Tipovi zavisnosnti od interneta

Ubio se zbog prevare preko interneta.


Kada je usamljeni Filip Hant preko interneta upoznao prelepu ženu po imenu Rouz, mislio je da su mu sve molitve uslišene. Međutim, u pitanju je bila prevara koja ga je koštala najpre 82 hiljade funti, a zatim i života.

Brineta Rouz predstavila se Filipu kao bogatašica koja živi u Nigeriji i želi da prenese 2.9 miliona dolara u Veliku Britaniju, kako bi mogli da započnu zajednički život. Osim toga, rekla je da ima malariju i da joj je potrebna pomoć da se izleči, a Hant joj je sve poverovao i upleo se u prevaru, šaljući joj hiljade i hiljade funti.

Ubrzo je stavio kuću pod hipoteku, zadužio se i molio svoje poslodavce da mu daju još novca da bi mogao da pošalje svojoj bolesnoj devojci. Međutim, kada je ostao bez gotovo igde ičega, nesrećni čovek rešio je da prekrati sebi muke bacanjem pod voz na stanici Hesl u istočnom Jorkširu (na slici).

’Hladno mi je, usamljen sam i potišten, tako sam usamljen bez tebe večeras. Idem da upoznam svog Tvorca,’ stoji u SMS poruci koju je Hant nameravao da pošalje Rouz, saopštila je policija. Viši inspektor Deni Sni izjavio je da je potraga za prevarantima u toku, ali da još uvek niko nije uhapšen.

U Kini 24 miliona zavisnika od Interneta.



Procenjuje se da u Kini ima 24 miliona zavisnika od Interneta, uglavnom mladih, objavio je danas kineski dnevnik na engleskom "Čajna dejli", navodeći da je broj udvostručen u poslenje četiri godine.

Prema istraživanju, koje je sprovelo Kinesko udruženje mladih za razvoj Interneta u 30 provincija i regiona, svaki sedmi korisnik Interneta u Kini star izmedju šest i 29 godina može se smatrati zavisnikom.

Zavisnici su najčešće stari izmedju 18 i 23 godine, a najmanje ih je u kategoriji izmedju šest i 12 godina, prenela je agencija Kjodo. Zavisnicima se smatraju korisnici Interneta čije su ocene u školi, radni učinak ili odnosi sa drugim ljudima ugroženi korišćenjem svetske mreže. Oni ili imaju konstantnu želju da se "prikače" i osećaju nelagodnost ili depresiju kada im je onemogućen pristup Internetu, ili se osećaju srecnijima u "sajberprostoru" nego u realnom svetu.

Kinesko ministarstvo zdravlja za sada nije zvanično svrstalo Internet zavisnost na listu oboljenja koja se klinički mogu dijagnozirati, ali u toj zemlji već rade klinike, koje finansira vlada, u kojima se leči od Internet zavisnosti.

U Kini ima ima 384 miliona korisnika svetske elektronske mreže. U državnim, ali i velikom broju privatnih "kampova za odučavanje od Interneta" koristi se mešavina psihoterapije, lekova i vojničke dispiline kako bi se izlečili zavisnici.

Ministarstvo zdravlja je u julu zabranilo korišćenje elektrošok terapije, pošto je u medije "procurelo" da se u jednoj privatnoj "klinici za odvikavanje" koristi i ta forma "lečenja".

Zavisnici od Interneta skloni depresiji.



Osobe koje provode mnogo vremena u surfovanju Internetom češće nego drugi ljudi pokazuju znakove depresije, upozorili su danas britanski stručnjaci s Univerziteta u Lidsu.

Oni napominju da ipak još nije jasno da li Internet izaziva depresiju ili su depresivni ljudi skloniji surfovanju, prenosi Rojters.

"Ova studija podupire spekulacije u javnosti da preterani angažman na vebsajtovima koji služe kao zamena za normalne društvene funkcije, može da bude u vezi sa psihološkim poremećajima kao što su depresija i zavisnost", izjavila je vodja istraživanja Katriona Morison.

