KAKO BITI SVOJ...

Kako biti svoj..

Kada smo sami, umesto da budemo svoji i potpuno uživamo u sebi, većina nas žudi za odnosima. Međutim, u odnosu skrivamo vitalni deo sebe iza maske i zatim se pitamo zašto smo nezadovoljni.

Piše: Predrag Gnjatić .

Kada bismo samo videli da to nema veze ni sa drugima ni sa bilo čim drugim već sa činjenicom da nismo svesni ko smo mi stvarno i da ne živimo sebe, znali bismo svoj ključni problem

Svaki put kada nismo svoji, simultano podižemo i kočimo ramena, inhibiramo ritmično dijafragmično disanje i znatno povlačimo pažnju i energiju iz centralnih delova tela, a posebno iz nogu i stopala. Toliko se povučemo u svoju čauru da izgubimo moć projekcije u odnosu sa drugima. To nas spušta sve do nivoa malog čoveka koji, umesto da preuzima odgovornost za sopstveni izbor, radije okreće glavu od svoje sopstvene moći da kreira realnost kakvu želi. Da se to ne bi desilo, naučimo tajne kako da budemo svoji.


Slušajmo sebe umesto druge

Da bismo slušali sebe, prvo moramo da iskorenimo naviku da pitamo druge za mišljenje. Jer svaki put kada uzimamo u obzir mišljenje drugih, dok biramo šta da radimo, mi okrećemo glavu od intuitivnog glasa koji direktno dolazi od onoga ko smo mi stvarno. Tako gubimo moć autentičnosti. Slušanje sebe znači afirmisanje onoga ko smo mi stvarno. Jedino tako možemo stići tamo gde nas naše srce vuče.

Sprečimo rascepljivanje u pokušaju da premostimo jaz između sebe i drugih

To da rascepljivanje sebe nastaje kao nusprodukt pokušaja da premostimo jaz među nama, više je nego samoočigledno. Međutim, za većinu nas nije baš očigledno kako nastojanje da premostimo rupu u svom odnosu govori o činjenici da gajimo indirektni umesto direktni odnos sa drugima. Stoga, problem rascepljivanja ne možemo da rešimo sve dok gajimo indirektne odnose. Zašto? Zato što u indirektnom odnosu gubimo svesnost ko smo mi i drugi stvarno. Odatle se rađa strah i rascepljivanje. Da bismo stupili u direktan kontakt sa drugima, sve što treba da uradimo jeste da prestanemo da posmatramo sebe iz tačke gledišta drugih i pogledamo u druge direktno. Umesto da strepimo od toga šta bi moglo da se desi ako se otvorimo prema njima, treba da reskiramo tako što ćemo se jednostavno otvoriti po svaku cenu, pa kud puklo da puklo.

Dozvolimo drugima da budu svoji, što je, ni manje ni više, nego ono što želimo za sebe

Ako malo bolje pogledamo, videćemo da je jedan od glavnih razloga zbog kojih ljubav ne raste u našim odnosima upravo to što ne dozvoljavamo jedni drugima da budemo svoji. Umesto da se pomirimo sa činjenicom da je to jedna od naših osnovnih potreba, kao potreba za kiseonikom na primer, mi smo pre skloni da zahtevamo i očekujemo od drugih da zadovolje naše lične neurotične želje. Ako to radimo, zašto to radimo? Pa zato što nismo svesni i ne priznajemo istinu da nam već ništa ne fali – da smo celi i samodovoljni. Osim toga, verovatno imamo i nesvesno verovanje koje je zasnovano na idiotskoj logici da nam, ako smo samodovoljni, odnosi više nisu ni potrebni. To uzrokuje strah od nebrige za druge, što je u suprotnosti sa samom prirodom našeg istinskog bića. Da ne bismo ostali bez tla ispod sopstvenih nogu, tj. veze sa svojom istinskom brižnom prirodom, postajemo psihološki zavisni jedni od drugih tako što se pretvaramo da na taj način brinemo jedni za druge, što nas podseća na stvarnu brigu, ili ljubav, i tako nam umanjuje bol. Viđenje svega toga donosi duboko razumevanje istine o nama i našim odnosima, što rezultuje mirom i harmonijom.

