PESME KOJE SU NAM DRAGE

Konstantin Simonov

[ 1915 - 1979 ]

ČEKAJ ME

Čekaj me i bit ću tu,
samo čekaj mene . . .
I u dobru i u zlu,
kad oluja krene.



Čekaj me kad padne noć,
čekaj svako veče,
i kad drugi neće moć,
i kad drugi neće.


Čekaj kad neće bit
pisma izdaleka,
čekanja kad bude sit
drugi koji čeka.


Čekaj me i bit Ću tu
i ne praŠtaj sada
tima Što u svakom zlu
pamte riječi jada.


Neka mati, neka sin
misli da me nije.
Tužan drug uz vatre dim
suze neka lije,


neka dignu čaše svi
u čas zadnjoj uri,
ali s njima nemoj ti,
čekaj, i ne žuri.


Čekaj me i bit ću već
i od smrti jači.
Neka kažu tužnu riječ:
"Nema ga i plači!"


Kako shvatiti može taj
vjerno srce žene?
Svojom nadom ti si, znaj,
sačuvala mene.


Zašto ja sam opet tu
tek mi ćemo znati -
čekala si i u zlu
da se tebi vratim.

ČEKAJ ME

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me, i kad žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj, i kad vrućine zapeku,
I kada mećava briše,
čekaj, i kada druge nitko
ne bude čekao vise.
Čekaj i kada pisma prestanu
stizati iz daleka,
čekaj, i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.


Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slusaj kad ti kazu
kako je vrijeme da zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek' povjeruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek' piju kod ognjišta.
Čekaj. I nemoj sjesti s njima,
i nemoj piti ništa.


Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubiti neće.
Nek' rekne tko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat ćemo kako
preživjeh vatru kletu, -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svijetu.

PESMA "ČEKAJ ME" JE EKRANIZOVANA 1943.

Vladislav Petković Dis
(1880 - 1917)


Tamnica

To je onaj život, gde sam pao i ja
S nevinih daljina, sa očima zvezda
I sa suzom mojom, što nesvesno sija
I žali, ko tica oborena gnezda.
To je onaj život, gde sam pao i ja.

Sa nimalo znanja i bez moje volje,
Nepoznat govoru i nevolji ružnoj.
I ja plakah tada. Ne beše mi bolje
I ostadoh tako u kolevci tužnoj
Sa nimalo znanja i bez moje volje.

I ne znadoh da mi krv struji i teče,
I da nosim oblik što se mirno menja;
I da nosim oblik, san lepote, veče
I tišinu blagu ko ah otkrovenja.
I ne znadoh da mi krv struji i teče,

I da beže zvezde iz mojih očiju,
Da se stvara nebo i svod ovaj sada
I prostor, trajanje za red stvari sviju,
I da moja glava rađa sav svet jada,
I da beže zvezde iz mojih očiju.

Al begaju zvezde; ostavljaju boje
Mesta i daljine viziju jave:
I sad tako žive kao biće moje,
Nevino vezane za san moje glave.
Al' begaju zvezde, ostavljaju boje.

Pri bežanju zvezda zemlja je ostala
Za hod mojih nogu i za život reči:
I tako je snaga u meni postala,
Snaga koja boli, snaga koja leči.
Pri bežanju zvezda zemlja je ostala.

I tu zemlju danas poznao sam i ja
Sa nevinim srcem, al bez mojih zvezda,
I sa suzom mojom, što mi i sad sija
I žali, ko tica oborena gnezda.
I tu zemlju danas poznao sam i ja.

Kao stara tajna ja počeh da živim.
Zakovan za zemlju što životu služi,
Da okrećem oči daljinama sivim.
Dok mi venac snova moju glavu kruži,
Kao stara tajna ja počeh da živim,

Da osećam sebe u pogledu trava
I noći, i voda; i da slušam biće
I duh moj u svemu kako moćno spava
Ko jedina pesma, jedino otkriće;
Da osećam sebe u pogledu trava.

