DOGODILO SE NA DANASNJI DAN

На данашњи дан...

Догодило се на данашњи дан - 28. јун

1914. - У Сарајеву је српски национални револуционар из организације "Млада Босна", Гаврило Принцип, убио аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда, великог поборника рата против Срба и Србије. Аустроугарска је искористила тај догађај да Србији постави ултиматум, оптужујући је да стоји иза атентата. Пошто је Србија одбацила понижавајући ултиматум, Аустроугарска јој је објавила рат и напала је, чиме је креснула варницу Првог светског рата. Претходно је на Фердинанда бацио бомбу Недељко Чабриновић, али је промашио. Атентатори су похватани и осуђени - Вељко Чубриловић и Данило Илић на смрт, а Принцип, Чабриновић и Трифко Грабеж, будући малолетници, на 20 година робије, али су убрзо умрли под тортуром у тамници у Терезину у Чешкој, не дочекавши распад Аустроугарске и ослобођење Босне и Херцеговине од окупације.

1919. - У Версају је на Мировној конференцији потписан мировни уговор с пораженом Немачком, чиме је и формално окончан Први светски рат. Немачка је изгубила Алзас и Лорену, који су припали Француској, Сар је претворен у аутономну област под управом Париза, Аустрија је сведена на немачко говорно подручје, Белгија и Данска добиле су мање територије, а Данциг (Гдањск) је постао слободна лука. Немачка је изгубила седмину територије с десетином становништва, морала је да плаћа репарације, а њене колоније су подељене или предате Друштву народа. Резултат Версајског уговора било је и стварање нових држава - Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Пољске, Чехословачке, Мађарске, Финске, Естоније, Летоније и Литваније.

1921. - Уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала је Видовдански устав, којим је учвршћена власт краља. Скупштина је у битним питањима потчињена монарху, а држава је проглашена "уставном, парламентарном и наследном монархијом" с династијом Карађорђевић. Устав је важио до 1929, када га је краљ Александар укинуо и завео тзв. Шестојануарску диктатуру

На данашњи дан...

Догодило се на данашњи дан - 28. јун

1939. - Америчка ваздухопловна компанија "Пан Америкен" отворила је први путнички лет преко Атлантика. Карта у једном правцу стајала је 375 долара, а повратна 675.

1946. - Enrico de Nicola постао је први председник Италије.

1950. - Пуштен је у саобраћај пут Београд-Загреб, дуг 400 километара, назван аутопут братство-јединство, у чијој су изградњи учествовале и добровољне омладинске радне бригаде из целе земље. Насилним отцепљењем Хрватске од Југославије, саобраћај на путу прекинут је 1992.

1960. - Основан је Унивезитет у Новом Саду, који је почео да ради у јесен 1960.

1977. - Умро је српски сликар Иван Табаковић, професор Академије примењених уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности, један од најзначајнијих представника српског модерног сликарства. Студирао је у Будимпешти, Загребу и Минхену. Почео је са сензибилним реалистичким портретима и мртвим природама, затим, у социјално ангажованој фази, допирао до духовите гротеске у сликању деформисаности грађанског менталитета, у интимистичкој фази, стављао нагласак на чисту ликовност, а потом је истраживао везе науке и уметности и изворе ликовног изражавања, при чему је имао додирне тачке с надреализмом, апстрактним сликарством и дадаизмом. У последњој фази, примењивао је технику колажа, стварајући луцидном маштовитом комбинаториком неочекиване надстварне визије у које је преводио поетско-филозофска размишљања о природи човека и космоса.

Голи возач
28.06.2010.


Амерички полицајци објавили су да је пијани возач аутомобила кога су ухватили био ни мање ни више него - го!

Полицајци из града Ајова, из истоимене америчке државе, наводе да су успели да ухвате пијаног возача аутомобила који је ударио у саобраћајни знак на улици. У томе им је помогла одећа овог преступника, боље речено, њено непостојање.

Из полиције даље наводе да је један сведок целог овог инцидента рекао полицајцима који су се појавили на месту догађаја да је видео голог човека како вози свој аутомобил с паркинга испред тржног центра, а потом и како удара у саобраћајни знак.

Полицајци су брзо успели да пронађу оштећени аутомобил за који се сумња да је учествовао у овом инциденту. Возач је побегао, али полицајци кажу да су касније успели да га пронађу, још увек без одеће на себи, и то у близини стана његовог комшије.

Званични представници власти касније су навели да је 20 година стар младић имао у себи 189 процената алкохола у крви након мерења, што је чак двоструко више од дозвољеног нивоа. Полицајци додају да је сведок овог инцидента из тржног центра успео да идентификује голог човека као возача аутомобила који је оборио саобраћајни знак на улици.

У сваком случају, разлози за овакво понашање овог младића нису откривени знатижељним представницима медија.

На данашњи дан...

Догодило се на данашњи дан - 30. јун

1859. - Charles Blondin постао је први човек који је прешао преко Нијагариних водопада, ходајући по затегнутом ужету.

1876. - Србија и Црна Гора објавиле су рат Отоманском царству, јер нису могле да остану равнодушне кад је неодрживо стање под Турцима изазвало устанак у Херцеговини, Босни, Старом Влаху, тј. Рашкој области (Новопазарски санџак, према турској админстративној подели), и Полимљу. Сматрало се да ће улазак Србије у рат бити увод у општи устанак на Балкану, али се то није догодило, јер је на интервенцију великих сила рат завршен, а на Берлинском конгресу 1878. и Србија и Црна Гора међународно су признате као независне државе.

1893. - Откривен је плавобели дијамант, назван Excelsior, од 995 карата.

1894. - Кореја је прогласила независност од Кине.

1913. - Изненадним ноћним нападом бугарске Четврте и Пете армије на српске положаје, чиме је изазван Други балкански рат, почела је Брегалничка битка, окончана 9. јула 1913. потпуним сломом Бугара. После огорчених борби на Овчем пољу, Прва и Трећа српска армија и Црногорска дивизија у противнападу су потисле Бугаре преко реке Брегалнице и пробиле њихов фронт на Рајчанском риду. Српски губици износили су око 16.600 људи, а бугарски више од 20.000. На напад против дотадашњег савезника у борби против Отоманског царства, које су заједно протерали с Балкана, Бугарску су подстакле Немачка и Аустроугарска, јер Берлину и Бечу нису били у интересу јачање Србије и слога балканских држава. У рат на страни Србије укључиле су се Грчка и Румунија. После пораза, Бугарска је капитулирала, а мировним уговором у Букурешту 10. августа 1913, утврђене су нове границе између балканских држава.

1936. - Објављен је роман Маргарет Мичел "Прохујало с вихором", који се бави америчким грађанским ратом са становишта старе буржоазије назадног америчког Југа. Дело је стекло огромну популарност широм света, преведено је на многе језике и филмовано 1937. године.

