomaže mi u kretanju naprijed. A vreća na leđima ima natpis "loša sjećanja" i prazna je, jer sam joj odrezao dno. O svemu što mi se loše dogodilo, o lošim mislima koje ponekad o sebi imam, o zlu koje od drugih čujem, malo razmislim i bacim ih u tu vreću. Kroz rupu to ode zauvijek. Ja sam slobodan. Ja nemam tereta koji bi me usporavao u hodu.

Priča o tri sina

Tri žene sretnu se kod bunara gdje su došle po vodu. Zapričaju se o svojim sinovima. „Trebali biste čuti moga sina! Kako samo prekrasno pjeva, kao slavuj!“
Druga žena se hvali: „A da samo vidite moga sina, kako je visok i snažan!
Kada baci kamen uvis, on skoro dotakne oblake!“
Treća žena samo šuti.

Na to je druge dvije počnu provocirati: „A tvoj sin?".
„Ne znam što bih vam pričala. Moj sin je mladi, obični dečko, kao i mnogi drugi“.

Žene se upute kući noseći teški teret vode na glavi. Treća žena je i dalje šutjela osjećajući se neugodno pored dvije brbljavice. Sunce je sve žešće pržilo, teret je bio sve teži. Odjednom žene ugledaju na ulazu u selo svoja tri sina. „Počujte kako moj sin lijepo pjeva!“, usklikne prva pokazujući na svog sina koji je sjedio na zidiću i zaneseno pjevao.
„Pogledajte moga sina“, ushićeno će druga, „kako visoko baca kamen. Divota!“.

Treći sin potrči prema svojoj majci i uzme joj teški teret s glave.

Pusti granu

Jedan ateista pao je s litice i, dok se kotrljao niz strminu, uspjeo je da se uhvati za granu nekog žbuna, i tako ostao između neba i stijena u dubini provalije, svjestan da neće još dugo izdržati. Tada mu je sinula ideja.

"Bože!" prodrao se iz sveg glasa.
Tišina. Nije bilo odgovora.
"Bože!" ponovo je kriknuo. "Ako postojiš, spasi me i obećavam da ću vjerovati u tebe, a učiću i druge da vjeruju."

I dalje tišina. Iznenada, laknulo mu je kad se začuo dubok glas, koji je odjekivao kroz ponor: "Tako svi govore kad su u nevolji."
"Ne, Bože, ne!" dreknuo je, ohrabren. "Ja nisam kao drugi.
Zar ne vidiš da sam već počeo da vjerujem, jer uspjeo sam da ti čujem glas?
Treba samo da me spaseš i zazivaću tvoje ime do kraja svijeta!"

"Dobro", rekao je glas. "Spasiću te. Pusti granu."
"Da pustim granu?" dreknuo je čovjek u pometnji.
"Nisam valjda lud!"

Priča se, kad je Mojsije bacio svoj štap u Crveno more, da nije došlo do očekivanog čuda. Tek kada je prvi čovjek skočio u talase, more se otvorilo na dvije strane da propusti jevrejski narod.

To je život

Kineski seljak i njegov sin od sve imovine imali su samo jednu kobilu.

Nekom prilikom kobila im je pobegla i njihov komšija je došao i rekao im:
- Kakva užasna stvar, da vam kobila pobegne.
Seljak je na to odgovorio:
- Ne znam da li je loša ili dobra, takav je život.

Sledećeg dana kobila se vratila i sa sobom dovela čitav čopor divljih konja.

Komšije su se okupili i rekli:
- Kakva velika sreća. Tvoja kobila ti je dovela toliko drugih konja.

Sada si bogat covek.
A seljak je na to odgovorio:
- Teško je reci da li je to dobro ili zlo. To je život.

Seljakov sin je hteo da ukroti konje i zajahao je jednog.

Ali konj ga je zbacio , on je slomio nogu i ostao hrom.

Komšije su rekli seljaku:
- Užasno je to što ti se desilo. Tvoj sin da ostane bogalj.
Seljak je odgovorio:
- Ja ne znam da li je to zlo ili dobro. To je život.

Uskoro su vojnici dosli u selo i mobilisali za rat sve sposobne mlade ljude i uzeli su komšijinog sina, ali seljakovog nisu, jer je bio hrom.

