DOGODILO SE NA DANASNJI DAN

Na današnji dan...

Dogodilo se na današnji dan - 28. maj

1522. - Posle duže opsade, Turci su zauzeli utvrđeni srpski grad Knin, koji su prvi put bezuspešno opsedali 1514, i proglasili ga sedištem novoosnovanog Krčkog i Ličkog sandžakata. Knin je potom prelazio u ruke Venecije, ponovo Otomanskog carstva, pa opet Venecije, Francuske i Austrije, a 1920. je Rapalskim ugovorom pripao Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Jugoslaviji. Posle agresije Hrvatske početkom avgusta 1995. na Republiku Srpsku Krajinu, čija je prestonica Knin bio četiri godine, okupirala ga je vojska Hrvatske, a srpsko stanovništvo je prognano.

1742. - U Londonu je otvoren prvi zatvoreni bazen.

1834. - Uveden je srpski jezik kao službeni jezik u prepisci s turskim vlastima koja je dotad vođena isključivo na turskom jeziku. Knez Miloš Obrenović vratio je jedno pismo turskog vezira s porukom: "Evo vam šaljem pismo natrag i preporučujem da ga otvorite i na srpski prevedete, pa da mi onda ovamo pošaljete." Posle toga je prepiska s turskim vlastima obavljana na srpskom.

1879. - Rođen je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, naučnik svetskog ugleda, osnivač Katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu, potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je profesor teorijske fizike, a bavio se i kosmičkom fizikom i geofizikom. U prvom delu, objavljenom na francuskom jeziku, "Matematička teorija termičkih pojava izazvanih Sunčevom radijacijom", izložio je novu teoriju rasporeda Sunčevih radijacija na površini planeta i toka klimatskih promena u geološkoj prošlosti Zemlje. Njegova reforma julijanskog kalendara prihvaćena je na Svepravoslavnom kongresu crkava u Carigradu 1923. Tvorac je i teorije o pomeranju Zemljinih polova. Napisao je više od 700 monografija, studija, popularnih dela i udžbenika. Dela: "Kanon der Erdbestrahlung", "Nebeska mehanika", "Osnovi nebeske mehanike", "Sekularna pomeranja Zemljinih polova", "Istorija astronomske nauke".

Na današnji dan...

Dogodilo se na današnji dan - 28. maj

1900. - Došlo je do pomračenja Sunca.

1903. - Poveća grupa oficira skovala je zaveru protiv kraljevskog para, kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage, i u noći između 28. i 29. maja upala u dvor i ubila kralja i kraljicu i još neka lica (predsednika vlade, vojnog ministra i kraljičinu braću). Događaj poznat kao Majski prevrat označava kraj vladavine dinastije Obrenovića Srbijom i dolazak dinastije Karađorđevića na presto.

1928. - Studenti Beogradskog univerziteta organizovali su velike demonstracije protiv namere Narodne skupštine da ratifikuje Neptunske konvencije zaključene 1925. između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i fašističke Italije. Prilikom intervencije policije, ranjeno je dvadesetak studenata, od kojih dvojica smrtno.

1937. - U San Francisku je otvoren za saobraćaj most Golden Gate.

1944. - Umro je srpski etnolog i folklorista Tihomir Đorđević, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Objavio je oko 700 studija, putopisa, beležaka i komentara o srpskim narodnim običajima i uredio je više knjiga "Etnografskog zbornika" Akademije. Dela: "Iz Srbije kneza Miloša", "Naš narodni život", "Priroda u verovanju i predanju našeg naroda", "Srbija pre sto godina", "Makedonija".

Na današnji dan...

Dogodilo se na današnji dan - 28. maj

1972. - Umro je Edvard VIII. On je 1936. stupio na britanski presto, ali je iste godine i abdicirao u korist svog mlađeg brata Džordža VI, i to zbog otpora vlade i parlamenta da mu prizna brak sa razvedenom amerikankom Valis Simpson.

1975. - Bajern iz Minhena je osvojio 20. Evropski kup u fudbalu.

1976. - Puštena je u redovni saobraćaj železnička pruga Beograd-Bar, čija je gradnja trajala s prekidima od 1952, čime je ostvarena ideja začeta još u 19. veku. Pruga je najkraća veza panonskog područja i centralne Evrope sa srednjim Mediteranom.

1982. - Papa Jovan Pavle II posetio je Veliku Britaniju i time postao prvi papa koji je to učinio.

1987. - Umro je srpski geolog Kosta Petković, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti, upravnik Geološkog zavoda i Geološkog instituta, urednik "Geoloških anala Balkanskog poluostrva", "Zbornika" i "Glasnika Geološkog instituta SANU". Objavio je više od 200 naučnih radova i izradio prvu geološku kartu Jugoslavije prema internacionalnoj normi.