Budimo zadovoljni sobom onakvima kakvi jesmo i znajmo da će nam u tom slučaju doći sve što nam treba


Činjenica da smo nezadovoljni sobom proizlazi iz opiranja istini da smo večno sami. S druge strane, brkanje samoće sa usamljenošću samo pojačava osećaj razdvojenosti i tako doprinosi još većem nezadovoljstvu i patnji. Da bismo ukinuli veštački stvoreno lično nezadovoljstvo, sve što treba da uradimo jeste da shvatimo da uprkos istini o našoj samoći nismo usamljeni, jer NISMO nikad ni bili razdvojeni jedni od drugih. Samo nam se tako čini dok doživljavamo sebe iz perspektive drugih. I sve dok to budemo radili, gubićemo svoj originalni lik. Ono što valja uraditi tiče se suočavanja sa strahom od toga šta će drugi da misle o nama ako mi budemo onakvi kakvi stvarno jesmo. Konačno, kada smo takvi kakvi jesmo, znaćemo da će nam doći sve drugo što nam bude trebalo.

Uključimo druge u kreiranje sopstvene realnosti

Neko bi mogao da pomisli da biti svoj znači biti nezavisan u terminima odnosa. Naprotiv, da bismo bili svoji, treba da budemo realni, a realnost, kao što znamo, uključuje konkretne druge i mnogo problema koje nećemo voleti. Greška koju mnogi od nas prave kada je u pitanju kreiranje sopstvene realnosti, dešava se u tački kada treba da se složimo sa drugima oko onoga što delimo. Mi bismo voleli da stvari budu na određen način a da ne moramo obavezno da to i testiramo u odnosu sa drugima. Kada se uverimo da to ne može tako, postanemo isfrustrirani realnošću kojom nismo zadovoljni i želimo da se povučemo iz odnosa.

Sada, samo istupanje iz odnosa ne mora da bude problem (često je suprotno mnogo veći problem), posebno ako nismo uspeli da se složimo oko kakve-takve realnosti s tim drugim. Problem je ako ne uzimamo u obzir činjenicu da realnost zavisi od stepena slaganja obeju strana u vezi sa svime. Na primer, koliko god ja verovao da je ovo što pišem realno, sve dok se neko od vas ne složi sa mnom, to nije realno i ne može da postoji u realnom svetu. Ovde nije pitanje da li je nešto sveopšta istina ili ne, već da li se slažemo oko toga šta bismo da delimo kao realnost. Jer, kada bi realnost koju kreiramo u odnosima morala da bude istinita kao što je gravitacija istinita, život ne bi bio moguć. Na svu sreću, istina je drugačija. U kontekstu teme istina glasi: da bismo bili sami, nisu nam potrebni drugi, ali ako želimo da imamo kakvu-takvu realnost, drugi su nam neophodni.

Ostanimo verni svojoj sudbini

Da bismo ostali verni svojoj sudbini, prvo treba da saznamo koja je od mnogih mogućnosti naša sudbina u ovom životu. Zato nam je neophodna intuicija, iskreno srce i sabrana pažnja. Ako to nemamo, vrlo lako možemo da skrenemo bilo gde misleći da idemo pravim putem. Obično nas istinski životni put li sudbina vode kroz nezamislive obrte koje je nemoguće predvideti racionalnim umom. Jedino percepcija intuicije i čistog srca može da nam pomogne u odluci kada treba da delujemo i šta treba da radimo da bismo ispravno usmerili svoj životni put ili sudbinu na pravu stranu. Kao što možemo da vidimo, naša sudbina nije maršruta koju je unapred zacrtao Bog, viša sila, ili nešto drugo. To je nešto što striktno zavisi od naše sposobnosti da biramo, u zavisnosti od unutrašnjih signala intuicije, a ne spoljašnjih uticaja ili utisaka u umu. Svoju sudbinu krojimo iz trenutka u trenutak svojim mislima, rečima i delima. Onome ko to zna i potpuno veruje da može da ovlada sposobnošću šta će da misli, govori i radi, dobra sudbina je zagarantovana. Nije bitno kroz šta će proći, na kraju će sve ispasti kako treba – stići će kući.

Istina, ove smernice samo su neki od ključnih faktora koji će uveliko doprineti procesu emotivnog i mentalnog sazrevanja, bez koga nije moguće biti svoj. Postoje i drugi faktori od kojih isto tako zavisi naš razvoj. Najvažnije je da ne upadnemo u zamku samoobmane misleći da možemo da odrastemo pre vremena i da nam nisu potrebni drugi za koje ćemo emotivno da se vezujemo i sa kojima ćemo bezrezervno da delimo svoju sopstvenu realnost. Istina je da smo sami došli na ovu zemlju i da ćemo, isto tako, sami otići s nje, ali svrha života nije samo u tome da gledamo sebe i svoje interese već i da budemo tu jedni za druge i da jedni drugima delimo darove koje nosimo u svojoj duši. Jedino tako naučićemo da istinski volimo.

