SECANJA - neke ne zaboravljamo

21. 05. 2010

PRESS

SEĆANJE NA SILVANU ARMENULIĆ, ČIJE SE PESME 34 GODINE POSLE NJENE SMRTI PEVAJU ISTIM ŽAROM
Nemojte da me zaboravite

Ovu rečenicu Silvana je često govorila, kaže pevačicin bivši suprug Radmilo Armenulić, koji se za Press prisetio dana kad je jedna od najvećih uzičkih zvezda poginula u saobraćajnoj nesreći



Silvana Armenulić, jedna od najpopularnijih jugoslovenskih pevačica svih vremena, pre 34 godine poginula je u saobraćajnoj nesreći. Njen bivši suprug, nekadašnji teniser Radmilo Armenulić, za Press je kroz sećanja pokušao da nakratko oživi lik nadaleko čuvene pevačice. On tvrdi da bi Silvana, da je živa, sigurno bila popularna kao Lepa Lukić, za koju su sedamdesetih tvrdili da je njena najveća rivalka za osvajanje trona najpopularnije pevačice.


Tužne uspomene na bivšu suprugu... Radmilo Armenulić

- Uvek kada pričam o Silvani pomislim na njenu neverovatnu energiju i harizmu kojom je zračila. Da je danas živa, zadržala bi popularnost i imala karijeru kakvu ima Lepa Lukić. Bila je izuzetno atraktivna i lepa, narod ju je prosto obožavao, a ona je istinski uživala u muzici - počinje priču o svojoj pokojnoj supruzi nekadašnji teniski selektor Radmilo Armenulić.

Radmilo se sa setom seća dana kada je čuo vest o tragediji, u kojoj su Silvana i njena sestra Mirjana stradala.

- Verujte da mi je teško da pričam o tome. Ne volim da se sećam tog dana. To je bila strašna tragedija, svi smo bili u neverici. Naša ćerka Gordana ni danas ne može da se pomiri s tim da je izgubila majku na takav način. Nikad nije želela da govori za novine jer je sve to isuviše bolno za nju. Gordana je danas udata, radi kao profesor matematike u jednoj beogradskoj školi i ima dva predivna sina. Nasledila je lep glas na majku i ume često da zapeva - rekao je Armenulić.

Oskrnavljen grob

Radmilo kaže da on i njegova supruga, poznata pevačica i glumica Branka Peić, često posećuju Silvanin grob i slušaju njene pesme.

- Kad god smo u prilici odemo do njene i Mirjanine večne kuće na Novom groblju. Nažalost, neko je ukrao dva goluba isklesana od belog mermera, koja su bila postavljena na spomeniku! Branka i ja imamo sve njene ploče, čak i privatne snimke pesama koje nikad nisu objavljivane, i često ih slušamo. Drago mi je kada na radiju čujem da se njene pesme puštaju, to je dokaz da nikada nije pala u zaborav, što je i bila njena najveća želja. Iako nisam mnogo upućen u muzičke trendove, mislim da Silvana nema pravu naslednicu. Eto, Brena je lepo otpevala njenu pesmu „Šta će mi život"... Danas nema te prave narodne muzike koju je nekada pevala Silvana - rekao je Armenulić.

Silvana Armenulić rođena je kao Zilha Barjaktarević 1939. godine u Doboju. Bila je treće od desetoro dece poslastičara Mehmeda Barjaktarevića. Umetničko ime Silvana uzela je po tada popularnoj glumici Silvani Mangano, čiji je film „Gorki pirinač" posebno volela. Sa 16 godina otišla je kod tetke u Sarajevo i počela da peva u kafanama. Pesma „Šta će mi život" Tome Zdravkovića, koju je otpevala u TV seriji „Ljubav na seoski način", postala je megahit, a istoimena ploča prodata je u, za to vreme, neverovatnih 300.000 primeraka! Godine 1961. udala se za Radmila Armenulića, s kojim je 1964. dobila ćerku Gordanu. Poginula je 10. oktobra 1976. u saobraćajnoj nesreći na autoputu Beograd - Niš, kod mesta Kolari. Tada su poginuli i njena sestra Mirjana (Merima) Barjaktarević i Rade Jašarević, šef Narodnog orkestra Radio-televizije Beograd, koji je i vozio kola.