1991. - Etiopski pobunjenici osvojili su Adis Abebu.

1995. - Na filmskom festivalu u Kanu film "Podzemlje - bila jednom jedna zemlja" jugoslovenskog režisera Emira Kusturice dobio je "Zlatnu palmu", drugu glavnu nagradu festivala u Kusturičinoj karijeri.

Na današnji dan...

Dogodilo se na današnji dan - 29. maj

1453. - Turci su osvojili Carigrad; taj događaj ujedno je označio kraj Vizantijskog carstva.

1500. - Poginuo je portugalski moreplovac Bartolomej Dijaz, kada je njegov brod u blizini Rta dobre nade na krajnjem jugu Afrike potonuo usled jake bure.

1630. - Rođen je engleski kralj Čarls II Stjuart (1660-1685). Stupio je na presto posle ukidanja Kromvelove republike, ali pod obavezom da poštuje prava parlamenta i ličnu slobodu građana. Ipak, pokazivao je apsolutističke težnje, zbog čega ga je parlament primorao da 1679 potpiše Habeaus Corpus Act.

1839. - Uspostavljeni su diplomatski odnosi između Srbije i Velike Britanije.

1874. - Sadašnji ustav Švajcarske stupa na snagu.

1875. - Rođen je srpski pisac Svetozar Ćorović, koji je u Mostaru 1896. s Aleksom Šantićem i Jovanom Dučićem pokrenuo list "Zora", u kojem je ostvario plodan pripovedački i urednički rad. Bio je među vodećim srpskim nacionalistima koji su predvodili akcije protiv okupatorskog austrougarskog režima u Bosni i Hercegovini. U Prvom svetskom ratu je interniran i potom mobilisan. Otpušten je pošto je oboleo i 1919. je umro. U svojim pripovetkama, dramama i romanima opisivao je život u Hercegovini, pišući neposredno, stilom koji se odlikuje živopisnošću i lakoćom kazivanja. Dela: romani "Stojan Mutikaša", "Ženidba Pere Karantana", "Majčina Sultanija", zbirke pripovedaka "U časovima odmora", "Moji poznanici", "Brđani", drame "Zulumćar", "On", "Adam-beg", "Ajša".

Na današnji dan...

Dogodilo se na današnji dan - 29. maj

1879. - Rođen je srpski pisac Kosta Abrašević, radnički pesnik koji je, budući pripadnik srpske socijaldemokratije, i poeziju shvatao kao sredstvo za postizanje socijaldemokratskih ciljeva. Njegovi umetnički neuobličeni stihovi - što u prvom redu valja pripisati činjenici da je stvarao izuzetno mlad (umro je u 19. godini) - prožeti su ljubavlju prema trudbenicima. Ime Abrašević nose mnoga kulturno-umetnička društva u Srbiji. Pesme: "Zviždi vetre", "Svet je nama otadžbina", "Bratstvo", "Crvena".

1916. - SAD su izvršile invaziju na Dominikansku Republiku. Tamo su pripadnici američkih snaga ostali do 1924. godine.

1917. - Rođen je najmlađi američki predsednik, Džon Fidžerald Kenedi. Za predsednika SAD-a izabran je 1960, a već je 1963. poginuo u atentatu u Dalasu.

1919. - Charles Strite patentirao je svoj pronalazak - toster.

1928. - Fric fon Opel dostiže brzinu od 200km/h u ekperimentalnom raketnom automobilu.

1943. - Na Sutjesci se u Drugom svetskom ratu deo partizanskih jedinica i Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije probio iz obruča 130.000 nemačkih, italijanskih, bugarskih i hrvatskih vojnika, koji su u Petoj neprijateljskoj ofanzivi (nemački naziv "Operacija Švarc") pokušali da unište glavninu partizanskih snaga.

1959. - Šarl de Gol je formirao Francusku vladu.

1985. - U Briselu je na fudbalskom stadionu "Heysel", u sukobu engleskih i italijanskih navijača, 39 lica izgubilo život, a preko 500 je bilo povređeno. Nakon ovog incidenta, engleskim klubovima je sledećih pet godina bilo zabranjeno učešće na evropskim takmičenjima.

1990. - Boris Jeljcin je izabran za predsednika Rusije.

1991. - Crvena zvezda je osvojila 36. Kup Evrope u fudbalu.

Na današnji dan...

Dogodilo se na današnji dan - 30. maj

1431. - U francuskom gradu Ruenu, Jovanka Orleanka je spaljena na lomači pod optužbom da je veštica.