1938. - Умро је српски писац, позоришни критичар и дипломата Милан Ракић, реформатор стиха и велики зналац језика, члан Српске краљевске академије, председник српског Пен клуба. После завршених студија права у Паризу, радио је у Београду као чиновник, а од 1904. био је у дипломатској служби. Појавио се 1903. збирком "Песме" као потпуно изграђен писац, мисаон и осећајан, песник унутарњих немира и сукоба чији песимизам представља плод дубоког размишљања о пролазности света. Објавио је 1912. збирку "Нове песме" и 1936. "Песме". Педесетак песама, колико је укупно написао, одликује се елеганцијом и савршенством форме и спада у врх српске лирике 20. века; међу најчувенијима су: "На Газиместану", "Јефимија", "Долап", "Симонида", "Напуштена црква", "Орхидеја", "Љубавна песма"; Ракићеве позоришне критике израз су велике културе и поузданог суда.

1940. - Први пут је изашао популарни цртани стрип Дејла Месика - "Бренда Стар".

1962. - Државе Руанда и Бурунди стекле су независност.

1966. - Рођен је боксер Мајк Тајсон. Поред многобројних скандала у приватном, али и професионалном животу (одгризао је у рингу уво Ивандеру Холифилду), остаје упамћен као најмлађи освајач титуле светског првака у најпрестижнијој, тешкој категорији. Тада је имао само 20 година и 144 дана.

1969. - Дерек Клејтон из Аустралије поставио је рекорд у маратону - 2:08:34.

1975. - Популарна певачица Шер удала се за Грега Алмана, само четири дана после развода од Сонија Бона.

1987. - Шведски атлетичар Патрик Сјоберг поставио је нови рекорд у скоку увис.

На данашњи дан...

Догодило се на данашњи дан - 6. јул

1415. - Спаљен је као јеретик Јан Хус, чешки верски реформатор и народни проповедник, професор и ректор Универзитета у Прагу. Устао је против немачког утицаја у Чешкој и борио се против богаћења и злоупотреба у католичкој цркви. Папа га је осудио и бацио на њега анатему 1410. године. У свом главном делу - "De ecclesia" - Хус је, позивајући се на Библију, оспоравао папи мешање у световне ствари, тражио да основ вере буде Свето писмо и да се црква лиши својих великих поседа. Позван је на Концил у Констанци како би изнео своја гледишта, уз гаранције да му се ништа неће десити, али су га ипак ухапсили и погубили као јеретика.

1483. - Крунисан је енглески краљ Ричард III. Владао је две године и погинуо је код Босворта, у борби са Хенриком VII из династије Тјудора.

1785. - Амерички конгрес усвојио је одлуку да се национална валута назове долар.

На данашњи дан...

Догодило се на данашњи дан - 6. јул

1855. - Рођен је српски војвода Живојин Мишић, учесник свих ратова које је Србија водила од 1876. до 1918, један од најбриљантнијих војсковођа у Првом светском рату. Војно образовање стекао је у Артиљеријској школи у Београду и аустријској Стрељачкој школи, а на Војној академији у Београду предавао је од 1898. до 1904. стратегију. У српско-турским ратовима од 1876. до 1878, успешно је командовао батаљоном, затим одредом, истакавши се изузетном храброшћу. Батаљоном је командовао и у српско-турском рату 1885, а 1904. је пензионисан, и то због сумње да је непријатељски расположен према официрима-завереницима који су 1903. убили краља Александра Обреновића. Због војно-политичке ситуације у којој се Србија нашла после аустроугаске анексије Босне и Херцеговине, активиран је 1909, на захтев начелника Главног генералштаба - војводе Радомира Путника, и постављен за његовог помоћника. У Првом балканском рату, показао се као сјајан стратег и један је од најзаслужнијих за победу над Турцима 1912. у Кумановској бици. У балканским ратовима и на почетку Првог светског рата, био је помоћник начелника штаба Врховне команде. На сопствену молбу, 15. новембра 1914, током Колубарске битке, постављен је за команданта Прве армије, која је запала у веома тешку ситуацију. Повративши јој пољуљани морал, успео је изузетним тактичким потезима да запоседне Сувоборски гребен, а потом енергичним дејствима потпуно разбије аустроугарске трупе. Колубарска битка, у којој је 300.000 аустроугарских агресорских војника до ногу потукла српска војска од 120.000 бораца, јединствен је пример у историји ратова који сведочи о томе да се армија којој је предвиђан брзи слом за кратко време може реорганизовати, прећи у контраофанзиву и непријатељу нанети одлучујући пораз, због чега се и данас изучава на војним академијама широм света. За бриљантну стратегију којом је тада надмудрио аустроугарску команду, Живојин Мишић унапређен је у чин војводе. Приликом повлачења српске војске 1915, операције Прве армије знатно су помогле српској Врховној команди да осујети план опкољавања српске војске, план који је припремио немачки фелдмаршал Фон Макензен. Као начелник штаба Врховне команде српске војске, Живојин Мишић руководио је 1918. припремама за пробој Солунског фронта и потом ураганском офанзивом српске војске, одлучујуће доприневши одбацивању захтева савезничке команде да Прва армија под командом Петра Бојовића обустави напредовање, јер се одвојила од главнине савезничких снага на ризичну удаљеност од 200 километара. Написао је више војних дела, укључујући "Стратегију", издату 1907.

1912. - У Стокхолму су отворене пете Олимпијске игре.

1958. - Аљаска је постала 49. америчка држава.

На данашњи дан...

Догодило се на данашњи дан - 6. јул

1959. - Сарска област постаје део Савезне Републике Немачке. Ова индустријска област на граници Француске, после Првог светског рата дата је на управу Француској на период од 15 година, као накнада за ратну штету од немачког пустошења и разарања 1914-1918. Плебисцитом из 1935, поново је враћена Немачкој, па је једно време уживала статус аутономне области у царинској и економској унији са Француском. Статус се променио на основу француско-немачког споразума из 1957, а процес реинтеграције са СР Немачком завршен је управо на данашњи дан.

1962. - Умро је Вилијем Фокнер, амрички ромасијер и приповедач, један од највећих америчких писаца XX века и, уз Џејмса Џојса и Вирџинију Вулф, најзнаменитији представник модерног психолошког романа или 'романа тока свести'. Нераскидиво везан за завичајну државу Мисисипи и градић Оксфорд - места која ће у његовим делима постати покрајина Јокнапатафа и варош Џеферсон - Фокнер је у свом релативно богатом књижевном опусу настојао првенствено да наслика политичку и друштвену историју америчког Југа, и то махом путем приказивања односа између Севера и Југа и црнаца и белаца, мада без јасних тежњи да дати однос протумачи и с тим у вези да властити суд. Амерички Југ приказан је у Фокнеровим романима и приповеткама као земља пораза и пропадања, инцеста и насиља, безнађа и општег лудила, буке и беса. Фокнер пак иде претежно за тим да унутар таквог света, света у којем влада катаклизма традиционалних и вечних вредности, изгради и истакне слику људске судбине која је, готово по правилу, обележена пропашћу и самоуништељем. С обзиром на тематику својих дела, Фокнер је у Америци, а потом и у Европи, стекао глас најживописнијег хроничара насиља, дегенерације и перверзије Југа. Дела: романи "Војникова плата", "Сарторис", "Бука и бес", "На умору", "Светилиште", "Светлост у августу", "Авесаломе, Авесаломе!", "Дивље палме", роман који чине две засебне, посве различите и тематски неповезане приповетке ("Дивље палме" и "Старац"), "Уљез у прашини", збирке новела "Ових 13" и "Др Мартино", "Коњички гамбит", "Непобеђени" и "Сиђи, Мојсије" - збирке приповедака које аутор сматра романима, као и драма "Реквијем за калуђерицу". Добитник је Нобелове награде за књижевност 1949. године.