Tragičan kraj

Fenomen Silvane Armenulić nije u njenoj tragičnoj pogibiji, već u otvaranju jedne sasvim nove stranice u tadašnjoj jugoslovenskoj narodnoj muzici. Svojom pojavom, načinom odevanja i pesmama napravila je veliku promenu u muzici. Međutim, takav imidž ju je u jednom trenutku koštao karijere. Naime, pričalo se da je Armenulićeva 1972. zabranjena na TV-u zbog bikinija u kojem se pojavila u novogodišnjem šou-programu. Čak i kada je
poginula, objavljena je samo smrt violiniste Radeta Jašarevića.

Seka Aleksić: Takav talenat se retko rađa

Folk diva Seka Aleksić, koja danas često na nastupima peva Silvanine pesme, kaže da je pogibijom Armenulićeve Srbija ostala bez velike zvezde.

- Najveće Silvanine hitove uvrstila sam u svoj repertoar, iako je poznato da na nastupima retko pevam tuđe pesme. Da je reč o velikoj zvezdi govori i činjenica da se njene pesme i danas veoma često slušaju i pevaju. Talenat i harizma koje je imala Silvana retko se rađaju. Velika je šteta što je Srbija izgubila takvu pevačku zvezdu - kaže Seka.

Lepa Lukić: Trebalo je da budemo u istom autu!

Kraljica narodne muzike Lepa Lukić za Press se prisetila prijateljice Silvane.

- Na dan nesreće trebalo je da zajedno putujemo na zajednički koncert, a ja sam se se po prvi put u karijeri uspavala. Za njenu smrt saznala sam od novinara koji su me probudili u dva sata noću da me pitaju za komentar povodom tragedije. Mislila sam de je laž i da hoće da me opljačkaju, ali kada mi je novinar pokazao novinarsku legitimaciju - moj svet se srušio. Počela sam da se tresem i gledala u sto, na kome su bili plakati na kojima smo ona i ja. Odmah sam popila sedativ i dugo nisam mogla da se pomirim sa istinom. Samo sam ponavljala: „Jesu li skroz mrtvi? Jesu li u bolnici?", ali me je odgovor da su ih bukvalno sakupljali po ulici potpuno dokrajčio. Otad nikada više u životu nisam sela za volan. Silvana je bila vrsna umetnica, dok je ona pevala u Skadarliji, ja ni na mapi nisam znala gde je Beograd - kaže Lepa.

Miodrag Petrovic Ckalja

Miodrag Petrovic Ckalja

(Ne)prolaznost: Miodrag Petrović Čkalja (1924-2003)
Odlazak simbola smeha
Glumac neponovljivog komičarskog dara neprevaziđena zvezda malih ekrana preminuo u osamdesetoj godini

Miodrag Petrović Čkalja (1924), glumac neponovljivog komičarskog dara i neprevaziđena zvezda malih ekrana tokom 60-ih i 70-ih godina 20. veka, preminuo je preksinoć u Beogradu. U bogatom umetničkom opusu ostvario je oko 200 uloga u pozorištu, na radiju, televiziji i filmu, ali je u svesti najšire publike ostao upamćen prvenstveno po likovima iz humorističko-satiričnih TV serija Radivoja Lole Đukića ("Servisna stanica", "Muzej voštanih figura", "Sačulatac", "Ljudi i papagaji"), koje su dugo bile deo svakodnevnog života miliona ljudi u nekadašnjoj Jugoslaviji.

Rođen je 1. aprila 1924. u Kruševcu, gde je i počeo da se bavi glumom, u dramskoj sekciji u gimnaziji, a u vreme Drugog svetskog rata u Kulturno-prosvetnoj ekipi 47. divizije. Posle demobilizacije, upisao je u Beogradu studije veterine, ali je nastavio da se bavi glumom u KUD "Ivo Lola Ribar". Na audiciji je primljen u Dramski studio Radio Beograda gde započinje i njegova popularnost u emisiji "Veselo veče", osnovanoj 1949. godine. Od 1959. i prve serije TV Beograd "Servisna stanica", u kojoj je Čkalja igrao kuvara Jordana, Lola Đukić nije krio da je pisao likove specijalno za njega. Tako je bilo i u slučaju čuvene pozorišne predstave, a kasnije i filma "Bog je umro uzalud".

Nezaboravne uloge Čkalja je ostvario i u serijama drugih autora - "Ljubav na seoski način", "Kamiondžije", "Vruć vetar", a jedna od poslednjih u kojima je učestvovao bila je "Bolji život". Paralelno je, od 1951. godine, radio u Humorističkom pozorištu (sada Pozorište na Terazijama), gde je postavljena antologijska komedija Dragutina Dobričanina "Zajednički stan" (kasnije je snimljena i TV verzija). Snimio je i 20 igranih filmova među kojima su najpoznatiji "Put oko sveta" i "Silom otac", "Ljubav i moda"... Od 1976. bio je u statusu slobodnog umetnika.