Uh, uvek sam SVOJA - zato me mnogi i ne razumeju a i ne vole - njihov problem

Prijateljski seks

Ko će da vam učini ako neće prijatelj!
Nisam od onih koji veruju u ono da će se jednog dana uzdići na nebo i da će im tamo suditi hoće li u raj ili u pakao. Al’ pošto većina veruje u to i ponaša se u skladu sa božijim zapovestima, skroz su bezgrešni, ja se povremeno ubacim u frku da ću završiti u paklu. Garantovano. I to uglavnom što ne pratim trendove, živim zatucana i glupa. Ima da odem gore i Bog će belo da me pogleda i da kaže – Glupačo, samo si dole gubila vreme, nisi ni zaslužila bolje nego da te krčkamo u vrelom ulju, ja jesam rek’o da neke stvari ne treba da se rade al’ nisi to morala bukvalno da shvatiš.
U mom životu postoje dve vrste muškaraca – oni koji nisu ničiji, to jest oni čije devojke, žene i ljubavnice ne poznajem i koji mogu da dođu u obzir i oni koji su muževi, momci i ljubavnici mojih drugarica. Oni nikako ne dolaze u obzir. Bespolna su bića. Samo saznanje da neka moja drugarica zbog nekoga od njih pati, seče vene i ima samoubilačke nagone po onoj – Il’ Milorad il’ ladna Morava – čini ih zabranjenim. Iako mi niko ne zabranjuje.

Neke od tih muškaraca iskreno volim isto kao i one zbog kojih ih volim, neke bih ’ladno kastrirala, opet zbog onih koje volim, svejedno, nikada ih nisam gledala kao muškarce.
Par puta sam se našla u neprijatnoj situaciji uglavnom zato što muškarci misle da je žena koja je verbalno otvorena isto tako i seksualno otvorena i to sam rešavala praveći se luda dok ne prigusti. Kad prigusti prelazim u otvoreno posipanje katranom i perjem.
Najboljeg druga sa kojim sam spavala u istom krevetu, na koga sam se oslanjala kad popijem više nego što mogu da podnesem, koga sam tražila po celoj Evropi kad je mislio da mu je svega dosta, koga sam terala danima da sunča leđa dok ja sunčam sise jer me od njega bilo sramota a od hiljadu drugih ljudi nije, pa se vratio kući osenčen kao šahovska tabla, više nemam. Žena koju je izabrao smatrala je da naši maratonski razgovori nisu normalni, da druženje između muškarca i žene nije normalno, da je druženje strogo polno određeno i kad mu je postavila uslov da bira bilo je logično da ja ispadam iz te igre. Koliko god da smo se oboje trudili nije me htela za porodičnu prijateljicu. Umela je da me gleda kao da sam najgora na svetu, u njenom prisustvu sam se osećala prljavom. Pre par godina mi je zazvonio na vrata ali više nisam umela da razgovaram sa njim. Prećutala sam da ga smatram pizdom koja nije umela da objasni najprostiju stvar na svetu da smo nas dvoje bili drugarice, drugovi, svejedno.

Htedoh da kažem – ja verujem u muško ženska durženja i prijateljstva u kojima ne postoji seks kao lebdeća stvar u vazduhu. Mislim, toliko muškaraca ima što bih ja nekoga od svojih prijatelja pretarala u tajni seksualni san.
Al’ kao što rekoh - mene će Bog da udari zavrat, oči će da mi ispadnu.
Danas pročitah kako je to prijateljstvo između muškaraca i žena čista foliraža i da seks obavezno lebdi u vazduhu. I da ga treba u’vatiti kad već lebdi. Prizemljiti i realizovati.
Ili, preciznije, da prijatelj ne služi samo za plakanje na ramenu, pozajmljivanje novca i vađenje iz kriznih situacija nego i za seks. I kad vam prigusti lepo trebate da pozovete svog najboljeg druga, da mu kažete – Frka, brate! Ko će da vam pomogne ako neće prijatelj! Em će da pomogne, em će taj jednočinski seks da produbi vaše prijateljstvo. Ako vam se osladi možete da reprizirate kad god ste slobodni. Il’ vam se plače. Il’ vam mala plata. Il’ nemate para za cipele. Posle vam i neće trebati razlog! Sve to, ako budete i mali sreće, može da se pretvori u vezu. Ako se baš i ne pretvori –bilo je seksa. A to nije za bacanje!
I ne treba da vam bude frka ako vaš najbolji drug ima ženu ili devojku. Pa šta! Ona neće nikad saznati. Ako baš i sazna vi joj lepo objasnite da je taj seks čisto prijateljski. Isto što i ispijanje kafe na popodnevnom suncu. Bezazleno k’o zviždanje za dobrim dupetom.