1964. - У Лондону је премијерно приказан филм Битлса - "Hard Day's Night".

1991. - Штефи Граф освојила је Вимблдон победом над Габријелом Сабатини у финалу.

На данашњи дан...

Догодило се на данашњи дан - 7. јул

- Православна црква данас слави Рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег - Ивањдан. Пре но што је архангел Гаврило објавио чудесно зачеће девице Марије, објавио је чудесно зачеће старице Јелисавете, Захаријеве жене. Захарија није одмах поверовао речима које је чуо и остао је нем све до осмог дана по рођењу детета. Када су се сакупили рођаци због обрезања и давања имена детету, отац Захарија, будући нем, написао је на дашчици име Јован и истог тренутка проговорио. О овом чудесном догађају прочуло се по целом Израиљу, те је глас стигао и до цара Ирода, који је наредио да се покољу сва мушка деца по Витлејему. Јелисавета је успела да са својим сином Јованом побегне и сакрије се у некој пештери. Ту је ускоро и преминула, а дечак је остао сам у пустињи, препуштен старању Бога и анђела Божијих.

1860. - Рођен је Густав Малер, аустријски композитор и диригент, нарочито истакнут као композитор симфонија у које је унео много индивидуалног. Дела: десет симфонија, "Песма о земљи" (симфонија за мецосопран, тенор и оркестар), циклуси соло песама...

1893. - Рођен је Владимир Мајаковски, руски песник. Почео је као футурист и један је од оснивача овог правца у Русији. Опевао је предреволуционарне и револуционарне процесе у руском друштву. Његово стваралаштво извршило је велики утицај на развој совјетске поезије. Важнија дела: песме "Леви марш", "Конференцијаши", поеме "Облак у панталонама", "Флаута-кичма", "О томе", "Човек"...

1941. - Српски комуниста Живорад - Жикица Јовановић Шпанац у Другом светском рату je на вашару у Белој Цркви убио двојицу српских жандарма, који злочин нису ничим изазвали. Тај датум после рата је проглашен за дан устанка народа Србије против немачких окупатора.

1967. - Умрла је Вивијен Ли, енглеска филмска и позоришна глумица која је 1939. отишла у Холивуд ради улоге Скарлет О'Харе у филму "Прохујало с вихором" за коју је добила Оскара. Исту награду добила је и 1951. године за филм "Трамвај звани жеља".

1967. - Битлси су избацили сингл "All You Need is Love".

1978. - Соломонова острва у Меланезији добила су независност од Велике Британије.

1986. - Изашла је унапређена верзија IBM-PC DOS 3.2.

1991. - Мартин Стич освојио је Вимблдон победом над Борисом Бекером у финалу.

На данашњи дан...

Догодило се на данашњи дан - 8. јул

1693. - Њујорк је први међу америчким колонијама увео ношење полицијских униформи.

1709. - Одиграла се битка код Полтаве, у којој су Руси, предвођени Петром Великим, поразили Швеђане под Карлом XII.

1796. - Издат је први амерички пасош.

1838. - Рођен је гроф Фердинанд Цепелин, немачки официр и конструктор, који је 1900. године, у сарадњи са Лудвигом Диром, конструисао велику ваздушну лађу - дирижабл, напуњену гасом лакшим од ваздуха - која је по њему названа цепелин.

1920. - Граду Шапцу свечано је уручено француско одликовање Ратни крст за херојство и страдање становништва у Првом светском рату. Шабац је 1914. и 1915. претрпео велика разарања од аустроугарске војске, која је починила масовне ратне злочине над српским цивилима у Шапцу и Мачви.

1920. - У офанзиви Црвене армије код Ровна у Украјини, погинуо је српски револуционар Алекса Дундић, помоћник команданта пука Шесте коњичке дивизије Црвене армије и херој Октобарске револуције. Његово право име и презиме и место рођења нису поуздано утврђени, али је најверованија претпоставка да је рођен у селу Ражана крај Косјерића у западној Србији. Као добровољац српске војске у Првом светском рату, пао је после рањавања у аустроугарско заробљеништво, одакле је пребегао у Русију и придружио се Црвеној армији. Постао је чувен по храбрости и међу првима је одликован Орденом црвене заставе. У знак признања, урна с његовим пепелом положена је у зидине Кремља, а у Ровну му је подигнут споменик.

1956. - У Београду је изведен први јавни ТВ пренос бежичним путем, и то поводом прославе стогодишњице рођења српског научника Николе Тесле. Програм из привременог ТВ студија у Институту "Никола Тесла" у Београду грађани су пратили на четрдесетак пријемника смештених у излоге продавница у разним деловима града.

1977. - Sabra Starr поставила је рекорд, завршивши свој 100-часовни трбушни плес.

1990. - Стефан Едберг освојио је Вимблдон победом над Борисом Бекером у финалу.

На данашњи дан...

Догодило се на данашњи дан - 9. јул

1816. - Аргентина је добила независност од Шпаније. Колонијални систем је, заправо, још 1808. изазвао устанак против шпанске власти који је окончан 1816, стварањем независне државе под именом Савезна Држава Рио Ла Плата. Из савеза су убрзо иступили Парагвај и Уругвај, после чега је данашња аргентинска држава добила данашње име.

1913. - Победом српске војске над бугарским трупама завршена је Брегалничка битка, одлучујућа за победу Србије, Црне Горе и Грчке у Другом балканском рату против Бугарске. Други балкански рат почео је, без објаве, изненадним ноћним нападом бугарске Четврте и Пете армије 30. јуна 1913. на положаје српске војске крај реке Брегалнице. После огорчених борби на Овчем пољу, Прва и Трећа српска армија и Црногорска дивизија у противнападу су потисле Бугаре преко Брегалнице и пробиле њихов фронт на Рајчанском риду. Српски губици износили су око 16.600 људи, а бугарски више од 20.000. На напад на дотадашњег савезника у борби против Отоманског царства, које су заједно протерали с Балкана, Бугарску су подстакле Немачка и Аустроугарска, јер Берлину и Бечу није било у интересу јачање Србије и слога балканских држава. После пораза, Бугарска је капитулирала, а мировним уговором у Букурешту 10. августа 1913. утврђене су нове границе између балканских држава.

