LJUBOMORA

Ljubomora?
Ko voli, sigurno je barem malo ljubomoran, međutim pravo pitanje nije jesmo li ljubomorni, nego koliko smo ljubomorni i šta nas potiče na ljubomoru. Takođe, nije svejedno daje li nam partner daje povod za ljubomoru ili smo ljubomorni 'iz čistog mira'. Ovo su pojednostavljeni kriterijumi po kojima se određuje je li neko preterano ljubomoran i ko bi u vezi trebao da koriguje ponašanje kako bi ljubomora bila svedena na podnošljivu meru...

Čini se da nema čoveka koji nije ljubomoran. Većina istraživanja to potvrđuje, jer ljubomora je zapravo negativni osećaj koji se javlja kad verujemo da je ugrožen naš status kod osobe do koje nam je stalo.

Malo ljubomore uglavnom ne škodi, pa čak i hrani partnerovo samopouzdanje. Naime, mnogi se osećaju loše ako njihov partner izjavljuje da uopšte nije ljubomoran jer to tumače kao znak da nisu voljeni...

Ima i muškaraca i žena koji vole izazivati partnere komentarišući zgodne ljude u blizini i okrećući se za njima, a to loše deluje na stabilnost veze. Oni koji učestalo varaju partnere ili na drugi način ugrožavaju njihovo samopouzdanje, sasvim očekivano, stvoriće veću šansu da njihovi partneri postanu ljubomorni više od proseka, a samim tim ugroziti svaki odnos, bilo prijateljski ili ljubavni...
Ljubomora u vezi uvek znači nepoverenje, a može postati i glavna tema gotovo svih razgovora među partnerima, šta je prilično nezdravo za oboje. Ima i ljubomore na nepostojećeg ljubavnika/cu. Neki su ljudi inače razumni, ali kad je ljubav u pitanju, ponašaju se krajnje nerazumno, uvek sami izmišljajući ljubavne afere i prevare...

Ljubomoru bi trebalo rešavati u trenutku nastanka, iako to nije uvek jednostavno, jer ima i onih koje ljubomora izjeda, a ipak je dobro skrivaju. Ima i onih kod kojih je ljubomora uočljiva, ali ne žele o njoj otvoreno razgovarati ni reći koja partnerova ponašanja podstiču ljubomoru...

Kad uspete započeti razgovor o ljubomori, u većini slučajeva brzo će se ispostaviti da ljubomora delomično ima osnove, odnosno da neka vaša konkretna ponašanja podstiču ljubomoru, bez obzira šta to možda niste želeli i niste toga bili svesni. Korigovanjem ponašanja, ako nije riječ o patološki ljubomornoj osobi, ljubomora će se smanjiti na podnošljivu meru...

Ako ste vi ljubomorna strana, znajte da ljubomoru ne možete dugo skrivati, pa biste što pre trebali raščistiti jeste li osnovano ljubomorni. Ako jeste, jasno se postavite prema partneru, a u suprotnom poradite na otkrivanju uzroka ljubomore i njegovom otklanjanju jer - ljubomora smanjuje ili briše sve šanse za ostvarenje zdrave i sretne veze.

Postoje dve reci koje ja ne koristim ljubomora i mrznja

Tacno je, sto se partnera do sada tice nisam ni imala povoda. Sto se drugih "vrsta ljubomora" tice kao da sam operisana.

nikad nisam bila a mislim da nikad necu ni biti ljubomorna

Ljubomora nije izraz prevelike ljubavi. Ljubomora potiče iz osećanja duboke unutrašnje nesigurnosti. Ljubomorna osoba je posesivna jer se boji da će biti napuštena. Isključiva je jer strahuje da će biti isključena, ostavljena, zanemarena. Ljubomora se najsnažnije ispoljava i najviše muči u ljubavnim vezama, ali se na njih ne ograničava. Javlja se ona u svim ljudskim odnosima.

Ponekad se ispoljava otvoreno i dramatično, uz prasku, srdžbu i jetka prebacivanja. Ponekad se javlja prerušena u tugu i gorčinu. Ponekad se poriče, iz ponosa.