Ako se sve to ne pretvori u vezu i ispadne neka frka, e - to vam i nije bio neki prijatelj!
Ako mi verujete, čitav dan se sludjujem pokušavajući da ukapiram ovo novo druženje. I podnaslov - Ko će da vam pomogne ako neće prijatelj!
Ko, bre, da mi pomogne!?
Pa, ako mi takva pomoć bude potrebna, kupiću vibrator. Njemu posle ne moram da gledam u oči. A ni njegovoj ženi.
I čitam ja ovo danas mom ljubimcu, on misli, misli, i kaže – Jebaću ti mater ako me prevariš!
Došlo mi da ga udavim.
Pa dobro, ja sad neću da se zakunem da neću da te prevarim.
Al’ neću da te obrukam.
Ništa ne brini. Tol’ko blesava nisam!

sa bloga: Mahlat

Jal sam luda, jal histerična, jal klimakterična-


Zadnjih dana živim na slepo i po sećanju. Po čitav dan tumaram k’o da mi je neko ugasio svetlo. Nisam sigurna da smem da verujem svojim očima. Pritisak mi opao k’o seoski potok u vreme suše a glava neprekidno ima tendenciju da krene ka zemlji što samo može da dovede do toga da pobrljim nosem i tako ostanem dok se vreme ne ustali i reši šta ’oće.
Kad stojim sedi mi se, kad sednem leži mi se, kad legnem počnem da propadam u neku rupu bez dna. Onda se uspaničim da ću da omaknem sa kreveta pa skočim, pa me zaboli glava i tako u krug.
Ljubimac konstatovao da sam laganim korakom ušetala u klimaks.
A i ruke mi se tresu. Juče sam ispustila slušalicu interfona koja je aterirala pravo na nos tako da sam dokazala da ispušteno ne pada uvek na dole, nekad može i na gore. Naročito ako sam gore ja.
U pokušaju da ne mislim na pritisak i sa željom da mi već jednom svane juče sam htela da se bavim svojim omiljenim hobijem – šivenjem naopako. Onda sam ispustila makaze i dokazala još jednu stvar – ne kotrljaju se samo okrugle stvari. Normalnim ljudima se makaze, kad ih ispuste, zabodu u stopalo, moje su otrčale u najudaljenije ćoše kao da mi je Marfi tata. Ja onako već srozanog pritiska klekla pa legla, otpuzala u to ćoše i nisam umela da izađem. Ljubimac pokušao da reši stvar tako što me uhvatio za noge i potego k’o da sam upala u bunar. Toliko me iznervir’o da mi je došlo da ostanem tu da ležim i da se pravim luda. Kad sam počela da ludujem da mi pusti noge jer ako ustanem otkinuću mu obe ruke ljubimac opet konstatovao da mora da sam u klimaksu jer ne vidi ni jedan drugi razlog mog nenormalnog ponašanja.

Pokušah da otvorim sednicu sa dnevnim redom:
1. Kako sam ja to u klimaksu čim progovorim a nisam u svim ostalim situacijama kad treba da opslužujem, tetošim, titram ispunjavam muzičke želje, mazim, pazim i zovem Djordje. Kako, bre?
2. Kako je moj standardno nizak pritisak sa pokušajima da ga nemam uopšte odjednom postao klimakteričan?
3. Sa’ću, bre, da te udavim!
Ljubimac dijagnozu promenio – U ti si, bre, luda - i prekinuo sednicu. Ni kiselu vodu nije popio.
E, jutros nije uspeo da me iščupa iz kreveta. Pokušavao nešto milom, ja otvorim oči i vidim crno, znači još nije svanulo i zažmurim. Podmetao mi kafu pod nos, vikao – Zemljotres, ustaj! – Stig’o grip aj’ ustaj da mu skuvaš kafu – ma jok! Htela ja al’ glavi se nije ustajalo. Kad je pripretio da će da ide da nadje neki bager da me potkopa iz kreveta počela sam da ustajem al’ je to trajalo do podne.
I taman mi se malo svanulo ljubimica došla iz šetnje obučena u blato. Upala u Savu. Upitah ja stidljivo – Kako,bre, u Savu, ja kol’ko vidim u živo blato si upala – i pobesnim.

I zaboli me glava.
I počnem da plačem.
I ponovo mi padne pritisak, ja padnem u krevet da ne bi pala u nesvest i tu sam provela ostatak dana čekajući da mi se pritisak vrati.
U neko doba me pozvala dr sestra i preporučila mi autotransfuziju, da dubim malo na glavi.
Ispričam ja njoj kako ljubimac danima sumnja da sam u klimaksu i priupitam šta ona misli, šta će on da misli ako udje u kuću i zatekne me kako dubim na glavi.
Ona odma’ predložila blažu varijantu koja neće da ostavi psihičke posledice na ljubimca – jastuk pod dupe, nogu u vis, glavu gde stignem.
Tako me i zateko ljubimac. Naopako postavljenu. I pitao me šta se sa mnom dešava zadnjih dana. I taktički me pitao da l’ bi malo prošetala bez njega. Ja odma’ prihvatila, mož’ biti da se oporavim.
Ujutru idem.
Nadam se da će i pritisak da krene sa mnom.
Ljubimac se nada da ćemo i ja i pritisak da se vratimo. Bez klimaksa.