1672. - Rođen je ruski car Petar Veliki (1682-1725), osnivač moćne ruske države. Sproveo je dalekosežne reforme, zahvaljujući kojima je izveo Rusiju iz srednjovekovne zaostalosti. Uveo je modernu vojsku, sagradio flotu, pokrenuo prve novine, pomagao podizanje privrede otvarajući rudnike i manufakture. Vodio je dva rata s Turcima, povodom kojih su prvi put uspostavljene rusko-crnogorske političke veze, kao i pobednički rat protiv Švedske, kojim je Rusiji izvojevao izlaz na Baltičko more i položaj velike sile.

1821. - Džejms Bojd je patentirao svoj pronalazak - gumeno vatrogasno crevo.

1842. - Džon Francis je pokušao da izvrši atentat na englesku kraljicu Viktoriju.

1848. - Vilijam Jang je patentirao svoj pronalazak - frižider za sladoled.

1889. - Pronađen je brushalter.

1896. - Desila se prva saobraćajna nesreća. U Njujorku je Henri Vels kolima naleteo na biciklistu.

Na današnji dan...

Dogodilo se na današnji dan - 30. maj

1896. - Dogodila se tragedija na Hodinskom polju, koju je jedan od najpoznatijih ruskih pisaca i novinara toga doba - Giljarovski - preživeo samim čudom! U vreme narodnih pokreta povodom krunisanja Nikolaja II, prema zvaničnim podacima, poginulo je čak 1.389 ljudi, dok je oko 1.500 završilo sa teškim povredama. Prema nezvaničnim podacima, međutim, stradalo je skoro 20 hiljada ljudi!

1913. - U Lodonu je potpisan mirovni ugovor poraženog Otomanskog carstva sa Srbijom, Crnom Gorom, Grčkom i Bugarskom, čime je okončan Prvi balkanski rat. Srbija je dobila Vardarsku, Bugarska Pirinsku, a Grčka Egejsku Makedoniju. Prvi balkanski rat bio je poslednja faza u oslobodilačkoj borbi balkanskih naroda protiv turske vlasti, ali su ubrzo pojedine balkanske države ispoljile zavojevačke težnje i izbio je Drugi balkanski rat dojučerašnjih saveznika - iznenadnim napadom Bugarske na Srbiju u noći između 29. i 30. juna 1913. U tom ratu, u koji se uključila i Rumunija, Bugarskoj je nanet težak poraz.

1913. - Albanija je dobila nezavisnost.

1944. - Britanska vlada je u Drugom svetskom ratu zvanično obustavila pomoć četnicima Draže Mihailovića, ocenivši da se u Jugoslaviji protiv nacista efikasno bore samo partizani.

1966. - 300 američkih aviona bombardovalo je Severni Vijetnam.

1968. - Bitlsi su otpočeli rad na svom jedinom duplom albumu - "The Beatles".

1994. - Umro je srpski fizičar i hemičar Pavle Savić, jedan od pronalazača procesa nuklearne fisije (cepanje atomskog jezgra), profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Svetski poznat naučnik postao je kad je s Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Rezultat je bio neočekivan i epohalan - otkriveni su i elementi srednje atomske mase (lantan i drugi), a ne samo tzv. transuranski elementi, kako se očekivalo, a drugi naučnici su ponavljanjem tog eksperimenta ustanovili da je bombardovanje neutronima proizvelo cepanje jezgra atoma urana. U Drugom svetskom ratu je od početka bio u Narodnooslobodilačkoj borbi, godine 1942. izabran je za potpredsednika na Prvom zasedanju AVNOJ-a, a posle rata je organizovao Institut za nuklearne nauke u Vinči kraj Beograda.

Na današnji dan...

Dogodilo se na današnji dan - 3. jun

Danas je hrišćanski praznik Sveti car Konstantin i carica Jelena. Crkva je taj rimski carski par proglasila svecima, jer je car Konstantin Veliki Milanskim ediktom 313. dao hrišćanima slobodu vere i okončao njihov progon. Hrišćanskoj crkvi, u kojoj je počeo da traži oslonac, dao je mnoge privilegije i na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. pomogao je u borbi protiv arijevske jeresi.

1098. - Krstaši su ušli u Antiohiju.

1706. - Guliver je "završio" svoje drugo putovanje - u zemlju divova.

1778. - U Kanadi je izašao prvi broj dnevnog lista "Monreal gazet".

1851. - Prvi put su nošene uniforme (dresovi) na bejzbol utakmici - bela košulja, duge plave pantalone i slamani šeširi.

1875. - Umro je Žorž Bize, francuski kompozitor. Njegovo stvaralaštvo predstavlja najviši domet francuskog operskog realizma druge polovine 19. veka. Dela: opere "Karmen", "Lovci bisera"; scenska muzika za Dodeovu "Arlezijanku"; simfonijska muzika "Roma"...