Saučešće Zorana Živkovića

Povodom smrti Miodraga Petrovića Čkalje, telegram saučešća porodici uputio je srpski premijer Zoran Živković: "U ime Vlade Republike Srbije i svoje lično ime izražavam vam duboko saučešće. Njegov odlazak veliki je gubitak za srpsku kulturu i sve nas koji smo ga decenijama gledali, uživali u njegovim ulogama i smejali se njegovim šalama. Čkalja je bio simbol jednog vremena, veliki umetnik i veliki čovek. Zahvaljujemo mu na svemu što je uradio za ovu zemlju i njenu kulturu".




Miodrag Petrović Čkalja dobitnik je Sterijine nagrade (1974), Sedmojulske nagrade (1977), Nušićeve nagrade za životno delo (1991), RTS-ovu nagradu za životno delo (1995), "Zlatnog ćurana" za životno delo na Danima komedije u Jagodini, kao i brojnih drugih nagrada i priznanja.

Stručna kritika mu nije bila baš naklonjena, optužujući ga za estradni pristup. U jednom od poslednjih intervjua, osvrćući će na uvreženu tezu da je komediju lakše igrati, rekao je: "To kažu netalentovani glumci. Komedija je jako težak vid umetnosti, ali ni smo narod koji ne zna ništa. Postoji krug intelektualaca koji se međusobno nagrađuju za dramu i to se zna. Dramski umetnik ne može da igra komediju, a komičar može dramu. Ja sam igrao i bio nagrađivan upravo za dramu".

Poslednje godine proveo je tiho, u krugu porodice iz koje je, kako je govorio, "crpio energiju", ali se javno angažovao podržavajući demokratske snage u predizbornoj kampanji u jesen 2000. godine. "U početku sam odbijao da se odazovem jer mi je otac zabranio da se bavim politikom. Ipak sam se odazvao, ali samo zbog naše dece, slobode i boljeg života". Pre nekoliko dana, svojoj koleginici Branki Veselinović uputio je telegram s čestitkama povodom objavljivanja njene monografije. Datum i mesto sahrane Miodraga Petrovića Čkalje biće naknadno objavljeni.

Na vest o smrti Miodraga Petrovića Čkalje

Predrag Tasovac: Vrcavost koja je vraćala snagu

- Prvo čega se u ovom trenutku sećam, nakon vesti o Čkaljinoj smrti, je snimanje Loline serije "Crni sneg". Imala je deset epizoda i bila je vrlo popularna. Snimanje je bilo veoma teško i naporno u studiju na Sajmu, a Čkaljin smeh i vrcavost, dobro raspoloženje nam je vraćalo snagu i omogućavalo da se ponovo nađemo u koloseku. Zajedno smo učestvovali i u "Veseloj večeri", ali u pozorištu nismo sarađivali. Improvizacije je pravio u trenutku, tako da je trebalo dosta umešnosti da se snađete. Uzbuđeni smo i tužni, nismo ni znali da je Čkalja bolestan.

Mira Banjac: Umro je veliki smeh

- Mislim da je u ovom trenutku umro jedan veliki smeh, a naš se smeh za momenat zamrzao i otišao je, a skoro neće doći drugi. Najtužnije je što je celi vek čeznuo i čekao svog tragičara koga nije dočekao. A mi smo ga razočarali!

Vlastimir Đuza Stojiljković: Potresen sam

- Dugo godina smo sarađivali zajedno. Odmah posle rata radili smo u Kruševcu, a on je posle "Vesele večeri" na Radio Beogradu postao veoma popularan. Čkalja je uvek bio slabog zdravlja, a vest o njegovoj smrti me veoma potresla. Naša kulturna javnost gubi mnogo njegovim odlaskom.

Miodrag Petrovic Ckalja

Miodrag Petrović Čkalja je jedan od najboljih srpskih komičara.Živio je kraće nego što je trebao.Poznat je još i kao Jare iz domaće serije Kamiondžije.Nadimak je Čkalja je dobi kao mali zbog škrtosti.Nema čovjeka na Balkanu koji nije čuo za njega

Pavle Vuisić (1926-1988).

