KAFICA ZA DOBAR DAN

Недостаје ли вам пржење и мљевење кафе по старом обичају?
Мислите ли да је данашња "турска "кафа изгубила на квалитету?

,,,zaboravljeni pribor i ukusi i mirisi dobre przene kafe,,,

oblacic ::

,,,zaboravljeni pribor i ukusi i mirisi dobre przene kafe,,,

Ti nama sve ovo donela da prvo ocistimo pa tek onda kafu da popijemo???
Zovi Sekaradu,ja ne mogu sve sama.

Danas je najpoznatija kafa Don Caffe i Grand,a koja se kafa najviše pila
u vrijeme vaše mladosti?

drugasansa ::

Danas je najpoznatija kafa Don Caffe i Grand,a koja se kafa najviše pila
u vrijeme vaše mladosti?

Eh,sta se pilo u mojoj mladosti?
Znam samo da je mama spminjala .Cigoriju..sta je to,nemam pojma verovatno neki ..surogat..,kafa ..Minas..jedino to mi je ostalo u secanju.
Kafu,prvi put sam pila u 16-toj godini i nije ostavila bas neki veliki utisak na mene,
mislim pozitivan.Pitala sam se,kako neko moze da pije tako nesto gorko?
Danas,dan ne mogu zamisliti bez kafe...menjamo se mi,menjaju se i nasi ukus..

SLAVICA D ::

drugasansa ::

Danas je najpoznatija kafa Don Caffe i Grand,a koja se kafa najviše pila
u vrijeme vaše mladosti?

Eh,sta se pilo u mojoj mladosti?
Znam samo da je mama spminjala .Cigoriju..sta je to,nemam pojma verovatno neki ..surogat..,kafa ..Minas..jedino to mi je ostalo u secanju.
Kafu,prvi put sam pila u 16-toj godini i nije ostavila bas neki veliki utisak na mene,
mislim pozitivan.Pitala sam se,kako neko moze da pije tako nesto gorko?
Danas,dan ne mogu zamisliti bez kafe...menjamo se mi,menjaju se i nasi ukus..

Е,у питању је Цикорија,коријен биљке,и много је здрав за бубреге и јетру.

drugasansa ::

SLAVICA D ::

drugasansa ::

Danas je najpoznatija kafa Don Caffe i Grand,a koja se kafa najviše pila
u vrijeme vaše mladosti?

Eh,sta se pilo u mojoj mladosti?
Znam samo da je mama spminjala .Cigoriju..sta je to,nemam pojma verovatno neki ..surogat..,kafa ..Minas..jedino to mi je ostalo u secanju.
Kafu,prvi put sam pila u 16-toj godini i nije ostavila bas neki veliki utisak na mene,
mislim pozitivan.Pitala sam se,kako neko moze da pije tako nesto gorko?
Danas,dan ne mogu zamisliti bez kafe...menjamo se mi,menjaju se i nasi ukus..

Е,у питању је Цикорија,коријен биљке,и много је здрав за бубреге и јетру.

Eto,vidis,ipak necega se secam hahaha samo znam da mama nije volela da tu kafu
pije s razlogom.

ZANIMLJIVOSTI


Reč kafa potiče od arapskog "kaweh"
što u prevodu znači jačina ili snaga.


Bah je komponovao kantatu "Kafa" u čast ovom napitku.
I Betoven je veoma cenio ovaj napitak.


Onore de Balzak, francuski književnik, kafu je smatrao
vrstom inspiracije i konzumirao je šezdeset šoljica dnevno.


Kafa se u pojedinim kulturama smatra za afrodizijak, pa zaljubljeni parovi
ispijanju kafe pristupaju kao svojevrsnom ritualu.


U svetu se godišnje popije 400 milijardi šoljica kafe.

KAFA U SAKSIJI
uzgojte svoju biljku KAFU
Među Lljubteljima saksijskog cveća sve više su u modi egzotične i do sada u saksiji retko viđene biljke. Jedna od njih je i KAFA.

Kafa je grmolika biljka dekorativnog lišća, a pravilno negovana može se okititi i snezno-belim, mirisnim cvetovima. Cvetovi se javljaju tek dve godine nakon sadnje.