1881. - U holandskom zoološkom vrtu umro je veliki japanski daždevnjak u 55-oj godini života. Bio je to najstariji vodozemac.

1886. - Rođen je srpski socijalista i publicista Kosta Novaković, jedan od prvaka Srpske socijaldemokratske partije. Zbog revolucionarne delatnosti, osuđen je 1924. na šest meseci, a 1926. na pet godina robije. Iz zatvora je pobegao 1927. i emigrirao u ŠSR, gde je 1937. uhapšen u staljinističkim čistkama i likvidiran - pretpostavlja se 1938.

Na današnji dan...

Dogodilo se na današnji dan - 3. jun

1902. - Nemački novinar L. Golgberger je prvi upotrebio izraz "zemlja neograničenih mogućnosti", misleći na SAD.

1937. - Vojvoda od Vindzora, Evdard VIII, oženio se amerikankom Valis Simpson, zbog čega je morao da se odrekne engleskog prestola u korist brata, Džordža VI.

1964. - Grupa Rolling Stones otpočela je svoju prvu turneju po SAD-u.

1968. - U Beogradu su izbile najveće studentske demonstracije u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata, čiji je uzrok bio ogroman raskorak između stvarnosti - sve većeg socijalnog raslojavanja i udaljavanja od proklamovanih ideala - i zvanične propagande o socijalnoj pravdi i vodećoj ulozi radničke klase u društvu. Demonstracije je milicija rasturila brutalnom silom, a sedmog dana protesta je jugoslovenski diktator Josip Broz javno podržao većinu studentskih zahteva, obećavši istragu i kažnjavanje krivaca za obračun milicije sa studentima, što se, međutim, nikad nije ostvarilo. Potom su sa najvišeg mesta u državi "glavni krivci" pronađeni u "grupi profesora" Filozofskog fakulteta i njih osmoro je na kraju, zbog "kvarenja omladine", isključeno iz nastavnog procesa na Beogradskom univerzitetu.

1989. - Kineske trupe su ubile više od stotinu studenata koji su demonstrirali na trgu Tjenamen u Pekingu.

1991. - Najgora erupcija u istoriji Japana (Unzen).

1993. - U kasarni u Vranju vojnik Jožef Meneder je iz automatske puške ubio sedmoricu vojnika Vojske Jugoslavije i ranio četvoricu, a zatim izvršio samoubistvo.

1999. - Predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević prihvatio je mirovni predlog koji su u Beograd doneli međunarodni posrednici, Marti Atisari i Viktor Černomirdin. Odmah potom, Skupština Srbije je na vanrednoj sednici, posle rasprave iza zatvorenih vrata, usvojila Dokument za postizanje mira, odnosno plan SAD, Evropske unije i Rusije o dolasku stranih trupa na Kosovo i Metohiju - uslov za okončanje agresije NATO na Jugoslaviju. Za dokument je glasalo 136 poslanika, a 74 protiv, uz tri uzdržana glasa.

Na današnji dan...

Dogodilo se na današnji dan - 4. jun

780. p. n. e. - Prvo potpuno pomračenje Sunca pouzdano su zabeležili Kinezi na današnji dan.

1647. - Engleska vojska je uhapsila kralja Čarlsa I, nakon čega ga je revolucionarni sud osudio na smrt i dve godine kasnije pogubio.

1784. - Gospođa Thible je prva žena koja je letela u balonu.

1859. - Rođen je srpski slikar Paja Jovanović, predstavnik akademskog realizma, član Srpske akademije nauka, prvi srpski slikar koji je stekao evropsku reputaciju. Najveći deo života proveo je u Beču, gde je umro 1957. Bio je izvanredan poznavalac slikarskog zanata i inspirisao se srpskom nacionalnom istorijom. Naslikao je velike ikonostase u Sabornoj crkvi u Novom Sadu i crkvi u Dolovu i portretisao više vladara i crkvenih dostojanstvenika. Radio je i folklorne i istorijske kompozicije, uključujući "Seobu Srba", "Proglašenje Dušanovog zakonika", "Takovski ustanak", "Mačevanje", "Kićenje neveste".

1884. - Rođen je srpski pisac Milutin Uskoković, autor lirskog temperamenta, u čijim se delima sukobljavaju romantizam i moderno shvatanje sveta. Završio je prava u Beogradu i doktorirao u Ženevi. Prilikom povlačenja srpske vojske u Prvom svetskom ratu 1915, izvršio je samoubistvo. Pokušao je da stvori tzv. beogradski društveni roman, ulazeći u dramatične sudare ličnosti s gradskom sredinom, ali je više prikazivao unutrašnja stanja intelektualaca nego kompleksnu sliku vremena. Dela: romani "Došljaci", "Čedomir Ilić", zbirka pripovedaka "Kad ruže cvetaju", crtice "Pod životom", "Vitae fragmenta".