Ljubomorna osoba nesvesno veruje da su drugi od nje privlačniji i dostojniji ljubavi. Proganja je osećanje da zapravo nije voljena i da se njeni odnosi toliko krhki i nesigurni da se očas mogu prekinuti. Oseća se ugroženom jer joj se čini da je neko sa strane veoma lako može istisnuti i zauzeti njeno mesto.

Zato pokušava da ograniči kretanje osobe do kojoj joj je posebno stalo na krug onih koje doživljava kao, manje više, "bezopasne", ali i tada ostaje puna podozrivosti jer zapravo ne veruje nikome.

Zato traži prekomerne dokaze ljubavi i naklonosti, što samo dodatno kvari njene odnose jer oni sa kojima je u vezi postaju zbog toga samo razdraženiji i umorniji. Oni se opiru zahtevima i ograničenjima koje im ljubomotna ličnost postavlja i gledaju da ih se oslobode.

Tako ljubomorna osoba samo ubrzava propast veze koju bi želela da očuva.

Zahtevi ličnosti mučene ljubomorom su, uostalom, sami po sebi uzaludni jer su neostvarivi. Niko nas i ništa ne može uveriti da smo voljeni, ako osećamo da to nismo. Ljubomorna osoba ne veruje da je voljena jer ne voli samu sebe. I to je suština stvari. Sve dok sebe ne volimo, nećemo poverovati ni da nas drugi mogu voleti.

Ljubomore se ne možemo osloboditi svesnom odlukom ili samokontrolom. Jedini način da je se rešimo je da zavolimo sami sebe. Tek tada ćemo zaista poverovati u tuđu ljubav i osloboditi se sumnji koje iznutra nagrizaju i uništavaju čitav život.

Ljubomora je vrsta straha, ili bolje rečeno složena, afektivna reakcija na zamišljenu ili realnu pretnju da će voljeni objekt biti izgubljen,u potpunosti ili nekom stepenu. Ljubomora je složena reakcija gde primarna emocija strah u percepciji događaja s percepcijom sopstvene reakcije na njega poprima dimenziju složenog odgovara na povređivanje.

Reč ljubomora je etimološki blisko povezana sa ljubavlju, u psihološkom smislu ta veza nije tako čvrsta. Psihoanalitičari (Fenihel) otkrivaju da su najljubomorniji oni '' koji ne mogu voleti ali koji moraju osećati da su voljeni.''

Podeljena su mišljenja da li je ljubomora urođena pa predstavlja prirodnu reakciju u nekim uslovima ili je određena kulturom. Neka istraživanja urođeničkih plemena, kod kojih postoji potpuno slobodan promiskuitet, pokazuju da i među članovima plemena postoji ljubomora, mada je skrivena, verovatno pod pritiskom kulturnog modela i društvene uloge.
Struktura ljubomore

Nema ljubomore bez ljubavi. Priroda ljubavi je takva da drugi uvek može, iz nekog razloga, sada ili u budućnosti, prestati da voli i da uzvraća ljubav. Dakle, prvo ljubav, a zatim i strah od gubitka ljubavi su dve emocionalne pretpostavke na kojima je zasnovano osećanje ljubomore. Sumnja u neverstvo opravdana ili ne, nosi emocionalni odnos kako prema voljenoj osobi tako i prema suparniku .

Ljubav je ekskluzivno i starije osećanje, a ljubomora je strah od gubitka te ekskluzivnosti, strah da bi se neko drugi voleo više. Od rođenja, pa kroz odrastanje spoznajemo ljubav.

Dete prvo mora shvatiti da ga roditelji vole, da bi se moglo potom uplašiti da mu je neko može uzeti. U dečjoj ljubomori su sadržani elementi separacionog straha,zavisti i mržnje.