1916. - Прва теретна подморница која је прешла Атлантик, стигла је из Немачке у САД.

1943. - Четници су у Другом светском рату током битке на Сутјесци, у обрачуну с партизанима крај села Врбнице у фочанском крају, заробили и стрељали писца Ивана Горана Ковачића и професора Медицинског факултета у Београду - др Симу Милошевића. Ковачић је написао "Штрајк у фабрици штребера", "Хумореске и сатире", "Пар нас с Парнаса", "Бургије и турпије" и неколико потресних песама, укључјући дубоко трагичну поему "Јама" о геноциду усташа над Србима, а др Милошевић више радова из области паразитологије, микологије и бактериологије.

1944. - Председник избегличке владе Краљевине Југославије - Иван Шубашић - упознао је светску јавност преко Радио Лондона са споразумом који је склопио с Јосипом Брозом. Он се тим поводом обратио Србима, Хрватима и Словенцима, не помињући друге народе у Југославији.

1947. - Британска принцеза Елизабета (данашња краљица) верила се са поручником Филипом Маунтбатеном.

1957. - Вештачким путем добијен је хемијски елемент нобелијум, актинид са редним бројем 102.

1982. - Маргарет Тачер по други пут је постала премијер Велике Британије.

1989. - Умро је српски историограф Федор Никић, оснивач Музеја фрушкогорских манастира. Универзитетску каријеру почео је у Београду под окриљем професора Слободана Јовановића, а наставио у Суботици на Правном факултету. Бавио се уставним правом, мањинским питањем и црквеном реформом. Написао је више дела, укључујући "Локалне управе Србије у 19. и 20. веку".

1989. - Први пут у историји Вимблдона, финални мечеви и у мушкој и у женској конкуренцији одржани су истог дана. Победници су били Борис Бекер и Штефи Граф.

На данашњи дан...

Догодило се на данашњи дан - 11. јул

1844. - Рођен је српски краљ Петар I Карађорђевић - краљ Србије од 1903. до 1918. и потом до смрти 1921. Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца - чија је владавина обележена развојем парламентарне демократије, убрзаним привредним развојем, културним напретком и слободом штампе каква у Србији у 20. веку није постојала ни пре ни после њега. Током владавине "Његовог величанства светог старца", како су га називали у Француској, ојачане су политичке и културне везе с јужнословенским народима, а под његовим жезлом, Србија је била Пијемонт слободе, идеал уставног уређења и жариште напретка у том делу Европе. После збацивања с престола 1858. његовог оца кнеза Александра Карађорђевића (Карађорђев син), живео је у иностранству и завршио је Војну академију у Сен Сиру и вишу Војну академију у Мецу. Учестовао је као добровољац у Легији странаца у француско-пруском рату 1870. и 1871, кад је за изузетну храброст одликован Орденом Легије части, поставши једини европски владалац који је то одличје заслужио на бојном пољу. Под именом Петар Мркоњић, у босанско-херцеговачком устанку против Турака командовао је 1875. и 1876. једним устаничким одредом. После убиства краља Александра Обреновића, Скупштина Србије га је 15. јуна 1903. изабрала за краља. У народу - који га је најчешће звао чика Пера - уживао је огромно поштовање, због изузетног поштења и крајње скромног начина живота. У балканским ратовима је као врховни командант предводио до победе српску војску, а с власти се повукао 1914, у корист сина Александра, који је у његово име владао као регент. У Првом светском рату 1915, прошао је са српском војском голготу током повлачења преко Албаније. Превео је на српски спис "О слободи" енглеског филозофа Џона Стјуарта Мила.

На данашњи дан...

Догодило се на данашњи дан - 11. јул

1876. - У црногорско-турском рату од 1876. до 1878, Црногорци су у боју на Фундини у Кучима до ногу потукли одред од око 6.000 турских војника.

1921. - Монголија је добила независност од Кине.

1937. - Умро је Џорџ Гершвин, амерички композитор. Стварао је у стилу симфонијског џеза. Компоновао је опере, симфонијске поеме, концерте за клавир и оркестар, музичке комедије и др. Многе његове композиције послужиле су за кореографисање и филмску музику. Дела: "Порги и Бес", симфонијска поема "Американац у Паризу", "Рапсодија у плавом" и др.

1952. - Двајт Ајзенхауер, амерички генерал, номинован је за председника САД на листи републиканаца.

1962. - Космонаут Миколов поставио је ондашњи рекорд у најдужем боравку у свемиру - четири дана.

1962. - Fred Baldasare је први човек који је преронио Ламанш.

1966. - Први пут је наступила чувена певачица Џенис Џоплин. Рођена је као Џенис Лин Џоплин, у Порт Артуру, Тексас, САД, 19. јануара 1943. Побегла је од куће са 17 година и почела да пева најпре у Остину, у Тексасу, а потом и у Лос Анђелесу (углавном кантри), да би се, путујући ка Сан Франциску, придружила групи "Big Brother And The Holding Company". С њима је и први пут јавно наступила на концерту. Умрла је од предозирања дрогом (хероин), у двадесетосмој години, 4. октобра 1970. у Лос Анђелесу.

На данашњи дан...

Догодило се на данашњи дан - 11. јул

1982. - Умро је српски писац Мехмед - Меша Селимовић, члан Српске академије наука и уметности, један од највећих српских књижевника 20. века. Како је сам открио, потомак је српске породице Вујовића. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог светског рата био је професор у гимназији у родној Тузли. По изласку из усташког логора 1943, отишао је у партизане, а после рата био је директор драме Народног позоришта у Сарајеву, уметнички директор "Босна-филма" и главни уредник "Свјетлости". Због прогона којем су га подвргли босански политичари, прешао је у Београд и у њему остао до смрти. Роман "Дервиш и смрт" један од најзначајнијих у српској литератури, одликује се особеношћу третирања теме, густином опсервације човековог живота у трагичним околностима, рефлексијама о људској егзистенцији и - као и друга Селимовићева дела - унутрашњим чаром приповедања. Остала дела: романи "Тишина", "Тврђава", "Магла и мјесечина", "Круг" (недовршен), збирке приповедака "Прва чета", "Туђа земља", "Ђевојка златне косе", студија "За и против Вука", есеји "Писци, мишљења, разговори", мемоарска проза "Сјећања", неколико филмских сценарија.

1986. - Ingrid Kristiansen, норвешки атлетичар, поставио је нови светски рекорд на 10.000 метара - 30:13:74.

1986. - Румунка Maricica Puica претрчала је 2.000 метара за 5:28:69 и тиме поставила рекорд за жене.

1989. - Умро је сер Лоренс Оливије, енглески глумац и редитељ, један од најпознатијих позоришних и филмских уметника. Био је знаменити интерпретатор дела елизабетанске епохе, посебно Шекспира. Главни филмови: "Хамлет", "Оркански висови", "Ребека", "Хенри III"... За режију филма "Хамлет" добио је Оскара.