1896. - Henri Ford je provozao svoj prvi model automobila ulicama Detroita.

1940. - Britanska mornarica je završila sa evakuisanjem 234.000 engleskih i 112.000 francuskih vojnika iz Denkerka za samo šest dana, i to pored žestokih i neprekidnih nemačkih napada i bombardovanja. U operaciji je učestvovao veliki broj brodova i motornih čamaca svih kategorija.

1964. - Svetska turneja Bitlsa otpočinje koncertom u Kopenhagenu, u Danskoj.

1989. - Održani su prvi slobodni izbori u istočnoj Evropi za 40 godina. Bili su to izbori u Poljskoj.

Na današnji dan...

Dogodilo se na današnji dan - 5. jun

- Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan. Spasovdan uvek pada u četvrtak, i to tačno četrdesetog dana posle Uskrsa. Gospod Isus Hristos se posle svog vaskrsenja javljao apostolima još četrdeset dana i učio ih kako da propovedaju i šire njegovu veru. U Jevanđeljima je zapisano ukupno jedanaest javljanja. Posebno je značajno Hristovo javljanje apostolima kada je među njima bio i Toma, koji u početku nije verovao da je njegov Učitelj vaskrsao. Tek kada je video vaskrslog Hrista i svojim rukama opipao rane od klinova, njegova sumnja je pobeđena. Zato i danas u narodu postoji izreka za onoga ko sumnja i ne veruje da je "neverni Toma". Hristos se vazneo na nebo sa Jeleonske (Maslinske) gore blizu Jerusalima u prisustvu svih apostola. Blagoslovio ih je i rekao im da idu u Jerusalim i da, provodeći vreme u molitvi, očekuju silazak Duha Svetog, koga će im On poslati i koji će ih utvrditi u svakoj istini, duhovno naoružati i ohrabriti da podnesu sva iskušenja ovog sveta. U spomen na taj događaj slavi se Spasovdan.

1723. - Rođen je Adam Smit, najpoznatiji predstavnik engleske klasične ekonomije. Napisao je samo dva rada: "Teoriju moralnih osećanja" i "Bogatstvo naroda". Po njemu, altruizam vlada u etici, a egoizam u ekonomici.

1805. - Zabeležen je prvi tornado u južnom Ilionoisu, poznatom kao Dolina tornada.

1837. - Srpski knez Miloš Obrenović postavio je prve ekonome (agronomi), čiji je zadatak bio da savetuju seljake i nastoje da svaki od njih zaseje određenu količinu pšenice, ovsa, ječma, kukuruza, krompira.

1887. - Rođen je srpski lekar Kosta Todorović, stručnjak za zarazne bolesti, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Nacionalne akademije za medicinu u Parizu. Napisao je više od 150 radova na srpskom i na stranim jezicima. Značajan je i njegov rad na bibliografiji jugoslovenskih publikacija iz mikrobiologije, imunologije, epidemiologije i higijene. Dela: "Udžbenik akutnih i infektivnih bolesti", "Priručnik za lečenje tuberkuloznog meningitisa".

1898. - Rođen je Federiko Garsija Lorka, španski pesnik iz Granade. Njegov arijelski lirizam pun najsmelijih obrta, neočekivanih metafora, zrelo osećajan i detinje bezazlen, lirizam koji crpe snagu iz andaluzijskog tla - ostaje neponovljiva umetnost. U želji da približi klasike narodu, stvorio je putujuće pozorište i s njim obilazio najzabačenije krajeve Španije. Glavna dela: "Ciganski Romansero", "Pesnik u Njujorku", "Tameritski divan", "Krvave svadbe", "Dom Bernarde Albe"...

1917. - Počela je mobilizacija deset miliona Amerikanaca u Prvom svetskom ratu.

1940. - Izložena je prva automobilska guma načinjena od sintetičke gume.

1941. - U detonaciji oko 450 vagona municije i drugog eksploziva koje su u srednjovekovnoj trvrđavi u Smederevu lagerovali nemački nacistički okupatori u Drugom sveskom ratu, poginulo je približno 4.000 ljudi. Od siline eksplozije koja je u 14:20 časova potresla ceo grad i okolinu, srušeno je 445 kuća i oštećeno više od 2.000. Uzrok eksplozije ostao je nepoznat.

1953. - Danska je usvojila novi ustav.