Stručnjaci iz Lidsa su analizirali korišćenje Interneta i nivo depresije kod 1.319 Britanaca starosti od 16 do 51 godine. Jedan od zaključaka ovog istraživanja je da su 1,2 odsto anketiranih zavisnici od Interneta. To ne izgleda mnogo, ali je dvostruko veći procenat u odnosu na britanske zavisnike od kocke.

Zavisnici od Interneta veliki deo vremena provode na seksualnim vebsajtovima, igrajući igrice i "družeći se". Za njih je karakteristično da su češće žrtve umerene i teške depresije nego redji korisnici Interneta.

Tim iz Lidsa zaključuje da preterana upotreba Interneta može da bude signal depresivnih tendencija kod manjeg procenta ljudi.

Vesti dana - četvrtak, 4. februar 2010. 02:18 RSS


Internet generacija u opasnosti od rahitisa
Blic - Pre 2 sata i 16 minuta

Rahitične kosti dodate su na listu bolesti koje bi mogle lako da se razviju kod dece koja provode sate pred kompjuterom, pokazalo je britansko istraživanje. Rahitis kod dece najčešće je posledica hroničnog nedostatka vitamina D, a simptomi su bolne deformacije krivih nogu koje se ne razvijaju kako bi trebalo.

Iako je ova bolest bila karakteristična za 19. vek, britanski lekari ovog meseca upozoravaju da je rahitis opet postala uobičajena bolest.

"Deca sve duže ostaju u zatvorenom i igraju se pred kompjuterima, umesto da uživaju na čistom vazduhu", kaže Sajmon Pirs, profesor na engleskom univerzitetu "Njukasl" koji je vodio novo istraživanje o nedostatku vitamina D. "To znači deca sada imaju manje vitamina D nego što su imale ranije generacija", rekao je.

Manjak vitamina povezuje se s kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom tip 2, raznim oblicima raka i stanja mekih kostiju koji se naziva osteomalacija. A, često je i uzrok depresije.

Iako su u fokusu istraživanja bila deca u Britaniji, stručnjaci sugerišu da je stanje slično i u drugim zemljama.

Šta je rešenje

Izlaganje suncu podstiče stvaranje vitamina D, ali treba imati na umu i zaštitu zbog razvoja raka kože. Trebalo bi uravnotežiti i ishranu. Rahitis suzbijaju vitamini iz ribljeg ulja i mleka.

"Pre 50 godina veliki broj dece je redovno dobijao doze ribljeg ulja, ali to se sad uopšte ne sprovodi", napomenuo je koautor istraživanja profesor Tim Četam.

Besplatni kompjuterski programi na srpskom jeziku
|||| - 26.03.2008. - 22:50


Naše ministarstvo finansiralo je projekte lokalizacije softvera otvorenog koda jer je važno da se Srbija razvija kao informaciono društvo...
Programi na srpskom jeziku kao što su „OpenOfis”, „Mozila Fajerfoks”, „Mozila Tanderbird” i operativni sistem „Fedora” od juče se besplatno mogu skinuti sa sajta Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo. Prve verzije besplatnog kompjuterskog softvera na srpskom namenjene su pre svega građanima i malim preduzećima.