I očiju, što ih vidi moja snaga,
Očiju, što zovu kao glas tišina,
Kao govor šuma, kao divna draga
Izgubljenih snova, zaspalih visina,
I očiju, što ih vidi moja snaga.

Luis Aragon

Povericu ti jednu tajnu
vreme si ti vreme je zena,
ono oseca potrebu da mu se udvara
i da mu se klekne pred njegove noge
kao kada se haljina rasiri
Vreme je kao kosa beskonacno ocesljana
Ogledalo koje dah zamucuje i dah razbistrava
Vreme si ti kada spava u zoru kada se budi
i kao noz si koji prolazi kroz moje grlo
Oh,sto nemogu da iskazem tu neprolaznu moru
vremena
i najgore je sto je zelja beskrajna i neispunjena
Ta zedj oka kad ti hodas po odaji
Ja znam da ne treba razbijati caroliju
mnogo je gore nego da se osecam stranom
da bezis sa mislima izvan nas
i srcem vec u drugom veku.

Boze moj,kako su reci teske a u stvari jeste to
moja ljubav iznad zadovoljstva
moja ljubav van domasaja danasnjeg udarca
Ti koja kucas na moju slepoocnicu kao casovnik
i ako ti nedises,gusim se i po mojoj puti
kolebas se i zastajes svojim stopalom.

Veliku tajnu hocu da ti kazem
Svaka rec na mojoj usni sirotica je koja prosi
jednu sitnicu za moje ruke
stvarcicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kazem tako cesto da te volim
u nedostatku dovoljno jasnog kristala
izraza koji bi stavila sebi oko vrata
Nevredjaj se zbog mog prostackog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni
sum u vatri
Ja ne znam da govorim o vremenu koje na tebe lici
Ja ne znam da govorim o tebi,kao oni koji
na peronu stanice vrlo dugo masu rukom
posto su vozovi otisli
Sake se smire tek pod novim teretom suza
Hocu da ti kazem veliku tajnu
Bojim se za tebe,bojim se onoga sto te prati
vecerom ka prozorima
i gestove koje ti cinis od reci koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog
Hocu da ti kazem veliku tajnu
Zatvori sva vrata
lakse je umreti nego voleti
Zato ja sebe mucim zivotom
ljubavi moja,,,,,,,,,,,,,,,,,,

SECANJE

U senci sljive vreme stalo tiho
bio je plavi septembarski dan
I bledu,mirnu dragu ja sam
njihao u zagrljaju.
Kao tihi san,na letnjem nebu
lezao je meko nad nama
oblak
Gledao sam nju
Bio je beo,
i mnogo daleko taj oblak
posle nije bio tu
Dani su prosli,meseci protekli
niz reke plovi dobro i zlo
Mozda su ljudi sljive posekli
A pitas li,dal ljubav bese to
Ja cu ti reci
ne secam se niceg
Pa ipak znam njeno lice
poljubio sam ga znam

I poljubac bi bio zaboravljen
da oblak tada nije bio tu
njega se secam,on ce biti slavljen
i kad svi zaborave na nju

Mozda te sljive cvetaju jos slatko
A zena decu ima ko zna s kim

Oblak se rascvetao vrlo kratko
i dok pogledah
ode kao dim.

B.Breht

Tumacenje ljubavi

Postoji mesto gde ljubav pocinje
i mesto gde ljubav prestaje

Postoji dodir dve ruke
koji se opire svim recenicama

Postoji pogled sto bukti kao veliko
vitlajemsko ognjiste
ili malena acetilenska lampa
zelenog sjaja

Postoje jednostavna i bezbrizna tepanja
cudesna kao velika okuka Misisipija

Ruke,oci,tepeanja,,
pomocu njih se ljubavbori i gradi
Postoje cipele koje ljubav nose
i njen je dolazak tajna

Postoji upozorenje koje ljubav salje
i cena njegova zna se tek mnogo docnije
Postoje tumacenja ljubavi na svim jezicima
i nije nadjeno nijedno mudrije od ovog>

Postoji mesto gde ljubav pocinje
i mesto gde ljubav prestaje
_a ljubav ne trazi nista.
Karl Sandberg

VERA PAVLADOLJSKA

Lukavica je htela da me nadlukavi
Punio se mesec u avgustu kao lokva
Ispaljivane pune duge preko jezera i glava
Na radilistima u rudnicima boksita
Ubedjivao sam nepoznate ljude
U tvoje ime
Vera Pavladoljska.

