Uskoro ce jesenji dani...........

KAD ZAMIRIŠE GROŽĐE
Kad zamiriše grožđe
I jesen nadvlada paniku vrele krvi
Koja putuje bogatim predjelima
Odvest ću te u one slike
Koje smo zajedno gledali
U stanju blagog pijanstva
Pomiješat ćemo opet sva naša nadanja
Koja će pod mjesečinom blago mirisati
Kad zamiriše jutarnje nebo
Na oštri mraz
I kad se plavetnilo zabije od srca nedaleko
Znat ćeš da sam ja taj netko
I da si ti ta neka
Bez koje ne bi postojala čekanja
I ne bi postojala rijeka
Ni kuće poredane po rubu neba
I drvoredi svečani okićeni
Samo malo kazaljke okreni
Pomakni krevet malo južnije
I nikad ti više oči neće biti tužnije
Kad grožđe zamiriše
I kad se ljubav sama toplim slovima ispiše
Svuda po ramenima
I do prstiju lako kao potok doplovi
Bit ćemo kako sreća visoko
I bit ćemo nježni i bit ćemo
Topli baš kao i naši snovi
ŽELJKO KRZNARIĆ

МИРИС ЈЕСЕНИ

Замирисала јесен хладним јутром
Маглом у мислима
Даљином у погледу сна
Топле груди жене на длану сећања
У поноћ лета изгубљеног
Заувек у ћутању.

Зажутела се јесен мирисом дуња
Детињство на орману
Младост у трептају
На топлим грудима жене дланови чежње
Кад сутон све избрише
Заувек у ћутању.

Заискрила суза бојама свелог лишћа
У пролазности снова
И слутњом обичном
Да топле груди жене на длановима наде
Никад више нећу чути
Заробљен ћутањем.

~ Анђелко Заблаћански ~