Glumački osobenjak



Na Novom groblju u Beogradu sutra će biti održan dvadesetogodišnji pomen glumcu Pavlu Vuisiću (1926-1988). Prijatelji i poštovaoci poznatog glumca okupiće se u 12 časova na tom groblju, na parceli kod grobnice broj šest. Pavle Vuisić rođen je 10. jula 1926. godine u Beogradu, gde je i preminuo 1. oktobra 1988. godine. Studirao je pravo i sve do ranih pedesetih bavio se novinarstvom na Radio Beogradu. Nepunu sezonu glumio je u Pančevačkom pozorištu, a istovremeno je statirao na filmu („Čudotvorni mač” 1950) i bezuspešno pokušavao da se upiše na Akademiju za pozorišnu umetnost. Filmsku karijeru počeo je epizodnom ulogom u „Šolaji” 1955. godine Vojislava Nanovića, a ubrzo posle toga dobio je i glavnu ulogu u njegovom filmu „Tri koraka u prazno” (1955). Iako često u situaciji da prihvati sve što mu ponude, glumio je i u filmovima najistaknutijih reditelja, pa mu je uloga dede u „Događaju” Vatroslava Mimice iz 1969. godine donela Oktobarsku nagradu Beograda i „Cara Konstantina” u Nišu. Za uloge u filmovima „Povratak otpisanih” , „Hajka” i „Beštije” nagrađen je „Zlatnom arenom” u Puli. To priznanje, kao i nagradu „Car Konstantin” dobio je i za ulogu u ostvarenju „Leptirov oblak”.

Dobitnik je i brojnih drugih nagrada za glumačko stvaralaštvo. Vuisić je svojom pojavom, izražajnim licem, diskretnom i ležernom glumom znao da nadogradi i najlošije scenarijske podloške. Bio je svojevrsni osobenjak, slobodno vreme je provodio na Savi, daleko od društvene i kulturne javnosti, nikada nije izgovarao tekst onako kako je napisan, nije prihvatao neprofesionalnost i gubljenje vremena. Ostvario je zapažene uloge u više od sto filmova, među kojima su „Buđenje pacova”, „Salaš u Malom Ritu”, „Horoskop” i „Život je lep” „Bitka na Neretvi” „Majstor i Margarita”. Igrao je i u filmovima „Čuvar plaže u zimskom periodu”, „Pas koji je voleo vozove”, „Poseban tretman” i „Suton”, „Petrijin venac”, „Ko to tamo peva” i „Maratonci trče počasni krug”, „Majstori, majstori” i „Sjećaš li se Doli Bel” Emira Kusturice. Glumio je i u više televizijskih serija, među kojima su „Servisna stanica”, „Više od igre” i „Kamiondžije”, koje su mu donele veliku popularnost. Glumačka nagrada za životno delo, koja se dodeljuje na „Filmskim susretima” u Nišu, nosi njegovo ime od 1994. godine.

Pavle Vujisic

Genije, cudo od coveka i od glumca.Iako je glumio ko od sale, mrzeo je glumu, cak je znao da kaze kako su glumci mediokriteti.Postoje razne zanimljivosti iz njegovog rada na filmu: voleo je da pravi psine Bati Stojkovicu, mrzeo je Ckalju, uvek je zahtevao pravo, i to posebno pice, kakvo samo on voli,inace bi odbijao da snima, gde god da je snimao, uvek je imao svoju kafanu i kafanskog prijatelja.Obozavao je da se tuce, cak se tukao i sa kumom Dusanom Janicijevicem, a bilo je prilika da se potuce i sa rodjakom Aligrudicem.Sjajan glumac, upecatljiv svaki put, bilo da je sporedna ili glavna uloga.


Pavle Vujisic kao Aleksandar Copic-Leka bankrot
okačio Paja Cutura, 07.07.2009.

Pa dje si Muzafere!

E tako se medjusobno zovemo ja i moj drug Sinisa.U filmu"otac na sluzbenom putu "Pavle Vujisic Pajo se kupa a Mirjana Karanovic mu posipa vodu.I onda on kaze cuvenu recenicu:"Drugi jebu a ti se Muzafere kupaj,tako ti je to"I eto, zar nije dobar nadimak.Mislio sam da si ti pravi covjek da s nama podijelis taj nadimak.Mislim to je odgovorno zvanje i ne smijes nesto da zaseres ko onda kad te je Muko poslao da nadjes i doneses spuzvu iz stojadina.

SLOBODAN ĐURIĆ

Slobodan Đurić (07. jul 194., Bajina Bašta - 22. decembar 1976., Beograd), bio je srpski glumac.
Široj publici ostao je u pamćenju po maestralnim ulogama u TV drami "Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo" , kao i po ulozi Kostolomca u seriji "Više od igre" Zdravka Šotre.
Rano je preminuo 1976. godine u saobraćajnoj nesreći.