Gresile su pijane ptice u prostoru
Prepelica je kljunom gore okretala
Svest je mrcala medju liticama
Gonjen tocilima krsima i gubom
Di grla u zivom blatu mislio sam
Koliko si me volela
Vera Pavladoljska

Mrak je u mraku sjao kao zivotinja
Grom u lancima camio za brdima
Molio sam za sluh fizickih radnika
Divio se njihovom surovom apetitu
Zakljinjao jednog gluvonemog mladica
Da izgovori tvoje ime
Vera Pavladoljska

Ceo dan u nebu izgoreo mesec
Pod laznim imenom leci svoj pepeo
U mrcavi medju dvojnicima
Dok muzika sneg u usi ubacuje
Kleo sam se u obe ruke narocito desnu
Da te nisam voleo
Vera Pavadoljska

Udvarao se nepoznatoj devojci
U kanjonu Tare kod Kolasina
Govorio istine na svim jezicima
Zario i palioih da poveruje
dok je cutala osecao sam se
Da si mi najkrupnije lazi verovala
Vera Pavladoljska

Pevao je slavuj sa grlom grlice
Sve na svetu me na to podsecalo
Hvalio sam se da si luda za mnom
Cela plaza da ti se uzalud udvara
Kako te teram da ides iz glave
I kako neces
Vera Pavladoljska

Kulo crnog zara pod slepim ocima
Zarazna zvezda sve i svasta sazdi
Dok mi se padobran nije otvorio
I kad sam u zavicajne bezadene padao
Pricali su da te zovem iz sveg glasa
Al nisam priznavao
Vera Pavladoljska

Ronio u najdublje bezao u gore
Da te glasno zovem da niko ne cuje
Bio sujeveran-pitao prolaznike
Kako tvoje lice zamisljaju
Ceznuo da ceo dan prolazis kraj mene
Pa da se ne okrenem
Vera Pavladoljska

Na ljubavnoj promaji izmedju dve zvezde
Nevidljivi uhoda ima nesto protiv
Zedj za rakijom je slicna fantaziji
U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta
Bile su sve usne nepismenih zena
Po ugledu na tvoje
Vera Pavladoljska

Po nevermenu sam lovio na ruke
Med zelenih merdijana u vodi
Opisivao oci jedne zene mesec dana
U vozovim bez reda mnoge saputnice u prolazu
Ubedio da su mi sve sto imam u zivotu
Misleci na tebe
Vera Pavladoljska
Pita za mene metak lutalica
Sada me pogresno trazi oko zemlje
Vucen tajnim magnetom mog cela
Napija mesec da prokaze gde sam
Zlostavlja mora kusa vazduh i podmicuje
Ti ces me izdati
Vera Pavladoljska
Traje monotona biografija sunca
Sve sijalice gore usred dana
Slovoslagaci su srecni dok ovu pesmu slazu

Vazduh ne shvaca da sam sebe bombarduje
Jedan od vlasica sklon je porocima
i jedni i drugi vetrovi te ogovaraju
Nekoliko grzava tvrdi da si njina
Ti si na svoje ime ljubomorna

Kablogrami se u dubokoj vodi kvare
Niko ne zna gde su slova tvog imena
U mrtvim i laznim jezicima u pogresnim
naglascima
U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi
Ko ce uhvatiti sjaj samoglasnika
Koja ptica kuka
Vera Pavladoljska

Zadnje vesti

Sa mnom je gotovo bilo onoga trena
kad sam rekao
Nemoj

A ti si htela i htela

A ja sam pitao
Zašto

A ti si rekla
Zato zato i zato
jer tako čini žena

Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi

Suviše znam o sebi i o svemu
već sam prešao granicu grešnu
gde ništa nije sveto
i ništa nije sramota
Sav sam na drugoj strani
a iza mene gori ko večni plamen
jedino tvoja lepota

Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi

al sad je kasno
ovo su zadnje vesti
Više se nećemo sresti
osim u nekom teškom snu





DUSKO TRIFUNOVIC-1933-2006.