Odo’ sad da ga udavim.
Budite dobri.
Kome padne pritisak neka dubi na glavi da ne pomisle da je klimakteričan.

Zašto

Zašto većina ljudi koje sretnem, posle dužeg vremena, na moje - Gde si, tako dugo te nisam videla… - odgovori - Ništa me ne pitaj, nigde dinar nemam!
Zašto u prevozu kad uđe trudnica svi gledaju kroz prozor kao da su pošli u panoramsko razgledanje grada i kao da je trudna žena nosilac neke neizlečive bolesti?
Zašto oni koji su sposobni da glasaju (mislim pravno sposobni) misle da nisu fizički sposobni da stoje u autobusu?
Zašto kad god na nekom šalteru pročitaš šta ti je sve potrebno od dokumenata a ti ih skupiš i podneseš, uvek ispadne da neki, najbitniji, nedostaje a ti ispadneš glup kad kažeš da to nije pisalo jer se isto podrazumevalo?
Zašto se bankarske službenice ponašaju kao da ti daju novac iz sopstvenog džepa?
Zašto mnogi koji primaju platu za ono što ti navodno učine očekuju poklon, ako ništa drugo a ono Milku od 300 grama? Je l’ ona izmišljena za raznorazne službenike ili za decu?
Zašto su naši restorani prenatrpani stolovima pa dok jedeš sve vreme moraš da razmišljaš na šta miriše onaj iza tebe i mali milion puta da se podvučeš pod sto ako on, na primer, ima slabu bešiku?
Zašto žene kad uđu u pedesete skraćuju suknju i produžavaju dekolte?
Da li postoji mogućnost da se zbog količine silikona po glavi stanovnika vinemo u nebo i najzad postanemo nebeski narod?

Zašto niko više ne jede makarone nego svi jedu paste con frutti di mare?
Iz kog razloga su pojedini ljudi postali javne ličnosti - nemaš pojma čime se bave ni čime te zadužuju ali svakog božijeg dana dobijaš obaveštenja koje su im boje gaćice i da jedu gore pomenute paste?
Šta znači izjava jedne od tih javnih ličnosti da se oženio onda kad je centralizovao svoj ego?
Koliko ministara imamo po glavi stanovnika i koliko pripada meni?
Koliko je sati?
Zašto voditeljke na televiziji govore - I of course, vodite računa šta must have u svom aksesoaru da biste bili trendy i pazite da taj aksesoar nikako ne bude fake. Može li neko da mi prevede?
Da l’ da tužim fotografa koji mi je fotošopirao podočnjake pa mi juče u banci nisu verovali da sam ja - ja?
Unapred zahvalna Mahlat iliti fotošopirana ja (od temena do brade).
P.S. Ako neko pristane celu da me fotošopira da l’ da se slikam za Play boy?

I muškarci nose gaće.

I kad treba i kad ne treba!
Gledala sam noćas neki film. Noć i kod njih. Spavaju. Ona čuje nešto, budi ga, oboje skaču iz kreveta. Ona u snežno beloj spavaćici k’o za prvu bračnu noć, on u gaćama i čarapama. Crnim, znači nisu one bele, frotirske, za spavanje, da mu ne ozebu jajnici. Odma’ mi pala koncentracija.
Zamislite sad scenu kao iz filma, poljupci, malo pipkanja i onda se njih dvoje svlače, u vrtlogu strasti, malo on nju, malo ona njega… ma, ne, ne, lažem, on nju skida nema vremena da čeka da ona to isto uradi, i dok se ona mazno razvlači on skida sve sa sebe, krene ka njoj, ona trepne okicama i vidi… ni manje ni više, on go, golcat, k’o od majke rođen al’ u čarapama!
Ako žene nešto ne mogu da podnesu to je go muškarac u čarapama koji se sprema da je seksualno zadovolji. Koja žena onda može da se skoncentriše na radnju kad samo misli što li nije skinuo te čarape, da l’ su mu prljave noge, da l’ se sprema da pobegne na pola, da l’ mu fali neki prst na nozi, da l’ na noktima ima roze lak koji mu se ne slaže uz kravatu, da l’ se plaši da mu ih neko ne ukrade, koja je falinka u pitanju…? Da mu kaže da skine čarape, ne ide usred tog svetog čina.