Biljku možete sami uzgojiti iz semena na sledeći način:
Seme nepržene kafe treba zabosti u pesak. Najbolje u rano proleće, mada se, uz brižljivu negu, uspeh može postići u bilo koje drugo doba godine. Posudu sa posejanim semenom treba staviti na toplo mesto (oko 25°C) i redovno zalivati. Uskoro će seme proklijati. Kafa ne podnosi jaku svetlost, pa biljčice treba smestiti u polusenku, ali sa dosta svežeg vazduha.

Kafa se leti obilno zaliva ustajalom vodom, uz povremeno prihranjivanje mineralnim ili organskim đubrivom. S jeseni i tokom zime prihranjivanje se ne preporučuje. Takođe se smanjuje i zalivanje.

Evo, zrno kafe sam nabavila

evo i drvo mi je poraslo

Uspela je i da rodi a i da pocne da zri

Opet sam dosla do zrna kafe

Uspela sam i da je ispecem

Samlevena i skuvana

Sad se lepo posluzite

Kafa - neizbežni ritual naroda Srbije


Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na planeti se svakog dana popije oko jedna i po milijarda šoljica kafe! Od tog broja, najmanje deset miliona šoljica se ispije u Srbiji.
Stanovnici Srbije su njeno visočanstvo, kafu, upoznali po dolasku Turaka u Evropu, a sama reč kafana je turskog porekla i označava kuću u kojoj se pije kafa. Prve kafane otvorili su Turci u Carigradu početkom 16. veka. Osvajajući Balkansko poluostrvo i dalje napredujući ka Evropi, Turci su pored džamija podizali i hramove posvećene kafi, takozvane kafane. Tako je daleke 1521. godine u Beogradu, otvorena prva kafana, u kojoj se najpre pila crna turska kafa.
Jedna od najstarijih sačuvanih kafana u Beogradu je kod "?", preko puta Saborne crkve. Ona je često menjala naziv, te su se vlasnici još češće nalazili u rebusu kako da je prekrste. Otuda i današnji, pomalo nesvakidašnji naziv “?”. Ta kafana nije bila jedina, nicale su na svakom ćošku, u svakom gradu i svakom kutku Srbije, pre svega zahvaljujući činjenici da je ispijanje kafe je na ovim prostorima postalo i ostalo neizbežni dnevni ritual.
Bez obzira na razne vrste i načine konzumiranja kafe, u Srbiji se i dalje najviše pije turska kafa. Espreso, Nescafé i filter kafa su postali planetarni fenomeni, i kao takvi prisutni su i na ovim prostorima, ali to su kafe koje se piju s nogu. Kod nas, samo crna ili turska kafa nosi tu težinu društvenog fenomena. Treba znati uživati u kafi. A to znači umeti usporiti život, pustiti vreme da teče, uvesti red u svakodnevicu. Sesti, srknuti malo crnog napitka i preko ruba šoljice gledati ljude kako prolaze. Ne misliti ni na šta. A to je umeće koje polako iščezava. Turska kafa nije instant doživljaj!

Ta “domaća” crna kafa se priprema bitno drugačije, a karakteriše je talog kojeg espreso i filter kafa nemaju. Njene varijante su sa ili bez šećera i mleka. Kuva se u džezvi, gde se voda zagreje do "prvog ključa". U drugoj džezvi se zagreje kafa na suvo, pa se onda prelije ključalom vodom. Brža varijanta je dodati prah kafe u ključalu vodu, i naravno paziti da kafa ne iskipi. Mada kažu u narodu, da je iskipela kafa predznak novčanog dobitka.
Johan Sebastijan Bah je jednu svoju kantatu posvetio kafi. Pravoj, turskoj kafi. Nekada, ona se obavezno služila uz kocku šećera ili ratluk. Toliko je bila i ostala sveprisutna, da su ljudi izmislili ritual čitanja sudbine iz šoljice kafe. Jer, turska kafa, kada se popije, na dnu šoljice ostavlja crni trag u vidu soca. Prevrtanjem šolje, soc se razliva i pravi figure iz kojih se proriče budućnost. No, ta praksa je toliko luckasta koliko i poznati i neočekivano priznati razlog zbog kojeg deca nikako ne smeju da piju kafu. "Ako piješ kafu porašće ti rep", je jedini izgovor koji su odrasli izmislili kako bi odvratili decu od uživanja u kafi.
Zato, kada prvi put popijete kafu sa roditeljima - to znači da ste odrasli. Kada vam se od soca po prvi put začepi sudopera, to znači da ste definitivno postali ovisnik. A kada po prvi put popijete kafu u Srbiji, i to u društvu lokalnih ljudi, smatrajte da ste postali deo jedne velike porodice.
Ali danas, i nije toliko bitno da li je ona crna, turska, nes, espreso, ili filter, koliko je važan osećaj zajedništva kojeg ona pruža. Čak i kada je pijete sami, budite sigurni da istog momenta, širom sveta, makar milion ljudi zajedno sa vama uživa u tom crnom, božanskom napitku.