SOFTVER - Naše ministarstvo finansiralo je projekte lokalizacije softvera otvorenog koda jer je važno da se Srbija razvija kao informaciono društvo i da osnovni softverski alati budu dostupni svima - istakla je ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Aleksandra Smiljanić i dodala da su najpopularniji programi urađeni i na ćirilici i latinici.
Ovi softveri namenjeni su svim građanima, malim preduzećima i onima koji žele legalan softver, a ne mogu ili ne žele da ga kupe. Takođe, za korišćenje ovih programa nije neophodno poznavanje engleskog jezika.
U Ministarstvu su objasnili da su glavne prednosti lokalizacije programa razvoj domaće softverske industrije, smanjenje uvoza, zaštita intelektualne svojine, promovisanje sadržaja na srpskom, kao i povećanje konkurencije i smanjenje ukupnih troškova za softver.
- Država na ovaj način ispunjava obavezu da građanima učini dostupnim osnovne usluge informatičkog društva - rekao je Milenko Cvetinović, državni sekretar u Ministarstvu.
„Fedora” je jedna od najboljih verzija operativnog sistema „Linuks”. „OpenOfis” paket, koji sadrži procesor teksta sličan Majkrosoftovom „Vordu”, program za tabelarne kalkulacije nalik „Ekselu”, program za prezentacije sličan „Paver Pointu” i program za male baze podataka, služi za klasično kancelarijsko poslovanje. Za pretraživanje interneta urađen je prevod na srpski jezik programa „Mozila - Fajerfoks” i programa za pregled i slanje elektronske pošte „Tanderbird”.
Na celom projektu su, pored Ministarstva, učestvovali Elektrotehnički fakultet, Fakultet organizacionih nauka, Matematički fakultet iz Beograda i Elektronski fakultet iz Niša.

Zavisnost od Interneta

Internet je uspeo više nego ijedno drugo savremeno tehnološko otkriće toliko da lakša čovekov život, da mnogi bez obzira da li je u pitanju posao ili zabava, počevši od novinara, preko studenata do poslovnih ljudi, ne mogu ni da zamisle svakondnevni život bez istog.

Autor: Aleksandar Marković

Istražujete li nešto ili ste voljni da obradujete nekog poklonom i da pritom ne morate da razmišljate o vremenskim prilikama na putu do biblioteke ili prodavnice - ništa lakše. Možda želite da reklamirate svoje usluge ili pročitate novu knjigu, novine, slušate omiljenu radio stanicu ili pogledate neki film, savim jednostavno. Vreme, daljina pa i novac više ne predstavljaju problem jer internet sa par kuckanja po tastaturi računara, mobilnog telefona ili PDA uređaja omogućava da Vi svetu i Vama svet i informacije na njemu postanu lako dostupne.

Ne treba zanemariti ni to da, čovek kao socijalno biće ima izraženu potrebu za komuniciranjem i društvom. A internet više, lakše i brže nego i jedan drugi medij ili sredstvo do sad ljudima kao jedinkama pruža osećaj pripadnosti zajednici koja ih prihvata bez obzira na mane, pol, rasu ili starost... Stvaran život pun je granica i strogih pravila, kojih na internetu skoro i da nema. Međutim, kao i uvek i u svemu, ukoliko je čovek neumeren i ako ovu bogatu ponudu raznolikog sadržaja koji se neprestano menja i obogaćuje, prihvati kao činjenicu - da je i njegov lični život samo uz internet isto tako sadržajan, bogat i atraktivan, dolazimo do problema. Problema sa porodicom, okolinom pa u krajnjoj liniji i sa sami sobom.

Sa obzirom na uticaj koji internet danas ima na savremen život, sprovode se različita istraživanja sa namerom da pojasne njegov uticaj na korisnike. Dva poslednja istraživanja, oba američka, koja se posebno ističu što zbog načina na koji su sprovedena što zbog kredibiliteta samih istraživača izazvala su nešto više pažnje medija i stručne javnosti. U pitanju su skorašnje istraživanja firme Kelton Research i epidemiološko istraživanje navika internet korisnika u SAD, Medicinskog fakulteta kalifornijskog univerziteta Stenford, prvo takve vrste, publikovano oktobra prošle godine u žurnalu CNS Spectrums.