Isti efekat imaju i gaće. Zadrži ih na sebi i smakne na pola dupeta samo kad dođe do konkretne radnje. Ovo mi je još manje jasno. Da l’ želi da ostavi iluziju da se u tim gaćama krije više nego što je ”dao na uvid”, da l’ se plaši da kasnije ne pobrka lončiće pa obuče ženske, ko bi ga znao. Kako žena onda može da se opusti ako muškarac deluje kao da je u stanju pripravnosti za skok kroz prozor?
Sve nešto mislim da su ove čarape i gaće nekako genski usađene u muškarce. Oni stalno strahuju da uzimaju nešto tuđe i protiv volje svoje partnerke, pa za svaki slučaj… il’ ako dobiju poziv za rat, il’ tako, ako anidje neki lopov da ga ne jure gologuzi … ma, neki gen jeste mutirao al’ mi nije jasno što taj. Imalo je toliko drugih…

Ispadoh iz mode.

Jutros čekam u redu i zgrabim prve novine da ubijem vreme da ne bi ubila nekog ko se pravi lud pa bi ispred mene. Aj’ reko’ da vidim šta ima novo kad tamo članak o tome da crnke i plavuše nisu više u modi.
Sva sam se prenerazila, baš me briga za crnke, nikad crna nisam bila nit’ bi umela da budem, plava sam, rodila se plava, i kako, bre, nisam više u modi.
Objasniše oni što. Crnke su nevaljale, što znači da sam ja ovako plava fina, nit’ smrdim nit’ mirišem. Znači crnke rade konkretno a plave k’o ja bi ono al’ da im ne udje. Ovo izmislio neki frizer. Budala! Mora da mu je devojka crna a majka plava pa ne može da poveruje da bi plavuše tako nešto.
Onda je objasnio kakva sam ja ovako plava. Imam sreće u ljubavi, dobro se zabavljam a moja plava kosa ima na muškarce efekat štikli. Ovo nisam baš najbolje razumela ali ne treba mi uzeti za zlo kad sam već plava.
I onda taj frizer lepo objasni što više crnke i plavuše nisu u modi. Postale su dosadne. U modi su crvenokose. I naglasi čovek kako su crvenokose plavuše modernog doba. I ovo nisam razumela. Il’ sam plava il’ crvena. Ne može crveno u novom dobu da bude plavo. Onda plavo treba da bude zeleno.
Da bi bila žena novog doba treba da se ofarbam u crveno. I odjednom ću da udjem u modu pošto sam izmodela. I postaću seks simbol. I neću morati da nosim štikle, muškarcima će biti svejedno, jerbo (dodatno objašnjenje) crvenokose su prgave a muškarci se pale na prgave. Ja sam i ovako plava prgava al’ izgleda da to nije prava nijansa prgavosti.

I sve, sve, razumedoh to – ofarbam se u crveno i postanem prgava ali piše da treba da budem i propošna. Šta ću, jadna, pojma nemam kako se postaje prpošna žena niti šta to znači. Ima da budem nedovršena crvenokosa, sa manom.
Upitah Google za uputstvo, kako da postanem propošna žena kad se ofarbam u crveno, ono sve neke nerazumljive instrukcije - treba da budem vesela, šarena, raštrkana, usplahirena i sretna, da skakućem i pevušim. Aj’ vesela al’ kako da budem šarena ako se ofarbam u crveno i kako da budem raštrkana nije mi jasno. I ako se sad ofarbam pa otvorim ljubimcu vrata sa crvenom kosom i počnem da skakućem i pevam oko njega ‘’ide maca oko tebe’’ ‘oće li ljubimac da misli da sam prpošna il’ da sam dok on nije bio tu poludela?!!!
Žao mi mene, majke mi. Svašta sam učila u životu i sad, taman kad sam rešila da mislim o penziji, moram da promenim lični opis i da učim da budem prpošna. Da ne bi ispala iz mode.
‘Odo da skakučem i pevušim. Da vežbam prpošnost dok ne kupim farbu. i da pokušam da budem raštrkana.
Ako neko zna šta u stvari znači ta prpošnost neka javi da ne skakućem bez veze.

Kakva noć! A tek jutro!