1954. - Umro je srpski inženjer ruskog porekla, Vladimir Farmakovski, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka, prvi mašinski inženjer akademik kod nas. Objavio je više od 50 naučnih i stručnih radova, uglavnom iz oblasti lokomotiva. Dela: "Prilog teoriji isticanja vode iz reakcionih turbina", "Promena stanja u cilindru parne mašine za vreme punjenja cilindra", "Raspored grejne površine lokomotivskog kotla na peć i cevi", "Prstenasti pregrejači pare lokomotivskih kotlova".

1968. - Sirhan Sirhan je izvršio atentat na senatora Bobija Kenedija, koji je sutradan preminuo.

1977. - Prvi personalni računar - "Apple II" - pušten je u prodaju.

1984. - Indira Gandi je izdala naređenje o napadu na najsvetije mesto Sika - Zlatni hram.

Na današnji dan...

Dogodilo se na današnji dan - 6. jun

1523. - Gustav I proglašen je za kralja Švedske. On je poznat kao osnivač dinastije Vaza. Uveo je reformaciju i oslobodio Švedsku od Danske.

1599. - Rođen je Dijego Velaskez, španski slikar i jedan od najvećih slikara svih vremena. Najviše je radio na dvoru Filipa IV. Najčuvenija dela: "Menine", "Prelje", "Predaja Brede", "Princ Baltazar Karlos na konju", "Apolon u Vulkanovoj kovačnici", "Bahusov trijumf", "Venera pred ogledalom", "Merkur i Argus", "Ezop", "Dama sa lepezom"; radio je, dakle, pre svega portrete članova kraljevske porodice, naglašavajući posebno njihovu izveštačenost, pa i degenerisanost, ali i portrete dvorskih budala, kepeca, ljudi iz naroda, kao i mitološke kompozicije, pri čemu su mu za likove paganskih božanstava neretko pozirali i obični ljudi, štaviše predstavnici društvenog taloga... Dela mu se nalaze pretežno u muzeju Prado u Madridu.

1816. - U Novoj Engleskoj je palo deset inči (oko 25 sm) snega. Ova godina je ostala zapamćena kao godina bez leta

Na današnji dan...

Dogodilo se na današnji dan - 6. jun

1875. - Rođen je Tomas Man, književnik koji bez sumnje predstavlja jednu od centralnih pojava ne samo nemačke već i evropske književnosti prve polovine XX veka, izuzetnog kulturnog poslenika vazda zainteresovanog za probleme svoga doba, humanistu koji celokupnom svojom pojavom daleko nadilazi okvire germanske kulture, ali i, prema pojedinim mišljenjima, jednu od najkontroverznijih pojava literature minulog veka; stoga i ne čudi mnoštvo kako raznolikih tako i oprečnih interpretacija Manovog dela i kompleksne stvaralačke ličnosti. Valja napomenuti da upravo Tomas Man, koji je aleksandrinizam kao umetničku poziciju svesno izabrao (uspevajući pri tom da preuzet materijal estetski funkionalizuje u strukturu - stoga u pismu Teodoru Adornu i govori o "višem prepisivanju"), celokupnim svojim delom posvedočuje da stvaranje večnih vrednosti ne počiva u grubom odbacivanju tradicije, već u neprestanom uzdizanju iznad nje. Ovaj veliki poštovalac minulog tradiciji nije robovao (njegovoj pripovedačkoj umetnosti nikada nije pretilo da postane epigonska), nego ju je neprestano prevazilazio (čak i onu tradiciju koju je sam stvarao), rekapitulirao i kritički osvetljavao putem prepoznatljive ironije, parodije i humora. Svesno se oslanjajući na tradiciju, Tomas Man stvarao je, dakle, posve netradicionalno, s tim što njegovom umetničkom oblikovanju nikada nije zapretila opasnost od "dekadentnog rastakanja". Man, dakle, kao što primećuje Margerit Jursenar, pripada grupi onih retkih i "po prirodi opreznih i zamršenih umova", neretko "tajnovitih" i "neustrašivih", te uistinu "konzervativnih po tome što ne dopuštaju gubitak nečega što pripada akumulaciji hiljadugodišnjih bogatstava", no ipak "subverzivnih u njihovoj neprestanoj reinterpretaciji". Ovaj naoko hladan i uzdržan analitičar, ali i ljupko-podrugljivi mislilac britkog pera koji svagda "računa s naličjem rečenog", nikada nije pripadao nijednoj školi niti književnom pravcu, već je, kao i svi pangenijalni duhovi, svoje obimno delo stvarao jedino po meri sopstvene zakonomernosti. Mnogi komentatori i znalci Manovog umetničkog opusa veruju da je ovaj književnik, iako vrstan kao autor novela izuzetne umetničke vrednosti ("Tonio Kreger", "Smrt u Veneciji", "Tristan", "Prevarena", "Mario i mađioničar", da pomenemo samo najčuvenije) i esejista oštrih zapažanja, prevashodno romansijer par excellence. I doista, osmotrimo li Manovo književno stvaralaštvo kao jedinstvenu celinu, ali i unutar razvoja nemačke književnosti, čini se da nije preterano reći da glavni doprinos ovog stvaraoca počiva upravo u oblasti romana. Počev od mladalačkog romana "Budenbrokovi" koji se, bar kada je o tematici reč, nadovezuje na reprezentativna dela naturalističke književnosti (kao što je ciklus romana "Rugon Makar" korifeja naturalističke poetike Emila Zole, čijoj je popularnosti u Nemačkoj, uzgred rečeno, doprineo i Hajnrih Man) i zahvaljujući kojem Man već sa 26 godina postaje ne samo zreo već i poznat stvaralac, preko autobiografskog romana "Kraljevsko visočanstvo", u kom je prisutna ideja o strogoj sreći, nedovršenih "Ispovesti varalice Feliksa Krula", dela kojim Man, parodirajući ispovednu prozu i koristeći strukturu pikarskog romana, ukazuje na konfrontaciju građanina i umetnika, koji se ovde javlja kao sumnjivo lice, "Čarobnog brega", prema mnogima centralnog masiva Manovog stvaralaštva, "Josifa i njegove braće", u kom autor produbljuje, dograđuje i parodira biblijsku tematiku, "Lote u Vajmaru", romana o starom Geteu i njegovom susretu sa voljenom Lotom putem kojeg Man, služeći se Geteom kao neprikosnovenom veličinom germanske tradicije, upućuje Nemačkoj reč osude u želji da upozori na put Hitlerovog režima, "Dr Faustusa", neosporne krune Manovog stvaralaštva u kom, vraćajući se Narodnoj knjizi o Faustu, Geteu i Ničeu, autor kritički osvetljava politička i ratna zbivanja ali i avangardnu umetnost, pa do romana "Izabranik", koji stoji na samom zalasku piščevog romansijerskog rada - Tomas Man ne samo da je nemački roman uveo u krug evropskog romana već je stvorio i specifičnu vrstu romana koja se, zbog svoje slojevitosti i kompleksne strukture, opire jednoznačnom tipološkom određenju.