Tada je komšija rekao:
- Možda više nikada neću videti svog sina. Ali, ti si srećan, tvoj sin je poštedjen.
Seljak je opet odgovorio:
- Ja ne znam da li je to dobro ili zlo.To je život.

Drugari

Ovo je prica o dvojici drugara koji su se setali zajedno po pustinji.
Odjednom uz put su poceli da se raspravljaju, i jedan je udario drugog.
Udareni se osjetio povrijedjen, ali bez rijeci napisao je ovo na pijesku...
"Danas sam dobio udarac od mog najboljeg druga"
Produzili su tako sve dok nisu nasli jednu oazu gdje su odlucili da se okupaju.
Onaj sto je dobio udarac zamalo sto se nije udavio kupajuci se, ali zivot
mu je spasio onaj drugi. Kad je dosao sebi taj sto se zamalo nije udavio,
izgravirao je na jednom kamenu:
"Danas mi je najbolji drug spasio zivot"
Drugar koji je udario svog najboljeg prijatelja pitao ga je:
"Kad sam te udario ti si napisao na pijesku, a sad graviras na kamen, zasto?"
Drugar mu je odgovorio:
"Kad neko napravi lose, to treba da zapisemo na pijesku da bi vjetrovi
izbrisali, ali kad neko uradi dobro, to treba da izgraviramo na kamenu
da nista ne moze da ga izbrise!"

Bio jedan mali decak koji je imao je losu narav. Otac mu je dao vrecu punu eksera i rekao mu da svaki put kad pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, zabije jedan u ogradu.
Prvoga je dana decak ukucao 37 eksera. Tokom sledecih nekoliko meseci on je naucio kontrolisati svoj bes i broj zabijenih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakse kontrolisati svoju narav, nego zabijati eksere u ogradu.
Napokon je osvanuo dan u kojem decak nije niti jedan ekser zabio u ogradu.
Otisao je ocu i rekao mu kako toga dana nije pobesnio.
Otac mu je tada rekao:
Svakoga dana kada uspes kontrolisati svoje ponasanje iz ograde iscupaj po jedan ekser.
Dani su prolazili i jednoga je dana decak bio u stanju reci svom ocu da je izvadio sve eksere.
Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde.
Tada mu je rekao:
Dobro si to uradio, sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda vise nikad nece biti ista.
Kada u besu kazes neke stvari, one ostavljaju oziljak, kao sto su ove rupe u ogradi.
Mozes coveka ubosti nozem i izvuci noz i posle toga nije vazno koliko puta kazes da ti je zao, rane ostaju.
Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizicka.

Neki je čovek ušao u autobus i seo pored čoveka koji je samo na jednoj nozi imao cipelu.
“ Očigledno je da ste izgubili jednu cipelu.”
“ Ne dobri čoveče ”, odgovorio je, “ jednu sam našao.”

Ako je nešto očigledno, ne mora biti i istinito.