Научници су недавно открили да људи с већом количином кофеина у телу – свеједно да ли из кафе, чаја, чоколаде и енергетских напитака и пилула с кофеином – имају троструко већу склоност да чују гласове и виде појаве који не постоје.
Помаљање привиђења

Ако вам се учини да шољица црне кафе почиње да прича, ви сте роб кофеина. Немојте да се зачудите када доживите привиђење (халуцинација), уколико дневно попијете три шољице црне или седам инстант кафе.

Значи ли то да ко више испије, чешће му се привиђа?

Научници су недавно открили да људи с већом количином кофеина у телу – свеједно да ли из кафе, чаја, чоколаде и енергетских напитака и пилула с кофеином – имају троструко већу склоност да чују гласове и виде појаве који не постоје, за разлику од оних што су посркали само пола шољице црне или целу инстант.

Мада за већину заљубљеника који црни напитак испијају навелико није познато да су озбиљно булазнили, када оваква врста искуства омета свакодневно понашање, могли би се сматрати душевно угроженим. Према подацима које су користили ови истраживачи, седам шољица инстант кафе садржи 315 милиграма кофеина, а то је подједнако као шест шоља чаја, девет бочица коле и једна и по кафе у кафићима. Дотични састојак (алкалоид) ободрује мозак да привремено одагна дремеж и обнови будност; организам га за 45 минута упије преко желуца и танког црева. Готово 90 одсто житеља Северне Америке унесе неку врсту напитака, послатрица или таблета с кофеином сваког дана, и то је данас најраспрострањенија дрога.

У умереним износима кофеин оснажује способност за духовни и физички напор, у неумереним може да опије, изазове неспокојство, раздражење, забринутост, подрхтавање мишића, несаницу, главобољу и срчано узнемирење – обелоданила су друга изучавања. На Универзитету Дарам сматрају да ће ови налази допринети бољем разумевању учинка других видова душевних поремећаја, као што су тескоба и растројство. Промене у исхрани и пијењу, укључујући неумерено сркутање кафе, олакшаће да се превладају или предупреде обмане чула.

У испитивању спроведеном у Великој Британији, 200 високошколаца непушача упитано је које напитке, посластице или таблете с кофеином уобичајено гутају, после чега је измерено колико су напети и да ли су искусили ма какво привиђење. Виђење предмета којих нема, ослушкивање непостојећих гласова и осећање присуства мртвих – налазе се на списку искустава које су учесници пријавили.

Могуће објашњење било би да је кофеин погоршао физиолошки учинак напетости: када је тело под присилом, испушта веће количине хормона кортизола; више се лучи као одзив на стрес ако је неко скоро уносио кофеин, и то је тајна веза која одгонета нарастајућу склоност халуцинацијама.

Научници са Дарам универзитета, који су проучавали утицај кофеина на привиђења, оценили су да се психотични доживљаји непрестано јављају и међу здравима. Пређашња истраживања осветлила су више узрочника, као што су повреде у детињству. За многе се веровало да су делимично у спрези са булажњењем због утицаја на то како ће тело одоговорити када је у напетом стању. Најновије повезивање са исхраном и расположењем, а нарочито однос између уношења кофеина и одзива организма на присилу, изледа прилично разумно и изискује нова испитивања.

Привиђање или трабуњање није нужно назнака душевне болести. Већина људи ослушнуће непостојеће гласове, а само три одсто их стално чује, али чак и такви ће с тим излазити накрај и живети уобичајено. Појединци који то нису у стању, принуђени су да потраже стручну помоћ.

У сваком случају, неопходна су додатна проучавања да би се установило да ли се кофеин, и уопште начин исхране, уплићу у овакву врсту булажњења.

Чланак у којем се образлажу наведена сазнања објављен је у часопису „Персоналити енд индивиџуал диференсис”. Занимљиво је да је још изучавање спроведено осамдесетих година прошлог века указало на спрегу кофеин-привиђање.