Na današnji dan...

Dogodilo se na današnji dan - 6. jun

1942. - Izveden je skok u kojem se prvi put koristio padobran sačinjen od najlona. Inače, još je Leonardo da Vinči 1514. godine nacrtao jednu skicu padobrana u svojoj beležnici. Prvi javni skok padobranom izveo je Ž. Garneren 1793. godine. On je skočio sa visine veće od 600 metara, padobran mu je imao oblik suncobrana, a bio je sačinjen od belog platna za jedra.

1968. - Senator Bobi Kenedi preminuo je od posledica atentata.

1972. - U eksploziji u najvećem rudniku uglja na svetu, u Rodeziji, poginulo je 427 rudara.

1980. - Bjorn Borg je pobedom nad Džonom Mekinroom osvojio turnir u Vimbldonu.

1985. - Pronađeno je i ekshumicirano telo nemačkog nacističkog vođe dr Jozefa Mengelea.

Dogodilo se na današnji dan - 7. jun

1502. - Rođen je papa Grgur XIII, jedan od nosilaca katoličke reakcije. Ostao je upamćen po reformi kalendara izvršenoj 1582. godine (Gregorijanski kalendar).

1654. - Luj XIV krunisan je za kralja Francuske. Ostao je upamćen kao kralj Sunce. Digao je apsolutizam na najveću moguću meru; vodio je mnogobrojne ratove da bi obezbedio francusku hegemoniju u Evropi; sagradio je Versaj i bio mecena mnogih književnika i umetnika.

1917. - Rođen je Din Martin, američki pevač i glumac komičar, partner Džerija Luisa u mnogobrojnim filmovima.

1935. - Umro je srpski hemičar Sima Lozanić, prvi rektor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Bio je profesor hemije na Filozofskom fakultetu Velike škole, potom Univerziteta u Beogradu, ministar privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905. Izučavao je organsku hemiju, agrikulturnu hemiju i mineralne sirovine.

1938. - Studenti Beogradskog univerziteta organizovali su akademiju pod parolom "Vernost za vernost", posvećenu odbrani Čehoslovačke od nacističke Nemačke. Prijavilo se oko 60.000 dobrovoljaca, ali oni nisu angažovani, jer su Čehoslovačku njeni zapadni saveznici prepustili na milost i nemilost Trećem rajhu.

1939. - Kralj Džordž VI i kraljica Elizabeta bili su prvi kraljevski par koji je posetio SAD.