Naucio sam...
Najbolji skolski sat je sjediti na podu ispred nogu starije osobe.
Naucio sam...
Kada si zaljubljen, to se vidi.
Naucio sam...
Kada mi samo jedna osoba kaze "uljepsao si mi dan"... onda je moj dan nesto sasvim drugo.
Naucio sam...
Da je najmirniji osjecaj na svijetu, kada ti dijete zaspi u narucju.
Naucio sam...
Da je biti ljubazan vaznije nego biti u pravu.
Naucio sam...
Da nikada ne smijes reci ne poklonu od deteta.
Naucio sam...
Da uvijek mozes za nekoga moliti, kad nema snage da si moze pomoci na drugi nacin.
Naucio sam...
Da ti je, bez obzira koliko ozbiljnosti zivot zahtijeva od tebe,uvijek potreban prijatelj s kojim se mozes glupirati.
Naucio sam...
Da je ponekad sve sto neko treba, necija ruka za drzanje i srce za
razumijevanje.
Naucio sam...
Da su najjednostavnije setnje u ljetnim vecerima s mojim ocem, dok sam bio dijete, ucinile za mene cudo kada sam odrastao.
Naucio sam...
Da je zivot kao rola toaletnog papira, sto je blize kraju brze ide.
Naucio sam...
Da trebamo biti zahvalni sto nam Bog ne daje uvijek ono sto trazimo. Da se novcem ne mogu kupiti cast i stalez.
Naucio sam...
Da mali svakodnevni dogadjaji cine zivot spektakularnim.
Naucio sam...
Da je ispod svacijeg tvrdog oklopa neko ko zeli biti cijenjen i voljen.
Naucio sam...
Bog nije sve ucinio u jednom danu. Zasto ja mislim da mogu?
Naucio sam...
Da cinjenice, ako ih ignoriram ili izbjegavam, ne mjenjam.
Naucio sam...
Kada planiras osvetiti se nekome, time samo dozvoljavas sebi da te ta osoba nastavi vrijedati.
Naucio sam...
Da ljubav, a ne vrijeme, lijeci sve rane.
Naucio sam...
Najlaksi nacin da kao osoba rastem, je da se okruzim ljudima koji su pametniji od mene.
Naucio sam...
Da svako koga sretnes, zasluzuje da ga pozdravis s osmjehom.
Naucio sam...
Da nitko nije perfektan, dok se ne zaljubis u njega.
Naucio sam...
Da je zivot tvrd i zahtjevan, ali da sam ja zilaviji i izdrzljiviji.
Naucio sam...
Da dobre prilike nikada nisu izgubljene; netko ce se uvijek posluziti onima koje ti propustis.
Naucio sam...
Kada se naucis zivjeti u luci gorcine, sreca ce se uvijek sidriti negdje drugdje.
Naucio sam...
Da bih volio da sam svom ocu, prije nego sto je umro, jos jednom rekao da ga volim.
Naucio sam...
Da treba razdavati rijeci koje su njezne i mekane, jer ces ih sutra mozda morati pojesti.
Naucio sam...
Da je osmjeh jedan jeftin nacin da popravis svoj izgled.
Naucio sam...
Da ne mogu odabrati kako se osjecam, ali da mogu odabrati sto cu napraviti u vezi toga.
Naucio sam...
Da si, jednom kad ti novorodjeno unuce uhvati mali prst svojom sacicom, zarobljen dozivotno.
Naucio sam...
Da svi zele zivjeti na planini, ali da se sva sreca i rast dogadaju dok se uspinjes.
Naucio sam..
Da je dobro davati savjet samo u dva slucaja: kada ga netko trazi ili kada je pitanje zivota i smrti.
Naucio sam...
Sto imam manje vremena, vise stvari mogu napraviti.
Naucio sam...
Ujed psa nece proci ako psa ubijes-Andz Roonez

Početak priče ide daleko u prošlost, kada je neki muškarac kaznio svoju petogodišnju ćerkicu, jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar, a para je u onom vremenu bilo vrlo malo.
Bio je Božić. Sledećeg jutra je devojčica donela malu kutiju na poklon i rekla: “Tata, to je za tebe!”
Tati je bilo vrlo neugodno, a kada je otvorio kutiju i video, da unutra nema ničega, jako se naljutio. Ćerkicu je prekorio: “Ako nešto pokloniš, očekuje se da se u kutiji nešto nađe!!”
Devojčica ga je žalosno pogledala i s suznim očima rekla: “Tata, ali nije prazna. Do vrha sam je napunila poljupcima samo za tebe”

U jedno selo došao je stranac koji je želao da se tu nastani. Na putu je susreo starca i upitao ga kakvi su ljudi u selu. Starac mu je odgovorio pitanjem:

¨A kakvi su ljudi bili tamo gde si do sada živeo?¨
¨Loši¨, odgovori došljak. ¨Svi su bili pakosni i svađalice¨.
¨Produži, stranče, dalje. I ovde su takvi ljudi¨, odgovori mu starac.

Posle izvesnog vremena, u selu se pojavio drugi stranac. I on je želeo da se tu nastani. I njemu je starac postavio isto pitanje, a došljak je odgovorio:

¨Dobri su bili ljudi, lepo smo se slagali, ali ja sam odlučio da malo promenim sredinu¨.
¨I ovde su dobri ljudi¨, odgovori starac. ¨Slobodno se ovde nastani, biće ti lepo¨.