Lažne mi puteve

Lažne mi puteve pod noge poturaju.
Lažne mi reči u usta guraju.
Pun mi je život laži pune uši.
Do grla u strašnoj laži što me guši.

Sve što je moje lažni prizvuk ima.
Sve što je moje ko da je od dima.
Laž je podržana lažnim svedocima.
I istina nigde nikog ne zanima.

Kako da izdvojim laž iz tog što dišem.
Kako da ne lažem u tome što dišem.
Kad me lažima kao pticu pune:
Ko i druge laži moja glava trune.

MATIJA BECKOVIC

Volim te

Između dva uporednika dok provirujem glavu
između dve žiške u slepoočnicama
u pauzama kad radnici piju čađavo mleko
i prašnjavi maslačak lepi se za plućna krila
dok crpem med iz jezika i sipam u tvoje uši
između dva daleka poređenja
Volim te
Brodovi se ljuljaju kao poljupci
i sloj vazduha se na lepe senke cepa
u mašineriji noći
moje je srce slično kompresoru
naklonjeno svemu što nema veze sa mnom
dok pokušavam nestati u poljupcu
Volim te
Rudnici kamene soli u mom srcu
zora lomi suđe od porcelana
kad si sa mnom znam da si na drugom mestu
postaću prašina ako prašinu voliš
ti koja me tuđim imenom zoveš
Volim te
Dolazi proleće i jednu pravu damu
niko ne može zamisliti bez pudlice
stavi mi ogrlicu oko vrata i vodi me
ja ne znam put-krijem se u tvojoj senci
ja sam tvoja senka i noć je moje carstvo
svet me izgubi ali ti me dobi
Volim te
što vide slepi ne vide zaljubljeni
pokvareni anđele o sneže u avgustu
moje ruke su ostale oko tebe kao obruč
ljubomorna na vazdušni pritisak i vodu
ljubavnu vodu koja gori dok se kupaš
odavno već svojim očima ne verujem
Volim te

Slamka

U onoj noći s petka na subotu
Sudnjega časa u tvome životu
Čistaja djevo i najređi cvetu
Poslednje što si ti od mene čula
Bilo je: "Volim te
Najviše na svetu!"

Ali na čemu bi onaj što ne ume
Više živeti održao sebe
Da mu na usnama što se ne dvoume
Ne dodade slamku
I reč
"I ja tebe!"

Ti budi daleko, ti samo budi daleko
zelena rijeko davnih momackih snova
ja sam se zarek'o, ja sam se davno zarek'o
da u moj zivot nikad nece useliti nova

sve je laz, samo pusta laz
sto se oko nas u krug vrti
sve je laz, samo pusta laz
sve je laz osim smrti

ja nisam bio tu
te noci kad su, kazu, je vidjeli s njim
ja nisam bio tu, ne, ja nisam bio tu
al' znam da lazu sve i ne vjerujem im

moje su ruke, moje je sve
cvalo i listalo zbog nje
moje su oci umorne
sjale i blistale zbog nje

sve je laz, samo pusta laz
sto se oko nas u krug vrti
sve je laz, samo pusta laz
sve je laz osim smrti

Merlin

[size=12]