Već sam pisala da moj muž ljubimac ima običaj da u snu priča na jezicima svih naroda sveta, naročito na onim koje ja ne razumem. Zaspao sinoć, ja zauzela busiju da odradim ono što od njega ne mogu i taman se udubila u čitanje, kad smeje se ljubimac. Aj’ reko’ proći će ga.
Jednog trenutka ljubimac kaže:
‘Oćemo u tunel?
Ja ga pogledam, o falim te bože, progovori čovek na srpskom. ‘Oćemo, kažem ja malo promenjenim glasom da se ne doseti da sam ja.
Molim?
‘Oćemo, ponovim ja sva ustreptala k’o mlada pred prvu bračnu noć koja nema pojma šta je čeka. Otvorila oči, satelite od ušiju uperila u ljubimca, kad baksuz ućuta al’ nastavi da se smeje. Nastavih ja da pišem sve u nadi da će baksuz progovoriti šta se dešava u tom tunelu i s kim je unutra al’ ništa. Muvah se nešto ako da bog da ga presečem, ma jok, red se smeje, red okreće, koga je jurio noćas po tom tunelu pitaj boga.
Jutros se budim. Protegnem. Otvorim oči i vidim ljubimac go k’o od majke rođen na terasi. Uuuu, nisam se još probudila, pomislim ja, ajd’ da nastavim da spavam možda počnem da sanjam isti san pa se u snu i ja svučem gola i izadjem na terasu pa da nas oboje gledaju sa svih onih prozora koji su na metar od nas a mi da se pravimo ludi. Naša terasa pa možemo da glumimo da je nudistička plaže.

Zatvorim oči. Nema sna, znači budna sam. Otvorim ponovo, ljubimac i dalje go na terasi.
Šta radiš, bre, tamo tako go?
Tražim gaće, kaže ljubimac, najnormalnije na svetu kao da sam ga uhvatila kako kuva kafu.
Ja, jadna, opet zažmurim, ukapiram da se nešto pobrkalo u ljubimčevoj glavi od onog ludijanja po tunelu. Gaće ne držimo na terasi, imamo samo cveće, pomislih pretupio ljubimac da je Adam i sad traži neki list da ga obuče k’o gaće.
Ustanem, sa’ću, rek’o, da mu skuvam kafu i turim neku tableticu za lepo ponašanje unutra, nešto nije u redu, nema ljubimac običaj da se šeta go po terasi.
Skuvam tu kafu i obazrivo ga priupitam k’o da je malouman, što, majku mu, gaće traži po terasi i to go.
Šta ti je, bre, tušir’o sam se a vidim suši se veš na terasi pa rek’o da ne uzimam iz ormara.
Pa jes’! Ima smisla. Skroz je smislenije nego da si tako go ipak uzeo gaće iz ormara.
Da ga pitam što nije poneo gaće kad je krenuo da se tušira, ne vredi i to ima smisla. Nikad ih ne nosi, ja mu radim k’o dostavljač gaća u kupatilo.
Sve ima smisla.

Samo mi onaj tunel kvari koncepciju.
Da ga priupitam s kim se jurio po tunelu – ne vredi. Nikad se ne seća.
Noćas ću s’ diktafonom u krevet.
I samo ću ujutru da arlauknem - More, sa’ću ja da te podsetim!

Ljubavnica - izvedeno od reči ljubav.

Ako ste ljubavnica voleće vas onakvu kave jeste - kakve god da ste drugačije ste od onoga što već ima u kući;
ne morate da mu perete čarape i gaće - to radi neka druga umesto vas;
ne morate da mu kuvate – kad je sa vama hrana mu je na poslednjem mestu;
ubeđivaće vas da ste izvrsna ljubavnica a da mu je žena ”daska” čime kod vas postiže efekat ”kvasca”;
nikome neće pričati o vama čime postiže da ostane u vašem krevetu a vi ”na dobrom glasu”;
vodiće vas u panoramsko razgledanje mile nam domovine jer mu je u rodnom gradu nesigurno tako da ćete upoznati domovinu i ”više je voleti”;
neće vas noću uznemiravati porukama jer će mu biti frka da mu ne odgovorite;
u njegovom telefonu će vaš broj biti zamemorisan pod muškim imenom tako da imate čast da birate ime koje bi ste voleli da nosite da ste muško;
ubeđivaće vas da sa ženom nema seks od kako je vas upoznao…
I sve ćete ovo trpeti do trenutka dok njegova žena ne ostane u drugom stanju. Onda će vas uveravati da je bio pijan, drogiran ili silovan - svakako nesvestan radnje koja se desila. U ovo možete da poverujete zavisno od toga da l’ povremeno gubi svest i kad je s vama. I ako utvrdite da je lako silovati ga.