Lekcija broj 1

sedi vrana na drvetu i po ceo dan ne radi ama bas nista.
kada je mali zeka ugledao vranu, upita je: mogu li i ja da sedim kao ti i da po ceo dan ne radim nista?
vrana odgovori: naravno, zasto da ne.
i tako zeka sedne na zemlju ispod vrane da se odmara i ne radi nista.
nakon nekog vremena, iznenada se pojavi lisica, skoci na zeca i pojede ga!
poenta price: da bi sedeo i ne radio nista, moras da sedis jako, jako visoko!

lekcija broj 2


razgovaraju curka i bik: volela bih da mogu da dohvatim vrh drveta, rece curka, ali nemam dovoljno snage.
pa zasto ti ne bi grickala malo moje balege? odgovori bik. ona je prepuna hranljivih sastojaka.
curka pojede jednu gromuljicu balege i shvati da joj je to stvarno dalo dovoljno snage da se popne na prvu granu drveta. sledeci dan, nakon sto je pojela jos balege, popela se na drugu granu. konacno, nakon dve nedelje, ona je ponosno sedela na vrhu.
ali, ubrzo ju je ugledao farmer, vesto je upucao puskom i tako je smaknuo sa drveta.
poenta price: sranje te mozda moze dovesti do vrha, ali te ne moze odrzati gore

lekcija broj 3


mala ptica je letela na jug nosena vetrom. postalo je jako hladno, pticica se smrzla i pala na zemlju, na veliko polje. dok je lezala na zemlji, prisla joj je krava i spustila nesto balege na nju. dok je smrznuta pticica lezala u gomili kravlje balege, shvatila je kako joj je postalo toplo. balega je u stvari otkravila! lezala je tako topla i srecna, pa je od radosti pocela da peva. prolazeci tuda, macka je cula pticiju pesmu i prisla da to istrazi. prateci zvuk, macka je otkrila pticu ispod gomile kravlje balege, a zatim ju je spretno izvukla napolje i pojela!
poenta price:
1. nije svako ko te uvaljuje u govna tvoj neprijatelj
2. nije svako ko te iz govana vadi tvoj prijatelj
3. a kada si u velikim govnima, drzi jezik za zubima!

Slikar

Neki stariji bračni par godinama je vodio malu radnju u jednom selu u Novoj Engleskoj. Umoran od dosadne svakidašnjice, vlasnik je jednog jutra u izlog stavio oglas : "Na prodaju."

- "Ženo" - rekao je - "možda će neki mladi ljudi sa više novca nego zdravog razuma doći i kupiti je. Tada se ti i ja mozemo odseliti na Floridu gde ćemo bolje živeti."

Medjutim, sedmice su prolazile, a takav kupac nije se pojavio.
Jednog jutra u selo je stigao neki stranac natovaren slikarskom opremom.
Ušao je u radnju i rekao vlasniku:
- "Da li mi dozvoljavate da slikam vašu radnju?"
- "Da", - odgovorio je starac, - "ali ,ovde ne vidim ništa što bi moglo da privuče slikara."

Stranac je namestio svoj pribor i marljivo radio celog dana. Sledećeg dana nastavio je svoj posao. Kada je završio, zahvalio se vlasniku i otišao.
Nekoliko sedmica kasnije isti stranac ponovo je ušao u radnju. Starom bračnom paru poklonio je ulaznice za umetnicku izložbu u obližnjem gradu.
Slikar je pored ulaznica poklonio domaćinima i novac za autobuske karte do grada.

Starac je mislio da je sve to samo "gomila gluposti", ali je na navaljivanje supruge ipak pristao da poseti izložbu. Stari bračni par dosta zbunjeno, prolazio je kroz galeriju. Iznenada muž je zastao i uzviknuo:
- "Mama, to je naša radnja!"
Približili su se i sa strahopoštovanjem posmatrali privlačnu sliku.
- "Nikad nisam primetio da ti široki brestovi tako uokviruju našu zgradu!" - rekao je on.
- "Nisam znala da prozorska okna tako svetlucaju!" - uzviknula je ona.

Slika njihove radnje privlačila ih je kao magnet.
Pošto su još malo postojali, starac je uhvatio ruku svoje žene i rekao:
- "Mama, hajdemo kuci. Čak i prozorska okna svetlucaju kada je srce u redu!"
Čim su stigli kući izvadili su oglas iz izloga.

Citat :

Kada je srce u redu sve drugačije izgleda!

Covek je setao po ulici kada je primetio izuzetno prljavog i pohabanog beskucnika koji ga je pitao da li ima nekoliko dinara za veceru.