Istraživanja

Prvo istraživanje sprovedeno je na reprezentativnom uzorku od 1001 odrasle osobe u SAD i u njemu se posebno ističu dva rezultata. Prvi, po kojem 64 % Amerikanca priznaje da više vremena provode uz računar nego uz (bračnog) partnera i drugi rezultat u kojem 84% ispitanika tvrdi, po sopstvenoj proceni, da je danas više «zavisna» od računara nego pre tri godine. Autor drugog istraživanja Elias Aboujaoude izjavio je da je ono podstaknuto činjenicom da je u poslednjih tri godine u kliniku za poremećaje i kontroli impulsa odeljenja za psihijatriju i medicinu ponašanja u Stenfordu počelo da dolazi sve više ljudi sa tvrdnjama da im internet negativno utiče na život. Ti negativni uticaji ogledali su se u činjenici da su zbog preteranog boravka na interentu dobili otkaz na poslu, da im (bračni) partner preti da će ih ostavili ili ih je već ostavio, odnosno da su zanemarili školske i/ili ostale aktivnosti koje su ranije upražnjavali pri tome dodatno se socijalno osamljujući. Dato istraživanjem sprovedeno je na uzorku od 2.513 osoba iz svih 50 američkih saveznih država i njime se želelo pojasniti preterano korišćenje interneta kao i problemi koji iz toga proizilaze. Iako se sajberzavisnost ne smatra posebnom vrstom mentalne patologije, dato istraživanje pokazuje da znatan deo stanovništva SAD ipak pokazuje dovoljno opipljive simptome da bi se to počelo smatrati stvarnim problemom, bez obzira što se još ne može govoriti o (internet) zavisnosti.

Neki od rezultata među ispitanicima od kojih 70 posto redovno koristi internet pokazuju da:

- šest posto smatra kako im preterano korišćenje uzrokuje probleme u svakodnevnom životu,

- osam posto internet smatra utočištem od ličnih problema ili anksioznosti

- devet posto laže okolinu o vremenu provedenom na internetu,

- 14 posto se vrlo teško uspeva suzdržati od interenta nekoliko dana uzastopce.

Izgleda da ono što je 1995. godine za psihijatra Ivana Goldberga predstavljalo samo šalu koja je za jedini cilj imala zabavu kolege na učestale vesti o ljudima čiji se život navodno bitno promenio prekomernom upotrebom interneta, za relativno kratak vremenski period, danas je postalo daleko ozbiljnije pitanje od prvobitne parodije. O „poremećaju Internet zavisnosti" - IAD (Internet Addiction Disorder) ili patološkoj upotrebi Interneta — PIU (Pathological Internet Use) počele su da se vode stručne rasprave, vrše naučna istraživanja i pišu disertacije. Ironija ili ne, činjenica je i da je ubrzo posle publikovanja „rada“ pomenuti doktor počeo da dobija pohvale za isti i to od kolega koji nisu videli ništa neozbiljno u istom. Mnogi od njih su ga čak i kontakirali tražeći pomoć u rešavanju njihovih problema sa preteranom upotrebom elektronske pošte. Danas ovaj psihijatar sa višegodišnjom praksom u Njujorku veruje da je više nego izvesno da postoje određene osobe koje su u ozbiljnim problemima zbog preteranog korišćenja interneta, smatrajući da je ipak odgovarajuća reč za dijagnozu ili opis ovog problema poremećaj a ne zavisnost.

ako Amerikanci, tj. APA (Americain Psychiatric Association) nije uvelo termin «Internet zavisnost» u poslednje izdanje Dijagnostičkog i Statističkog priručnika Mentalnih poremećaja SAD, koji inače služi kao osnova za ocenjivanje pripada li neko stanje mentalnom invaliditetu, ne priznajući ovo kao bolest zavisnosti, Kinezi sa svojih 132 miliona registrovanih korisnika interneta ne misle da internet zavisnost ne postoji, a pri vladi se čak raspravlja o ovom problemu. U Pekingu je pri vojnoj bolnici otvorena klinika za veb zavisnike u kojoj se između ostaloga primenjuju i tretmani se mašinom koja stvara impulse od 30 volti (mini elektro-šok?) koja na određenim tačkama stimuliše nerve uz davanje infuzije što bi zajedno po navodima medicinske sestre koji radi u bolnici imalo za cilj da normalizuje stanje elektrolita u mozgu. Istovremeno pojedini kineski zvaničnici predlažu uvođenja zakona kojim bi se nekako ograničile aktivnosti a u vezi sa on-line igranjem i „internet zavisnošću“ posebno posle smrtnih slučajeva tinejdžera koji su se desili kao posledice neprekidnog višesatnog (višednevnog) igranja.