Eleonora - Djordje Balasevic
Na bogojavljensku noc... peku se kesteni,lome se pogace,a venci smokava i praporci se pokace..
U prednjoj sobi mog bace...
To je ves navike moc...
Bez slova poziva,drustvo se sastalo pod istom ikonom
Za crnim svapskim astalom...
Sto pamti svadbe i dace...
Redak sam gost u starom kraju...ali znam sta misle,i u snu...
I oni mene kanda znaju...jer cak ni pripiti ni da pomenu nju...
Cudna je zvercica strast... od one ljubavi zbog glupe svadice...u buri cutanja potonule su ladice
I minus na kraju salda?
Da l grom odabira hrast?
Ili se to pak hrast munjama nametne?za to bas nemam reci
Bog zna kako pametne...
To je ta sudbina,valda?
Bila je moja zlatna sansa...a tek sam naceo svoj krug...
Moj mali verni sanco pansa...moja ljubavnica...saborac...
I moj najbolji drug...
Oni ne pricaju o njoj...a ja se ne raspitkivam...
I tamo na taj krst se prikivam...
Vec me i dunav pretice...moja me senka spotice...
Al nista me se ne tice...i malo sta me pomera i dotice...
Sem,mozda nje ?

Kad davo precepi spil...
Sve krene naopako,svale se vanglice,zadrema kum,
I nesto nisu ove 'london stanglice'
Ko kadgod,u doba slavna?
Pogresno uklopljen stil... kinesko posude,salvete heklane,model iz izloga a cipele od preklane..
No,rizling sve to poravna...

Vec me dunav pretice...vec me senka spotice...
Nista me se ne tice...nista me ne dotice...

:

Cutanje-GOCA TRZAN.

Mozda nikad neces saznati
Kud me vetar odnese pa vrati
Al' za mene jedan osmeh sacuvaj
Ljude nikad ne pitaj
Gde smo stali nastavi


Zivi zivot kad ne mogu ja
Dobro cuvaj strah u kostima
Spali moje slike sve
Da te iz sna ne bude
Da ti nikad ne pozele dobar dan


Cutanje me ubilo,zavet Bogu dan
Pobegnem u ludilo,
tek ponekad dolutam
Jer volim te,al' ne diram
I ljubim, al' ne pricam
Ko da razume to?


Moja dusa pusta ostace
Vecno tvoju sliku grlice
Ti se vracas u svoj dom
A ja lazem srcu svom
Da bez tebe ipak cu preziveti

Kako mi nedostajes-Haris Dzinovic

Za sve ove godine
tebi nista ne znace
meni su bas preduge
cesto mi se zaplace.

Kako mi nedostajes
samo ruku da mi das
kako mi nedostajes
da li znas, da li znas?

Ti si meni jedina
u zivotu ostala
srce bi da sakrije
ali ne zna ne smije.

Voleo bi da si tu
samo nocas da ostanes
voleo bi da si tu
i da vise na ides.

Kako me nedostajes
samo ruku da mi das
kako mi nedostajes
da li znas, da li znas?

Ako mozes-Dragan Stojnic

Ako mozes
da sacuvas prisebnu glavu,
kada svi oko tebe gube svoju,i okrivljuju te za to,

Ako mozes da verujes sebi,
kada svi u tebe sumnjaju i sam pridodajes njihovim sumnjama,

Ako mozes da cekas-a da ti ne dosadi cekanje,
ili ako si prevaren-da sam ne varas,
ili ako si omrznut-da sam ne mrzis,
a da pritom ne izgledas predobar ili premudar,

Ako mozes da sanjaris
a da snovi ne ovladaju tobom,

Ako mozes da mastas,a da ti mastanje ne bude cilj,

Ako mozes da se suocis sa uspehom i neuspehom
i smatras te dve varke kao da su potpuno iste,

Ako mozes da podneses da istinu koju si rekao
izvrnu nitkovi kako bi od nje napravili zamku za budale,
ili da posmatras propast onoga cemu si posvetio sav zivot,
i da pogrbljen, sa dotrajalim alatom opet novo stvaras,

Ako mozes da prisilis svoje srce,nerve i tetive,
da te sluze dugo,iako si ih nemilice trosio,
i da izdrzis kada nema nicega vise u tebi sem volje koja ti dovikuje-istraj!

Ako mozes da razgovaras sa nizim od sebe
i ne istaknes svoju superiornost,
ili da u drustvu sa visima od sebe sacuvas svoje dostojanstvo,

Ako ni prijatelj, ni neprijatelj ne mogu da te uvrede,
Ako te svi cene, ali ne previse,
Ako mozes da ispunis jedan minut sadrzajem koji traje sezdeset sekundi,

Tvoja je zemlja i sve sto je na njoj,
i iznad svega
bices covek, prijatelju moj.