1991. - На Хавајима се видело потпуно помрачење Сунца.

На данашњи дан...

Догодило се на данашњи дан - 12. јул

- Православна црква данас слави празник Свети апостоли Петар и Павле - Петровдан. Свети апостол Петар је први од ученика који је јасно изразио веру у Господа Исуса Христа рекавши: "Ти си Христос, Син Бога живога" (Мт 16, 16). Његова вера постепено се утврђивала, јер када је Господ изведен пред суд, Петар га се три пута одрекао, али се због тога покајао и постао потом силни и неустрашиви проповедник Јеванђеља. После једне његове беседе, три хиљаде људи обратило се у веру. Помагао је и вером исцељивао људе. По заповести цара Нерона, Петар је разапет на крст, а он сам молио је џелате да га распну главом окренутом надоле, сматрајући себе недостојним да умре као његов Господ. Свети апостол Павле најпре се звао Савле и био је фарисеј и прогонитељ хришћана. Када се чудесно преобратио у веру, постао је апостол и ватрени поборник и проповедник Јеванђеља, од граница Арабије до Шпаније. Много је страдао и стрпљиво подносио муке, чврст и стамен и својој вери у Господа. Посечен је у Риму у време цара Нерона, као и апостол Петар.

1859. - Црногорски књаз Данило Петровић забранио је обичај сечења и излагања одсечених глава непријатеља. Он је сечење глава оценио као кукавичлук, а заробљавање непријатеља као врлину.

1884. - Рођен је Амадео Модиљани, италијански модерни сликар. Сликарство је студирао у Фиренци и Венецији. Од 1906. године па до смрти, живео је и радио у Паризу. Видан представник Париске школе, у раној младости бавио се и скулптуром у којој се осећао утицај црначке пластике. Највише је сликао женске актове и вајао фигуре радница.

1904. - Рођен је Пабло Неруда, чилеански песник. Сматра се најрепрезентативнијим савременим лиричарем Латинске Америке. Његова поезија пролазила је кроз неколико фаза. У првим збиркама је под утицајем модерниста и постромантичара ("Празнична песма" и "Сутон"), а другу фазу карактерише све јаче осећање пролазности свега ("Боравак на земљи"). Борба републиканаца у грађанском рату буди у њему нову веру у људске и друштвене вредности. Од тада је његова поезија окренута идеалима социјалне и политичке борбе. Најбоље и најчувеније његове збирке су: "Општа песма", "Грожђе и ветар" и "Елементарне оде".

1912. - Први пут је у САД-у приказан страни уметнички филм. Био је то филм "Краљица Елизабета".

1920. - Литванија и СССР потписале су примирје. Литванија је постала независна република.

1928. - Први пут је рађен телевизијски пренос једног тениског меча.

1941. - У Цетињу је у Другом светском рату, на скупштини црногорских квислинга, проглашена "суверена и независна" Црна Гора под италијанским протекторатом. Влада те "независне државе" пала је већ сутрадан, избијањем општенародног устанка против окупаторских снага фашистичке Италије.

1984. - Умро је српски писац и дипломата Марко Ристић, један од најактивнијих у кругу српских надреалиста. После завршеног Филозофског факултета у Београду, између два светска рата издавао је и уређивао већину надреалистичких часописа, а по окончању Другог светског рата, био је југословенски амбасадор у Француској. Дела: песме "Од среће и од сна", "Без мере", есеји "Нацрт за једну феноменологију ирационалног" (с Кочом Поповићем), "Које су побуде и какви успеси школске филозофије", "Смрт фашизму - слобода народу", "Књижевна политика", "Људи у невремену", "Од истог писца", "Крлежа", "Простор-време", "Политичка књижевност", "Nacer tiempo", "Сведок или саучесник".

2000. - Умро је југословенски принц српског порекла Томислав Карађорђевић, син краља Александра I, први припадник краљевске династије који се после Другог светског рата вратио у отаџбину. На дан сахране у породичној гробници Карађорђевића у цркви Светог Ђорђа на Опленцу, окупило се неколико десетина хиљада људи, док су државни медији игнорисали принчеву смрт и сахрану.

На данашњи дан...

Догодило се на данашњи дан - 13. јул

1839. - У Београду су одржани избори за прве градске општине. Указом о "Устројанију обштина", све општине у Србији подељене су у три класе - првој је припадао Београд, другој окружне и друге вароши, а трећој сеоске општине. У Београду су бирана 32 члана градске општине - "најчеститија, најразумнија и најправдољубивија" - који су дужност обављали бесплатно.

1878. - Завршен је Берлински конгрес, на којем је ревидиран Санстефански мировни уговор, закључен после руско-турског рата. Одлукама Берлинског конгреса Србији су прикључени Нишки, Пиротски, Топлички и Врањски округ, а Црној Гори градови Никшић, Подгорица, Колашин, Бар и Улцињ. Аустроугарској је дато право да окупира Босну и Херцеговину и да држи гарнизон у Старом Влаху, тј. Рашкој области (Новопазарски санџак, према турској административној подели), а Великој Британији да окупира Кипар. Кавказ је припао Русији, а Румунија је постала независна.

1894. - Рођен је Исак Емануилович Бабељ, руски књижевник. Почео је објављивати приче 1916. у часопису Максима Горког "Летопис". У Октобарској револуцији служио је у Првој коњичкој армији Буђонија и, надахнут тиме, објавио збирку прича "Црвена коњица", у којима сугестивно слика револуционарна збивања и многоструко психички осветљава њихове јунаке. Збирке "Приче из Одесе" и драме "Залазак" и "Марија" показују најбоље одлике његове прозе, дубоко поимање психе обесправљених и суптилно познавање јеврејског живота, нарави и обичаја. Написао је и сценарио за филм "Лутајуће звезде". Године 1937. затворен је у концентрациони логор, где је и умро, а постхумно је рехабилитован 1956. године.

1898. - Guglielmo Marconi патентирао је радио.

1908. - У Лондону су отворене четврте модерне Олимпијске игре.

1930. - У главном граду Уругваја Монтевидеу почело је прво Светско фудбалско првенство на којем је у конкуренцији 13 екипа победила репрезентација земље домаћина. Југословенска репрезентација (која је била састављена само од београдских играча, јер су клубови из Загреба, Сарајева и Суботице бојкотовали национални тим) освојила је треће место, иза Аргентине, поставши најбоље пласирана репрезентација изван Јужне Америке.

1941. - У Црној Гори је у Другом светском рату избио општи народни устанак против италијанских окупатора. Истовремено су нападнути готово сви окупаторски гарнизони и карабињерске станице и врло брзо је ослобођена безмало цела Црна Гора, изузев неколико већих градова. После рата, 13. јул је проглашен за Дан устанка народа Црне Горе против окупатора.