Finci se takođe ne slažu sa tvrdnjama ne postojanja sajber zavisnosti. Finska armija čija se popuna bazirana na regrutnom sistemu počela je da pojedine regrute oslobađa služenja 6-mesečnog vojnog roka sa zvaničnom dijagnozom - «Internet zavisan» još pre par godina. Za mlade ljude koji surfuju vebom ili se preterano igraju cele noći i nemaju prijatelje osim istih na mreži dolazak u vojsku predstavlja veliki šok i oni ne uspevaju da uspostve normalan socijalni kontakt sa okolinom i da se prilagode vojničkom načinu života – izjavio je predstavnik oružanih snaga Finske, Jyrki Kivela, dodajući da je «internet zavisnicima» ipak ostavljen rok od tri godine „da odrastu“, do sledeće regrutacije.

Kategorije Internet zavisnosti

1. Prezasićenost informacijama (Information overload) - patološko kompulzivno ponašanje okarakterisano intenzivnim surfovanjem i pretragom raznih baza podataka u cilju sakupljanja informacija i njihovom kategorizacijom. Korisnik ubrzo počinje da posvećuje sve više vremena datim aktivnostima. Ovo je jedan od čestih uzroka smanjenja efikasnosti na poslu (danas se posebno dovodi u vezu sajtova poput digg.com, youtube.com i sličnih). Ovde spadaju i problemi tkz. ego-surfinga (kada osoba često pretražuje veb u potrazi sa informacijama o sebi), Photolurking (obsesivno pregledavanje foto-albuma publikovanih na vebu osoba koje nikada nisu upoznali) ili Wikipedoholism (preterana privrženost pisanju ili uređivanju članaka za online enciklopedije poput Wikipedije, što od početne interne šale urednika enciklopedije postaje pravi problem za pojednice koji troše sve više vremena na to).

2. Opsednutost virtuelnim prijateljstvima (Cyber-relational addiction ) - osobe koje pate od prekomernog korištenja “chat-room”' (sobe za ćaskanje) i učestvovanja u virtuelnim flertovanjima kada se često razvijaju u veze koje ozbiljno narušavaju privatan život. Naime, „prijatelji" s druge strane žice često postaju važniji od pravih prijatelja, partnera, rodbine ili poznanika što dovodi do zapuštanja postojećih međuljudskih odnosa. Ovo sve češće dovodi do razvoda braka ili nesuglasica u porodici. Po istraživanjima na ovakve servise su dosta upućeni ljudi sa socijalnim fobijama koji imaju realnih poteškoća u ostvarivanju i održavanju kontakata u «stvarnom» svetu i koji doživljavaju jak stres prilikom upoznavanje ili komunikacije sa ljudima uživo. Naime primećeno je i da se on-line korisnici emocijalno «otvaraju» daleko brže nego u stvarnom svetu. Ono što u realnom svetu može trajati nedeljama, na internetu može samo nekoliko sati, dana. Kod takvih osoba percepcija prihvatanja, intimnosti i poverenja ima potencijal povećavanja korištenja internet servisa kao primarnih izvora druženja i zabave.

3. Opsednutost sajber-seksom (Cybersexual addiction) – kompulzivno korištenje Interneta za sajber seks i pornografske aktivnosti. Ovu grupu takođe karakteriše dosta toga ranije navedenog, samo što su ovaj put u pitanju erotski ili pornografski razgovori i dešavanja vezana na temu seksa. Trošenje sve više vremena na ovakve aktivnosti, zapostavljanje stvarnog partnera, odnosno stavljanje sajberseksa kao primarnog u seksulanom životu. Osnovni faktori koji utiču na ovo su: anonimnost, privatnost sopstvenog doma (što takođe pruža i mogućnost prelaska granice koje postoje u realnom svetu kroz daleko lakše pristajanje na ostvarivanje fantazija u realnosti), veća percepcija kontrole, niske cene (ili besplatne usluge), dostupnost 24 sata na dan, nepostojanje opasnosti od polno-prenosivih bolesti itd.