Stari zanati

savijanje konpa

pletenje konopa za vezivanje utovara (paorski konop)


Takodje, na isti način mogu da se prave i kanapi (štrik) za veš, ljuljaške, ležaljke, zavese, mreže za golove, koševe i sl.

Najveći problem im predstavlja nabavka repromaterijala za proizvodnji užadi. Prodavci ove robe uslovljavaju prodaju velikim količinama, što trenutno nije u skladu sa potražnjom finalnog proizvoda.

Kvalitet izrade i želja da kupci budu zadovoljni kupljenom robom jesu smernice u radu braće Kovačević. Sve je veći broj zainteresovanih za nabavku ovih proizvoda. Pored Sivčana postoji interesovanje i ljudi iz okolnih mesta koji u svojim gazdinstvima drže stoku, a potrebnu užad i konope mogu da nabave samo na vašarima i sličnim okupljanjima. Ovako, svake nedelje na sivačkoj pijaci mogu naći ove, za njih veoma korisne, proizvode.

Kovačevići još uvek na ovaj dodatni posao kojim se bave gledaju kao na hobi, na aktivnost koju su zavoleli i koja im pričinjava relaksaciju i razbibrigu, a svaki dinar koji njime zarade u ovim teškim vremenima dobro dođe.

kod nas zaboravljeno
a u Indoneziji .. Bali...stofovi i meterijali su san snova..sve rucna radinost

BOGATSTVO NAŠIH SELA
U subotu 05.08.2006 sa početkom u 12.00 časova vašar narodne umetnosti, na Trgu u Bačkom Petrovcu, gde osim umetnika nastupaju i majstori tradicionalnih zanata , predstavljanje tradicionalnih jela, pesama, narodnih običaja, nošnji i folklora.

Arhiva » Vesti » Građanski list 19.11.2008
Kvalitet: Vrsni korpari iz Martonoša
Građanski list sreda, 19. novembar 2008.
Građanski list: Kvalitet: Vrsni korpari iz Martonoša


Aristokratija SAD, Nemačke, Švedske, Egipta i Francuske ludovala je decenijama za ukrasima, korpama ili nameštajem od plemenite vrbe kraj Tise, pletenim u radionicama majstora, pre 99 godina osnovane, martonoške zadruge. A onda su se naše domaćice naprasno zaljubile u montažne plakare od iverice, birtaši kupuju jeftine plastične stolice uvek sklone padu, dok sinove i unuke korpara mnogo više zanima ljuta industrija i gigabajtovi.

Vrbaci su oduvek rasli kraj Tise, a žitelji Martonoša, na krajnjem severu Bačke, bili su čuveni kao vrsni korpari. Njihove rukotvorine od vrbovog pruća ravne su savršenstvu. Šta sve može da se isplete od savitljivih izdanaka vrbe – znaju sada samo retki preostali majstori ovog starog zanata, a kakve su korpe pravljene, dovoljno kazuju podaci da su imale kupce u evropskim zemljama, Egiptu pa i Americi.

Mnogi od njih nisu pleli samo korpe već i pijačne cegere, korpice, ukrase, udobne fotelje i drugi nameštaj od vrbovine. Korparska zadruga u Martonošu osnovana je 1904. godine. Ovde je u prošlom veku radilo više korparskih zadruga, koje su izvozile širom sveta. Sada nema zvanično registrovanih korparskih radnji, ali se zanat neguje u još nekim porodicama kao kućna radinost. Nestali su i zasadi plemenite vrbe koji su nekada zahvatali i preko 50 katastarskih jutara pored Tise Tajne stare veštine stari korpari su savladavali u korparskim radionicama Karolja Bereca i Ferenca Grubera, a tada su u Martonošu radnje imali Lukač Neđela, Ištvan Husar… Pre jednog veka martonoški korpari okupili su se u prvoj korparskoj zadruzi. Jedan od poznatih martonoških korpara bio je i Mihalj Šimon. Između dva svetska rata u selu su postojale dve korparske zadruge, od kojih je Prva jugoslovenska korparska zadruga osnovana 1935. godine. S puno elana vrbovo pruće se gajilo i plelo i posle Drugog svetskog rata, a veliki procvat korparstva dogodio se između 1950. i 1970.

– Bilo je sezona kada se u Martonošu upošljavalo i preko 200 korpara – prisećaju se u ovom selu. U katalogu je bilo oko 150 artikala, od korpi i raznih ukrasa pa sve do garnitura nameštaja. Mnogo pletenog nameštaja i druge robe izvozili su za Ameriku, Nemačku, Švedsku, Egipat, Francusku.

Korparstvo se nekada prenosilo s kolena na koleno. Pre nekoliko godina Martonošanin Avgust Obu krenuo je ambicioznije u posao, čak podigao i nov vrbak, ali mladi nisu bili baš zainteresovani da se posvete pletenju korpi.

uzimanje ikre