ZA TEBE GOVORIM

Ako jednom stavis na gramofon moje srce,
Cuces ono sto sam izmislio samo da bih tebi rekao:
"Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zamlji,
Da li je tamo vec i mozak covecanstva?"
Javno iznosim recenice kojima sam te osvojio,
Govoreci o drugim stvarima govorio sam o tebi,
Pucajuci u plafon izjavljivao sam da te volim
I sve sto sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno,
Dok sam s tobom govorio telefonom
Moja krv je tekla zicom do tvojih usta
I telefonska mreza se pretvarala u krvotok,
Kao sto se bolest pismom prenosi iz drzave u drzavu,
Kao sto stotine koza ubijenih zivotinja cine tvoju bundu,
Kao sto je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje,
Tako je i u mojoj utrobi sapeto nesto vece od mene.
Ja, sin zenin, kceri covekova, tebi sam ovako govorio:
"Ako eksplozija provetri utrobu zemnje
Izletece iz nje kamenje vece od nase planete,
Oko bivse zemlje ostace kao kavez nagoreli meridijani,
Kao konstrukcije porusenih hangara,
Kao kosturi konja na nekoj visoravni. "
Neka mi bude zabranjeno da te volim,
Hocu da ispastam, hocu da pokazem sta mogu da ucinim za tebe.
Neka mi na ledja natovare betonsku kuglu,
Hocu da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kucu!
Neka postari odbiju da ti uruce moja pisma,
Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobracaja i telefona.
Sve sto je receno o buducnosti,
Da je receno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo.
Da je uzidano u tebe ono sto je uzidano u hramove,
Sve to ne bi bilo besmisleno.
Ono sto se govori tudjim zenama ja sam govorio tebi,
Iz punih pluca pod slemom i pod punom ratnom spremom,
Jer nista ne zasluzuje himne i toliku patetiku osim ljubavi.
Zato sto me volis ja volim sve ostalo,
I nikome ne zelim zlo.
Moja ljubavi, digla si me toliko visoko
Da i kad bih pao - do zemlje bi se naziveo!
Dizem primitivnu buku kao sto sneg grmi i dimi se u klancima,
Da si muskarac imao bih najboljeg druga!
Neka se izvrne sav svet i na levak sruci u tebe,
Neka nice drvece koje niko nije posadio.
Neka se niko ne pridrzava svojih oblika i granica,
Neka tresnje, neka jabuke ne budu okrugle,
Nego kakve god i kolike god hoce,
Neka se slonovi uvuku u misje rupe!
Neka moju dusu grubo istovare na prvom djubristu,
Neka najjaci glasovi sruse sve plafone,
Neka se nebesa otarase snega i kise,
Neka sve ostane cisto i slobodno,
Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila,
I neka se proglasi ludakom
Svako ko pomisli da te vise voli!
Matija Beckovic

PUT

padao je suton,dan je bio kisan,
Mi nevini,topli,iskricave krvi.
Cekasmo nesvesno val vekova stisan,
Da u strahu pljusne u poljubac prvi.

A sad kako rado svu buducnost nudim,
Trazeci strah onaj,rumenilo stida,
Da,ko nekad,kroku besciljnom se cudim,
Da madjiski dvorac masta s jutra zida.

Ja ljubavi imam jos socne i sveze.
neuvelih grudi evo trosi cari!
O,kako me peku te nevine mreze;
Neki blatav demon njima gospodari.

Ne stapajmo usne,jer se ljubav siti;
Vaj,sve blize dan je besvetih kumira,
Dan kad vise nece u nas straha biti,
A presicen nagon zatrazice mira.

Kako brzo nebo biva idol bludan,
I svetinja Svetih pod noge se mece!
I poljubac svaki kog sam svesno zudan
Kap je zlatnog blata na zrcalu srece.