Covek je izvadio novcanik, izvadio 200 dinara i pitao, "Ako ti ja sad dam taj novac, hoces li kupiti njime pivo umesto vecere?"
"Ne, prestao sam piti pre mnogo godina", odgovorio je beskucnik.


"Hoces li to upotrebiti kako bi isao na pecanje umjesto da kupis hranu?" pitao je covek.
"Ne. Ja ne trosim vreme na pecanje," rekao je beskucnik, "provodim svoje vreme boreci se za opstanak."



"Hoces li to potrositi na fudbal umesto na hranu?" pitao je covek.
"Jeste li LUDI?" odgovorio je beskucnik. "Nisam igrao ni gledao fudbal vec 20 godina!"



"Hoces li novac potrositi na zenu iz mracne cetvrti umesto na hranu?" pitao je covek.
"Koju bolest bi dobio za sugavih 200 din?" uzviknuo je beskucnik.



"No," rekao je covek, "ja ti necu dati novac. Umesto toga, odvescu te kuci na zeninu odlicnu veceru."

Beskucnik je bio zapanjen. "Zar vam zena nece pobesneti zbog toga? Znam da sam prljav, a verovatno i prilicno odurno smrdim".



Covek je odgovorio, "Nema veze. Vazno je da vidi kako covek izgleda nakon sto se odrekne piva, pecanja, fudbala i seksa."

Teži da budeš srećan!

-Idi smireno kroz buku i užurbanost i seti se mira koji
možeš naći u tišini.
-Koliko je moguće, budi
u dobrim odnosima sa svim ljudima.
-Govori svoju istinu smireno i jasno i slušaj druge,
čak i glupe i neuke;
i oni imaju svoju priču.
-Izbegavaj bučne i nasilne osobe,
one su teret duhu.
-Ako uporediš sebe s drugima, možeš postati
ogorčen ili ponosan; jer će uvek biti većih i manjih od tebe.
-Raduj se svojim dostignućima i planovima.
-Održi zanos za svoj lični poziv, ma koliko on skroman bio;
to je prvo blago u promenljivim vremenima
-Budi oprezan u svojim poslovima; jer svet je pun prevara,
ali neka te to ne ometa da vidiš vrline koliko je ima.
-Mnogi ljudi teže za visokim idealima i svuda je život pun heroizma.
-Budi ono što jesi. Budi svoj!
-Pogotovu nemoj glumiti ljubav.
-A nemoj biti podrugljiv prema ljubavi,
jer uprkos ogorčenosti i razočarenjima, ona je večna kao trava.
-Spokojno primi iskustvo godina, skladno napuštajući stvari iz mladosti.
-Ali nemoj sam sebe žalostiti izmišljotinama.
-Mnoga strahovanja nastaju od umora i usamljenosti.
-Osim održavanja zdrave stege, budi blag prema sebi.
-Ti si dete svemira, ništa manje nego sto je drveće i zvezde.
-Imaš pravo biti ovde.
I bilo ti to jasno ili ne, nema sumnje da se svemir razvija kako treba.
-Dakle budi u miru s Bogom, ma kako ga zamisljaš, i bez obzira kakav ti je posao i čemu težiš u bučnom komešanju života, zadrži mir u svojoj duši.
Pored sve prljavštine i jadikovanja i porušenih snova, ovo je ipak divan svet.
Budi pažljiv!

Teži da budeš srećan!

Citat :

Tekst je pronadjen krajem
prošlog veka u napuštenoj crkvi.
Autor je nepoznat.

Đavo, ili Anđeo?

Đavo prerušen u anđela prikazao se jednom od svetih Otaca pustinje i rekao mu:
"Ja sam anđeo Gabrijel i šalje me Svevišnji".
Pustinjak mu je odgovorio:
"Razmisli malo. Mora da te poslao nekom drugom, ja ništa nisam uradio čime bi zaslužio da me posjeti anđeo".
Na te riječi đavo je nestao i nije se više ukazivao pustinjaku.


Prekrasna priča Antoni de Melo-a.
Kako da znamo koji je koji?

Ajnstajn je jednom rekao
*Postoje dva nacina da prozivite zivot*
Jedan je -kao da nista nije cudo
Drugi je -kao da je sve cudo

SRECA SE MOZE NACI U MALIM STVARIMA

Volite ovaj trenutak i energija ovog trenutka prosirice se preko svih granica!