1978. - BBC је забранио емитовање песме Sex Pistolsа "No One is Innocent".

1978. - Walter Poenisch окончао је свој подвиг: препливао је 207 км од Кубе до Флориде.

1984. - Сергеј Бубка поставио је рекорд у скоку с мотком, прескочивши 5,89 метара.

1994. - Фирме из Југославије и Данске повукле су из Алжира особље угрожено нападима исламских терориста.

На данашњи дан...

Догодило се на данашњи дан - 14. јул

1789. - Парижани су заузели и разорили злогласну тврђаву и затвор Бастиљу. Данас је на месту Бастиље засађен парк, а данашњи дан узима се као почетак Француске револуције и у Француској се слави као државни празник.

1901. - У Београду је свечано отворено прво радничко позориште у Србији. Представе су извођене у кафани "Радничка касина", на углу Дечанске и Скопљанске улице (садашња Нушићева).

1902. - У Сарајеву је, ради ширења просвете, српске националне свести и приведног јачања Срба у Босни и Херцеговини, основано српско културно-просветно друштво "Просвјета", које је имало велики број чланова и донатора и располагало знатном имовином. Захваљујући потпори "Просвјете", прве генерације српских ђака и студената из БиХ масовније су почеле да се школују према тадашњим европским стандардима. Друштво је отворило велики број читаоница, штампало низ популарних књига ради просвећивања народа, а у Сарајеву је отворило велику Централну библиотеку. У "Просвјети" су били активни многи значајни Срби из БиХ, укључујући Алексу Шантића, Петра Кочића, Васиља и Шћепана Грђића, Ђорђа Пејановића, Пера Слијепчевића. "Просвјету" су забрањивале аустроугарске власти, усташка Независна Држава Хрватска, али и југословенске власти 1949.

1918. - Рођен је Ингмар Бергман, шведски позоришни и филмски редитељ. Третирао је етичке проблеме савремног човека с префињеним лиризмом и реализмом који је често прерастао и у халуцинантне стилизације. Добио је бројне награде на филмским фестивалима. Најзначајнија остварења: "Она је играла само једно лето", "Жена без лица", "Ева", "Дивље јагоде", "Седми печат", "Тишина"...

1951. - Први пут је један спортски догађај (трке коња) преношен у колору.

1958. - У Ираку је извршена револуција, збачена монархија и проглашена република, а краљ Фејсал је убијен.

1987. - У Тајвану је окончано 37-годишње опсадно стање.

1989. - Одржана је премијера шеснаестог по реду филма о Џемсу Бонду - "License to Kill".

1991. - Председништво СФРЈ већином гласова донело је одлуку о измештању јединица ЈНА с територије побуњене републике Словеније у друге републике.

1992. - Савезна скупштина је за првог премијера Савезне Републике Југославије изабрала америчког бизнисмена српског порекла - Милана Панића.

1997. - Међународни суд УН за ратне злочине у Хагу осудио је на 20 година затвора Србина из Босне - Душана Тадића.

На данашњи дан...

Догодило се на данашњи дан - 15. јул

1606. - Рођен је Харменс ван Рајн Рембрант, холандски сликар и графичар, један од највећих ликовних уметника свих времена. Формирао се под утицајем Каравађових следбеника. Главне особине своје сликарске умешности - попут драматичне игре светлости и сенке, дубине колорита, израза психолошке проницљивости и хуманих осећања - неговао је до краја живота и стално их продубљивао. Омиљени мотиви били су му библијски: "Изгубљени син", "Христос у Емаусу", "Јаков благосиља уметнике", "Ваведење", "Свети Матеј јеванђелист"... Израдио је и велики број портрета и убраја се у највеће портретисте свих народа и свих времена. Портрети његове жене Саскије ван Ојленбурх, служавке Хендрикије Стофелс, сина Тита, мајке, сликаревог пријатеља Јана Сикса - сматрају се ремек-делима европског сликарства; портретима треба додати и велики број (преко 60) аутопортрета. Најчувенија дела: "Час анатомије", "Ноћна стража", "Представници сукнара"...

1663. - Рођен је српски поморац и математичар и руски кнез Марко Мартиновић, стручњак за хидроградњу и бродоградњу, један од најученијих људи свог времена. Као наставник Поморске академије у Венецији, подучавао је и младиће из Русије примљене на молбу цара Петра Великог. У родном Перасту руководио је радом једне од најстаријих поморских школа на Јадрану.

1869. - У Паризу је патентиран маргарин, као замена за бутер, ради употребе у француској морнарици.

1874. - Изашао је први број "Гласа јавности" у Крагујевцу.

1888. - Вулкан Бондаи у Јапану прорадио је први пут после хиљаду година.

1944. - Опсерваторија у Гринвичу оштећена је услед бомбардовања у Другом светском рату.

1948. - Амерички председник Труман поново је номинован за председника.

1949. - Чехословачки тениски прваци, Jaroslav Drobny и Vladimir Cernik, емигрирали су у САД.

1952. - Почео је први хеликоптерски лет преко Атланског океана.

1958. - Амерички председник Ајзенхауер послао је војне трупе у Либан, где су остале наредна три месеца.

На данашњи дан...

Догодило се на данашњи дан - 27. јул

1189. - У Нишу су српски велики жупан Стефан Немања и немачки цар Фридрих I Барбароса (Friedrich Barbarossa), који је предводио војску крсташа на путу ка Блиском истоку, склопили споразум о сарадњи, што је први српско-немачки уговор.

1586. - Сер Walter Raleigh донео је први дуван из Вирџиније у Енглеску.

1661. - Енглески парламент одобрио је Навигациони акт - збирку закона који су имали циљ да осигурају развој енглеске морнарице и трговине.

1789. - Амерички Конгрес формирао је State department.

1824. - Рођен је Александар Дима, француски романописаци и оснивач друштвене драме. Позоришни комади: "Дама с камелијама", "Полусвет", "незаконити син", "Господин Алфонс", "Дениза"...

1866. - Успешно је постављен 1686 миља дуг телеграфски кабл преко Атлантика.

1872. - Рођен је српски композитор и диригент Станислав Бинички, аутор "Марша на Дрину". Композицију и соло певање студирао је у Минхену, а по доласку у Београд, основао је војни оркестар. Заједно са Стеваном Стојановићем Мокрањцем и Костом Манојловићем, основао је 1899. Српску музичку школу која сада носи име Мокрањац. Био је директор Београдске опере. Дела: прва српска опера "На уранку", хорске песме (збирка "Сељанчице"), соло песме, музика за драмске комаде, војни маршеви.

1905. - Рођен је српски сликар Петар Лубарда, члан Српске академије наука и уметности, један од најзначајнијих српских сликара 20. века. Сликарство је студирао у Београду и Паризу. Пре Другог светског рата, стварао је у постимпресионистичком и експресионистичком стилу слике густе материје и засићене атмосфере. После рата, постепено је променио оријентацију и стваралачки импулс; снажан сликарски темперамент упутио га је на динамичне композиције јарких боја у функцији драмских садржаја и садржаја националног епског карактера. Сликао је и пределе, мртву природу, портрете, а у последњем стваралачком периоду опробао се у апстрактном сликарству, задржавајући особени стил и препознатљив снажан колорит.