Milutin Bojic

Jaksa Fiamengo:
Ti Moj Si Grijeh

U mislima si mojim.
U mome snu i dahu,
u svakoj mojoj kretnji.
U bijelom i u crnom,
u dodiru i mraku,
u zanosu i strepnji.

Znam prekasno je za nas
i ljubav nasu prijece,
al' slutim da smo jedno.
K'o obala i more,
k'o jutro i k'o vecer
k'o ladja i k'o jedro.

Ti moj si grijeh
moja ljubav, gorki pelin
suze i smijeh,
sve sto gubim, sve sto zelim

Ti moj si grijeh,
igra vala, igra sjene
suze i smijeh,
san i zbilja jedne zene.

Zvonimir Golob:
Pismo

Kad razmišljam o tebi obuzima me nježnost
veća nego što mogu podnijeti, ponekad,
i zato šutim promatrajući te dok me ne vidiš
i, kao da je kraj godine, bilježim svakoga dana
od čega se sastojiš, uplašen da nešto nedostaje:
najprije ti čitava i meni okrenuta licem
na kome su usne, čelo, obrazi i tragovi poljubaca,
dva oka ispod nemirne kose i to bi bilo dovoljno
da nema tvojih ruku koje me grle, zatim vrat,
ramena, grudi i struk djevojčice koja plače,
oblina trbuha poput hljeba toploga
dok zastajem na obali jezera
koje već skriva sjena. Ali ja zatvaram oči
jer ti se stidiš i poželim da te čuvam
kad padne veče, daleko od stvari
koje te bez mene poznaju.
Na satu kazaljka pokriva jedna drugu
i ptica na tvome prozoru
ne uzima više zrno
iz nepoznate ruke.
Ugasi svjetlo, u tami
ne mogu te odvojiti
od sebe sama.

Можда спава

Заборавио сам јутрос песму једну ја.
Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао:
Да је чујем узалуд сам данас кушао,
Као да је песма била срећа моја сва.
Заборавио сам јутрос песму једну ја.

У сну своме нисам знао за буђења моћ,
И да земљи треба сунца, јутра и зоре;
Да у дану губе звезде беле одоре;
Бледи месец да се креће у умрлу ноћ.
У сну своме нисам знао за буђења моћ.

Ја сад једва могу знати да имадох сан.
И у њему очи неке, небо нечије,
Неко лице не знам какво,можда дечије,
Стару песму,старе звезде, неки стари дан,
Ја сад једва могу знати да имадох сан.

Не сећам се ничег више, ни очију тих:
Као да је сан ми цео био од пене,
Ил' те очи да су моја душа ван мене;
Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних:
Не сећам се ничег више, ни очију тих.

Али слутим, а слутити још једино знам.
Ја сад слутим за те очи да су баш оне
Што ме чудно по животу воде и гоне:
У сну дођу да ме виде шта ли радим сам.
Али слутим, а слутити још једино знам.

Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад
И те очи, и ту љубав, и тај пут среће;
Њене очи, њено лице, њено пролеће
У сну видим, али не знам што не видим сад.
Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад:

Њену главу с круном косе и у коси цвет,
И њен поглед што ме гледа као из цвећа,
Што ме гледа, што ми каже да ме осећа,
Што ми брижно пружа одмор и нежности свет,
Њену главу с круном косе и у коси цвет.

Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас;
Не знам место на ком живи или почива;
Не знам зашто њу и сан ми јава покрива;
Можда спава, и гроб тужно негује јој стас,
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас.

Можда спава са очима изван сваког зла,
Изван ствари, илузија, изван живота,
И с њом спава, невиђена, њена лепота;
Можда живи и доћи ће после овог сна.
Можда спава са очима изван сваког зла.

Дис

ŽEĐ
Ostadoh te željan jednog letnjeg dana.
O,srebrna vodo iz tuđega vrela.
To je bilo davno.
Svaka mi je staza danas obasjana
suncem i lepotom.Sreća me je srela.
Iz stotinu vrela žedđ moja sad pije.
Al' mira ne nadjoh nigde,jer me nikad
vatra prve žeđi ostavila nije.

Ivo Andric