U ontogenetskom razvoju najraniji začeci ljubomore nalaze se u odnosu prema braći ili sestrama, a posebno prema tek rođenom malom ''suparniku'' u borbi za ljubav majke. Ova ljubomora je nesvesna i često dovodi do razvoja osećanja krivice. Ljubomora kod dece je maskirana i nediferencirana. Najčešće su to agresivni postupci, koji mogu preći u surovu destruktivnost, simboličke aktivnosti, emocionalnu regresiju, zaostajanje u razvoju neke funkcije (govor), ili razvijanje nekog poremećaja (tikovi, mucanje, enureza, enkopreza itd.) Transakciona funkcija detetovog poremećaja ima za cilj da preusmeri roditeljsku pažnju s rivala na ''bolesno'' dete. Na ovaj način se razvija obrazac iznuđivanja potvrda tuđe ljubavi kroz bolest i poremećaj.

Problem ljubomore se sreće u svim grupama i zajednicama upravo zbog stalne potrebe za osvajanjem pažnje i podrške autoriteta, i korenuje negde iz egzistencijalnih potreba čoveka i opstanka.

Kad postoji nesigurnost u odnosu na ostvareni odnos, prag za ljubomoru je jako s nižen, i obrnuto.

Osoba koja oseća ljubomoru je u strahu, a kao reakcija na taj strah u ponašanju se ispoljavaju ljutnja, bes, tuga, mržnja kao metaemocije.

Reakcija na ljubomoru javlja se u četiri osnovna sklopa osećanja i ponašanja:

* ljutnja-napad,

* mržnja-uništenje,

* tuga-povlačenje,

* strah-ugađanje.

* Sklop ljutnja-napad je vid rešavanja situacije u životinjskom svetu, među decom i u tradicionalnim društvima. Cilj je zastrašiti,oterati ili poniziti rivala.
* Mržnja- uništenje je vid gde se ispoljava destruktivno ponašanje koje ima za cilj uništenje voljenog bića ili bića rivala. Istraživanja pokazuju da je čak oko jedne trećine svih ubistva motivisano osećanjem ljubomore i češće je ubijanje partnera nego rivala.
* Sklop tuga-povlačenje je reakcija tuge koja je jasan signal partneru da u datoj situaciji treba da preispita svoje ponašanje. Sklop ljutnja-napad izaziva strah, a tuga-povlačenje je usmeren na izazivanje krivice. Kod preteranog ispoljavanja ovog načina ljubomore osoba može razraditi čitave strategije samouništenja čija je transakciona funkcija poruke: ''Ako me još voliš ,zaustavi me'', a koje mogu kulminirati pokušanim ili stvarnim samoubistvom.
* Sklop strah-ugađanje je vid čija je suština da osoba motivisana strahom od gubitka čini sve da bi ugodila i zadovoljila voljenu osobu. Njeno ugađanje je poruka partneru koja pokazuje kako je osoba dobra i odgovarajuća za partnera i šta bi on sve izgubio.

LjUBAV + strah zbog gubitka = LjUBOMORA

* adekvatna: - reaktivna (''dobar'' način)

* neurotska
* konstruktivna

* neadekvatna: - reaktivna (''loš'' način)

* psihopatska
* psihotična
* destruktivna

ZAVIST + strah zbog sobstvne ugroženosti = PSEUDOLJUBOMORA

Vrste ljubomore

* U odnosu na povod i način izvođenja : Adekvatna,neadekvatna

* U onosu na realni okvir zbivanja:reaktivna, fantazmatska

* U odnosu na posledice ishoda:konstruktivna, destruktivna

* U odnosu na karakterološke i psihopatološke karakteristike ličnosti: karakterna, neurotska, psihopatska, psihotična.

* Pseudoljubomora, ne uzrokuje je strah zbog gubitka, već zavist i strah zbog sopstvene ugroženosti.

Pseudoljubomora

To je takođe osećanje straha od gubitka ili separacije,ali subjekt nije pokrenut ljubavlju nego zavišću, posesivnošću ili interesom. Najčešće se radi o zavisnosti i patološkoj simbiozi, te tu strah od ''gubitka voljene osobe'', je u stvari strah za samoga sebe. Ljubomora je afektivna reakcija, urođena ili ne koja daje mračni kolorit ljudskom životu, i koja ga negde u tome dodiruje sa animalnim svetom, jer je podstrekivač daljeg usložnjavanja i buđenja emocionalnog spektra, daljih akcija i ponašanja sa posledičnom problematikom.