Ako u ovo poverujete, verovaćete na dalje u svaku njegovu glupost kad ne bude moga da se vidi sa vama, da mu je bolestan kanarinac, da mu je trudna keruša, da se ujki otelila krava, da luftira ormare jer su se u njima naselili moljci… sve dok ne ukapirate da on jede vašu dušu i da uopšte nije vaša zlatna ribica već jedan običan som.
Dobro se naoružajte strpljenjem i razumevanjem jer one će sve razumeti sem kako ga vi ne razumete. Kog ćete mu djavola i vi ako ga ne razumete. I zapamtite, on ima tri dobra razloga da se nikada ne razvede: deca, deca, deca.
Pa vi vidite…
To što je neko varao i nije tako strašno koliko je strašno kasnije ispovedanje, kad ga uhvate. Zbog tog lažnog ispovedanja bi svi trebali, bar jednom, da odu u crkvu – tamo gde bi inače ljudi trebalo da se ispovedaju. Znam da pojedinima crkva nikako nije usput a pojedini se plaše da bi se crkva srušila kad bi ušli u nju. Gde i za tu štetu da odgovaraju!
Svima koji tek planiraju:
Ako vas uhvate moaćete da se ispovedate supružnicima, deci, rodbini, prijateljima, kumovima, svima, bez izuzetka. Bolje odustanite, ima i lakših zločina.

Svima koji su nekad bili prevareni:
Pristali ste da živite s tim!
Svima koji misle da nikada nisu bili prevareni:
Nikad ne pitajte, može da vam se kaže!
ŽENAMA uopšte:
Muškarci su izmislili paradoks! Ako ste savršene treba im nešto jednostavnije.
Ako niste savršene treba im nešto bolje.
Ako se plašite ne bojte se. I od prosečnog se nadje još prosečnije.
Gledajte život sa lepšte strane:
Ako menja gaće svakog dana možda se samo ojeo.
Ako krije mobilni telefon možda samo nekome duguje novac.
Ako su vam telefonski računi mnogo visoki derite se na decu. Ako ih ne brani znači da je nevin.
Ako ne želi seks sa vama možda je samo umoran.

Ako posle nekoliko meseci naprasno želi seks svakog dana tek onda ništa ne brinite, vratio vam se!
Ako odjednom troši previše možda je samo počeo da se kocka.
Ako inače nema novca buidte uverene da sve žene sem vas hoće samo novac, nema šanse da će naći ljubavnicu.
Ako vas svi sažaljivo gledaju mora da ste se samo ugojile.
Ako je vaš suprug zamišljen i izgleda kao da rešava svetska pitanja, ništa ne brinite. Možda je samo pokvario stomak.
Ako je naprasno raspoložen i euforičan u vašem društvu to je samo zato što je on vaš suprug i što želi da se vi lepo osećate.
Ako vam drugarice kažu da vam nikad ne bi rekle da znaju da vas muž vara budite sigurne da vam nikad neće reći. Negde su se već jednom opekle.
Ako vam neko, ipak, kaže da vas muž sa tamo nekom ženom pravi budalom ne verujte mu. Niste vi budala, oni su samo zaljubljeni jedno u drugo i nemaju ništa sa ostatkom sveta a ponajmanje imaju vremena da od vas prave budalu.
Stalno podsećajte sebe kako ste vi jedina glupača na ovom svetu koja bi se udala za muškarca kao što je vaš muž.


PREVARENIM MUŠKARCIMA:
Voli vas ona samo ste joj mnog dugo trajali. Da se to nije desilo ne bi ste imali pojma koliko vi nju volite i da je u stvari idealna.
Svim parovima koji su ušli u brak jer su ostali trudni:
Prestanite da se vadite na dečije bolesti, loše ocene i njihova nesrećna prva zaljubljivanja. Nije lepo da tu istu decu koristite kao kontraceptivna sredstva. Tu nešto mora da nije u redu.
SVIMA, SVIMA, SVIMA
Niste se vi samo zajebali.
Drugima je mnogo gore nego vama. Tešite se da oni o svom životu ne znaju ni delić onoga što znate vi.

Nikad nisam dozvoljavala da budem nicija marionta

Moj stil, da budem ja - samo svoja licnost, me skupo kostao nekoliko puta. Nema veze, vazno je da sam izasla kao moralni pobednik i ostala JA, sa vojom licnoscu.
Nekome se svidja, normalno nekome ne - sta da se radi - to sam samo ja, svoja licnost.

Iskustvo u poslu je pokazalo da uvek treba *biti svoj*.Uspeh i priznanja mozda zakasne al sve dodje na svoje mesto.Iskustvo iz privatnog zivota se pokazalo kao nauk za dalji zivot.Bila sam ono sto nisam,osoba kakvu me je neko drugi zeleoA sad...sad sam.... ono sto jesam i nastojim samo odrzati *stanje,biti svoj*....

ma svuda sam samo "svoja", gde god bila i sta god radila, bila sam samo svoja.
za sad sam zadovoljno tom pozicijom i sebicno je cuvam
Mozda cu i ostati sama ali se necu menjati ni zbog koga - posebno ne zbog posla i okoline.

Ako neku sitnicu i promenim to ce biti zbog osobe koju volim i cenim.