KO SE BOJI VUKA JOŠ?

Citat :

XIII

Jos uvek na sebi osecam taj pogled vucji, uporan, opor, tezak i istinit. Kao da mi preneo u bore svoj namucen lik.

Hteo je da mi kaze: “Necu izdrzati dan. Molim vas ubijte me. Ne ostavljajte me psima da me razvuku i pojedu”.

Hteo sam da mu kazem: “Psi su razroke pameti, sujeverni i priglupi. Ne mrze oni vas, nego je velika tuga sto misle da, ako odgrizu i komad vaseg mesa, mogu postati vukovi. Moj vuce, psi su sekta.

Vec to, kad uzdisu vazduh koji vi udisete, cini ih uzvisenima. Vec to, sto idu pravcem kojima se vi batrgate, cini im cast i slavu. Psi nisu cak ni copor. Oni su menazerija”.

CITAT

"Stepski vuk je, dakle, imao dve prirode, čovečju i vučju, takva mu je bila sudbina, i može biti da ovako nešto nije ništa naročito ni retko. Nailazilo se već na tolike ljude koji su u sebi imali mnogo šta pseće, lisičje, riblje ili zmijsko, ne osećajući zbog toga naročitih teškoća. Kod tih ljudi, eto, čovek i lisica ili čovek i riba životarili su jedno pored drugog ne nanoseći jedno drugom bol, čak i pomažući jedno drugom, i kod mnogih ljudi koji su doterali daleko i kojima zavide pre su postigli uspeh lisica i majmun negoli sam čovek. To je svima poznato. Ali kod Harija je bilo drukčije, u njemu čovek i vuk nisu išli uporedo, još manje su pomagali jedan drugom, već su bili u stalnom smrtnom neprijateljstvu, i jedan je živeo samo da bi onom drugom naneo bol, a kada se dvojica u jednoj krvi i jednoj duši mrze kao smrtni neprijatelji, onda je to opak život. Eto, svako ima svoj udes, i ničiji nije lak."

Stepski vuk

Ne nemoj,nemoj otici,
hocu da te gledam,ocima pijem
ne nemoj ,nemoj ostati
iz daleka mogu tugu da krijem...
...Sto sam sama kao stepski vuk,
kada dodjem kuci ceka me muk,
tebe ona za punim stolom,
da l te voli,
da li zaspis sa bolom...

Dusom te diram,
spustam pogled,
necu ti reci da si mi sve
srce mi trne postaje kamen,
ponos ti ne dam
idi kod nje...
...Sto sam sam kao stepski vuk,
kada dodjem kuci ceka me muk,
tebe ona ,za punim stolom,
da l te voli,
da li zaspis sa bolom...

...Sto sam sam kao stepski vuk,
kada dodjem kuci ceka me muk,
tebe ona ,za punim stolom,
da l te voli,
da li zaspis sa bolom...

...krijem te u uglu oka svog...

By ImageHousing.com

Par živi sa čoporom vukova u svojoj kući.



Mnogi ljudi vole drže neobične kućne ljubimce, ali retko ko ima hrabrosti i uslova da gaji – čopor vukova.

Par iz Kalifornije, Pol Pondela i Kolet Duval imaju i jedno i drugo. Ovo dvoje Amerikanaca koji svoj dom u Studio Sitiju blizu Los Anđelesa dele sa deset vukova, kažu da se ne boje moćnih predatora te da imaju vrlo ispunjen život.

Sve je počelo kada je Pol spasao Šedou, mešanku psa i vučice, koju je doveo kući. Polu i Kolet toliko se dopao život sa vučicom, da su joj doveli društvo – Ali i Takodu, koji su dobili sedam mladunaca. I mada su zajedničke slike vrlo harmonične, Pol priznaje da je bilo potrebno mnogo vežbe da bi se ove divlje životinje dresirale, te je svestan kako, uprkos odnosu punom poverenja, ima posla sa divljim zverima.

„Činjenica je da ako se divlje životinje vremenom naviknu na ljude mogu izgubiti strah od nas, naročito ako dobijaju hranu ili shvate da ih mi hranimo. Ali kao i svi veliki predatori, vukovi su savršeno sposobni da ubiju ljude,“ kaže Pol koji je sa Kolet osnovao fondaciju 'Shadowland Fondation' koja ima za cilj da edukuje decu o ovim životinjama i njihovom načinu života.