1924. - Затворене су осме Олимпијске игре у Паризу.

1953. - Потписано је примирје које је довело до окончања Корејског рата.

1967. - Умро је српски писац Вељко Петровић, члан Српске академије наука и уметности, који је претежно писао о Војводини, њеном амбијенту и људима. Права је завршио у Пешти. У Првом балканском рату био је ратни дописник, а у Првом светском рату добровољац, потом начелник у Министарству просвете, председник Матице српске у Новом Саду и Српске књижевне задруге у Београду и управник београдског Народног музеја. Прве збирке стихова објавио је 1914. Непосредним и родољубивим стиховима жигосао је национално отуђивање, корупцију и издају, а у интимној лирици био је импресиониста. Био је и плодан прозни писац, а писао је и студије о књижевности и сликарству. Дела: збирке песама "Родољубиве песме", "На прагу", "Стихови", збирке приповедака "Буња и други у Раванграду", "Варљиво пролеће", "Померене савести", "Препелица у руци", "Дах живота", "Молох".

Na današnji dan...

Dogodilo se na današnji dan - 28. jul

- Danas je po pravoslavnom kalendaru praznik Sveti mučenici Kirik i Julita. Ova svetiteljka plemićkog roda ostala je vrlo mlada udovica i živela je sama sa sinom Kirikom. Bila je predana hrišćanka i sina je krstila odmah po rođenju. Kada je Dioklecijan naredio progon hrišćana, Julita je sa detetom pobegla u grad Selevkiju, ali tamo je uhvaćena i izvdena pred sud. Bila je čvrsta u svojoj veri, a sudija je pokušao da je pokoleba držeći u rukama dečaka i milujući ga. Kirik je vikao i otimao se, pa ga je sudija u besu bacio niz kamene stepenice. Dečak izdahnu, a njegova majka zablagodari Gospodu što joj je sina udostojio mučeničkog venca. Julita je posečena posle mnogih muka 304. godine. Deo čudotvornih moštiju ovih svetitelja nalazi se u Ohridu u crkvi Svete Bogorodice Bolničke.

1330. - Srpski kralj Stefan Dečanski je kod Velbužda do nogu potukao vojsku bugarskog cara Mihajla Šišmana i tako onemogućio njegov dogovor s romejskim (vizantijski) carem Andronikom III Paleologom da Bugarska i Romeja zajednički napadnu Srbiju i okončaju njenu vojnu nadmoć na Balkanskom poluostrvu.

1586. - Ser Thomas Harriot doneo je krompir u Evropu.

1750. - Umro je Johan Sebastijan Bah, nemački kompozitor, jedan od najznačajnijih stvaralaca u istoriji muzike. U svoje vreme više je cenjen kao orguljaš nego kao kompozitor. Tek je Feliks Mendelson izvođenjem njegove "Pasije po Mateju" otkrio njegov muzički genije. Bahovo stvaralaštvo znači raskidanje sa srednjevekovnim misticizmom, kao i vrhunac i završetak baroknog polifonog stila. Komponovao je preludijume, fuge, tokate za orgulje, svite, violinske koncerte, svetovne i duhovne kantate i dr. Glavna dela: "Dobro temperovani klavir", "Umetnost fuge" za klavir, "Brandenburški koncerti"...

1794. - Giljotiniran je Maksimilijan Robespjer, jedan od najznačajnijih vođa Francuske buržoaske revolucije i vođa najrevolucionarnije partije svoga vremena - Jakobinaca. Uz njega su na giljotini završili i njegovi najbliži saradnici: Sen Žist, Leb, Kuton...

1821. - Peru je proglasio nezavisnost od Španije.

1830. - U Julskoj revoluciji u Francuskoj oboren je kralj Šarl X, a na presto je došao Luj Filip.

1899. - Rođen je srpski književni i pozorišni kritičar Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971. Uređivao je više časopisa, iskazavši se kao zastupnik realizma i oštar polemičar. Dela: "Kritike", "Lica i maske", "Matoš - Dis - Ujević", "Pozorišne kritike", "Srpski realisti", "Ogledi i kritike", "U vihoru", "Branislav Nušić", "Portreti", "Senke i snovi", "Knjiga života", "Kuća smrti".

1900. - Louis Lassing iz Konektikata postao je tvorac prvog hamburgera.

1914. - U Americi je prvi put odigran fokstrot, okretna igra u 4/4 taktu.

1933. - U Njujorku je dostavljen prvi muzički telegram.

1941. - U odmazdi za požare u nemačkim garažama, Nemci su u Beogradu u Drugom svetskom ratu streljali više od 120 ljudi, mahom Jevreja i pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta.

Na današnji dan...

Dogodilo se na današnji dan - 30. jul

- Danas je prema pravoslavnom kalendaru praznik Sveta velikomučenica Marina - Ognjena Marija. Rođena je u Antiohiji pisidejskoj u neznabožačkoj porodici. U 12. godini Marina se priklonila hrišćanskoj veri svim bićem, zbog čega je se odrekao čak i otac. Namesnik cara Dioklecijana, Olimvrije, pokušao je da je pridobije da se odrekne Gospoda, nudeći joj da mu bude žena. Devojka ga je odbila, zbog čega je on naredio da je stave na muke i potom svu ranjenu i krvavu bace u tamnicu. Marija je sve izdržala ne kolebajući se u svojoj dubokoj i iskrenoj veri. Najzad je posečena mačem. Jedna ruka svete Marine nalazi se u manastiru Vatopedu u Svetoj Gori, a u manastiru svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera, počivaju njene čudotvorne i svete mošti. Ovu sveticu poštuju čak i tamošnji muslimani i nikada nisu dirali ovu svetinju, a jedno vreme je čak i jedan Turčin bio tutor ovog manastira.

1729. - Osnovan je grad Baltimor.

1792. - 500 dobrovoljaca iz Marseja ulazeći u Pariz pevalo je "Ratnu pesmu Rajnske armije", koja je kasnije dobila naziv "Marseljeza".

1818. - Rođena je Emili Bronte, jedna od triju sestara - engleskih književnica. Najznačajnije delo: roman "Orkanski visovi".

1898. - U Kastelfordu (Jorkšir) je rođen Henri Mur, engleski skulptor. Njegova vizija inspirisana je arhaičnom i primitivnom umetnošću, prekolumbovskom epohom naročito. Pojedine njegove ideje bliske su Brankusiju i Pikasu. Verovao je da umetničko delo treba da ima svoju vlastitu vitalnost nezavisno od teme koju predstavlja. Omiljena njegova tema - ležeća figura - obeležena je često ritmom punog i praznog i oblicima organske prirode. Poznata dela: "Ležeća figura", "Krajevski par", "Majka i dete", "Porodična grupa" i dr.

1874. - Prvi put je bejzbol igran van granica SAD-a.

1921. - Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca donela je Zakon o zaštiti države kojim je Komunistička partija Jugoslavije kao prevratnička organizacija stavljena van zakona, njeni poslanici lišeni mandata, a propaganda komunizma proglašena zločinom.

1932. - Otvorene su 10. Olimpijske igre u Los Anđelesu.

1976. - Japanski tim pobedio je ruski u finalnoj odbojkaškoj utakmici za žene na Olimpijadi.

1981. - Otvorena je rekonstruisana stara zgrada beogradskog aerodroma za putnike u domaćem saobraćaju.

Zbog odsustva Meseca, ove godine su povoljni uslovi za posmatranje Perseida - najpoznatijeg meteorskog roja, pa će tim povodom, ukoliko bude vedro, Narodna opservatorija Astronomskog društva "Ruđer Bošković" na Kalemegdanu posle 21 časa biti otvorena za ljubitelje neba.


Sekretar Astronomskog društva "Ruđer Bošković" Milan Jeličić izjavio je da su u naseljenim mestima zbog prejake svetlosti vidljivi samo najsjajniji meteori, kojih je u roju najmanje, zbog čega je pojavu potrebno posmatrati iz prirode.

Perseidi su poznati od davnina, a dolaze u letnje doba kada je nebo uglavnom vedro i kada noći nisu hladne. Aktivni su od 23. jula do 20. avgusta, a najstariji zapis o njima potiče iz Kine.


Jednog ranog jutra 36. godine naše ere kineski osmatrači su zabeležili više od 100 meteora za koje se danas veruje da su bili Perseidi. O Perseidima postoje zapisi iz 8. 9. 10. i 11. veka sa Dalekog istoka - iz Japana, Kine i Koreje.

Od šezdesetih godina 19. veka astronomi beleže na zvezdanim kartama i putanje koje prevale meteori kako bi utvrdili položaj radijanta - tačke na nebeskoj sferi iz koje meteori određenog meteorskog roja "divergiraju", odnosno prividno izlaze.

Viliam F. Dening je u periodu od 1869. do 1898. zabeležio 2.409 Perseida.

Sistematska osmatranja Perseida počinju u 19. veku, a naziv im je dao italijanski astronom Đovani Virginius Skjapareli 1866. po ideji da svi meteorski pljuskovi dobijaju ime po sazvežđu iz koga (prividno) izviru.

Na osnovu proračuna orbite Perseida u periodu od 1864. do 1866. godine Skjapareli je utvrdio postojanje jasne veze između Perseida i komete "Svift -Tutl". Proračuni su pokazali da se meteoroidi Perseida kreću po gotovo istoj orbiti po kojoj se kretala ova kometa 1862. godine.

Perseidi su u narodu dobili još jedan naziv - "suze svetog Lorenca", jer padaju u vreme kada se obelezava dan tog sveca -10. avgusta.

U tamnim noćima bez mesečine i kada je radijant bar 30 stepeni iznad horizonta, obično se vidi 60 ili nešto više Perseida na sat u vreme najveće aktivnosti. Pod tim uslovima najmanji broj Perseida je oko 30, a najveći nesto preko 200.

Svake godine, oko 12. avgusta moguće je posmatrati kišu meteora poznatih kao Perseidi i ako je lepo vreme moguće je videti neku zvezdu padalicu.

Danas je Sveti Nikola

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležiće danas praznik Sveti Nikola koji je u istoriji hrišćanstva zabeležen kao jedan od najvatrenijih zagovornika hrišćanske crkve i veliki protivnik jeretičkih učenja u prvim vekovima hrišćanske propovedi

Svetog Nikolu pođednako poštuju i zapadni i istočni hrišćani, a u Srbiji je jedna od najčesćih slava i zaštitnik pravoslavnih porodica.
Smatra se da svi pravoslavni Srbi proslavljaju svetog Nikolu - polovina kao krsnu slavu, dok su druga polovina gosti pravoslavnih domaćina.
SPC obeležava dan smrti svetog Nikole, čudotvorca Mirlikijiskog koji je rođen u gradu Patari, u oblasti Mire Likijske, u vreme cara Valerijana (190-260).
Umro je 6. decembra 345. godine (19. decembra po zvaničnom gregorijanjskom kalendaru), pa tog dana svi hrišćani daju pomen svetitelju.
Sveti Nikola, čije je ime u grčkom značenju - pobeditelj naroda (niki - pobeda i laos - narod) smatra se u hrišćanskom svetu kao simbol pobednika dobra nad zlom, koji je kao propovednik pravoslavnog hrišćanstva u prvim vekovima imao najveći broj pristalica.

Prema istraživanju britanskih psihologa, današnji dan, 31. januar, najsrećniji je dan u godini. Ako ste se na jedvite jade probili kroz saobraćajnu gužvu, iznervirani i smrznuti, i razmišljate o tome kako da otplatite nagomilane dugove, ova vest će vas verovatno iznenaditi, ali psiholozi tvde da je upravo tako.


Dve nedelje nakon “tužnog ponedeljka”, kada je raspoloženje dostiglo najnižu tačku zbog kratkih dana i praznog džepa nakon praznika, današnji dan bi se mogao nazvati “srećnim ponedeljkom”. Istraživanja britanskih psihologa pokazuju da svako od nas u proseku doživljava 10 srećnih dana tokom godine, a među njima se, bar kad je reč o Britancima, ističe upravo današnji dan.

Umrla francuska glumica Ani Žirardo PARIZ - Poznata francuska glumica Ani Žirardo, koja je više godina bolovala od Alchajmerove bolesti, umrla je danas u 79. godini, u bolnici u Parizu, saopštila je njena unuka.
Rođena 25. oktobra 1931. godine u Parizu, Žirardo je počela da glumi u pozorištu i već 1954. godine dobila prvu značajnu nagradu.


Paralelno s pozorišnom, Žirardo je izgradila uspešnu karijeru na filmu, gde je njena prva veća uloga 1960, u ostvarenju "Roko i njegova braća" Lukina Viskontija, preneo je francuski list "Mond".


Žirardo je bila jedna od najpopularnijih glumica sedamdesetih godina, igrajući u filmovima Marka Fererija, Kloda Leluša i Andrea Kajata.


Leluš je u njoj video "možda najveću francusku glumicu u posleratnom periodu".
"Ona će mi ostati u najlepšem sećanju i kao režiseru i kao čoveku", rekao je Leluš.


Posle perioda ličnih i finansijskih teškoća, Žirardo je 1996. osvojila nagradu Cezar za epizodnu ulogu u Lelušovom filmu "Jadnici" , a Cezara je dobila i 2002. godine za ulogu majke u filmu "Profesorka klavira" Mihaela Hanekea.