1942. - U Jajincima je streljan srpski slikar jevrejskog porekla, Bora Baruh, koji je zarobljen kao učesnik narodnooslobodilačke borbe u Drugom svetskom ratu. Izlagao je u Parizu, Londonu i Beogradu. Slikao je pretežno pejzaže Pariza i Beograda, mora, zatim mrtvu prirodu, portrete, kompozicije. U poslednjim godinama života slikao je pak motive iz rata i logora. Realističku koncepciju ostvarivao je toplom impresionističkom obradom.

1953. - Izveden je prvi televizijski prenos programa u koloru.

1954. - Otvorena je prva mikrobiološka laboratorija.

1974. - U Ivanjici je puštena u rad prva zemaljska satelitska stanica u Jugoslaviji za međukontinentalne telefonske linije i TV programe. Stanica je potpuno razorena bombardovanjima iz vazduha u proleće 1999, tokom napada NATO na Jugoslaviju.

1989. - Povukao se Zola Budd, 23-godišnji južnoafrički bosonogi olimpijski trkač.

Na današnji dan...

Dogodilo se na današnji dan - 8. jun

452. - Hunski kralj Atila (Bič Božji), izvršio je invaziju na Italiju.

1786. - U Njujorku je prodat prvi komercijalno napravljen sladoled. Inače, sladoled je poslastica poreklom sa istoka; ideju o pravljenju sladoleda je odatle čuveni mletački istraživač preneo u Evropu, a kasnije je u SAD-u otvorena prva fabrika za proizvodnju sladoleda.

1810. - Rođen je Robert Šuman, nemački kompozitor i jedan od najznačajnijih predstavnika romantizma. Ističe se kao muzički liričar i autor klavirskih minijatura. Osnovao je časopis "Neue Zeitschrift fur Musik", u kom je vodio odlučnu borbu protiv negativnih pojava i konzervatizma u muzici svoga vremena. Dela: solo pesme (ciklusi "Pesnikova ljubav", "Ljubav i život žene"), klavirske kompozicije "Karneval", "Simfonijske etide", "Dečje scene", koncerti za klavir, za violončelo i orkestar, simfonije, kamerna muzika i dr.

1824. - Noah Cushing iz Kvebeka patentirao je veš mašinu.

1889. - U Los Anđelesu je počela sa radom prva žičara.

1922. - U Sabornoj crkvi u Beogradu venčali su se kralj Aleksandar Karađorđević i rumunska princeza Marija (kći rumunskog kralja Ferdinanda I i Marije, princeze od Saks-Koburg-Gota). Prvi kum im je bio engleski kralj Džordž, kojeg je zastupao njegov sin Albert, a drugi kum - knez Arsen Karađorđević.

1937. - U Beogradu su održane antifašističke demonstracije radnika i studenata povodom dolaska šefa nemačke diplomatije Konstantina fon Nojrata; tokom protesta, policija je uhapsila mnoge demonstrante. Nojrat je posetio Mađarsku, Jugoslaviju i Bugarsku da bi ojačao nemački uticaj i zbližio Jugoslaviju i Mađarsku radi izolovanja Čehoslovačke.

1940. - Otkriven je neptunijum, veštački radioaktivni hemijski element pod rednim brojem 93.

1943. - Umro je srpski matematičar Mihajlo Petrović, osnivač Beogradske matematičke škole, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i mnogih inostranih akademija nauka. Kao dečak je izučio ribarski zanat kod beogradskog alasa Gašpara Čuklje, potom položio majstorski ispit ribarskog esnafa i tako dobio nadimak Mika Alas. Napisao je više od 400 radova iz teorijske i primenjene matematike, matematičke fizike i hemije, mehanike, geometrije i opšte fenomenologije. Tvorac je matematičke fenomenologije, teorije matematičkih spektara koja je praktično primenjena u astronomskim, statističkim i drugim izračunavanjima i veoma je doprineo matematičkoj analizi, posebno teoriji diferencijalnih jednačina i teoriji funkcija. Dela: "Kvalitativna integracija diferencijalnih jednačina", "Elementi matematičke fenomenologije", "Fenomenološko preslikavanje", "Predavanja o matematičkim spektrima", putopis "Kroz polarnu oblast", popularno napisan roman "Jegulje".

1969. - U postavci grupe Rolling Stones dolazi do zamene - na mesto Briana Jonesa dolazi gitarista Mick Taylor.

1986. - Boston Celtics osvaja NBA šampionat pobedom nad timom Houston Rockets-a.

1991. - Monika Seleš je pobedom nad Arančom Sančez Vikario (6:3,6:4) osvojila French Open.

Na današnji dan...

Dogodilo se na današnji dan - 9. jun

68. - Rimski car Neron izvršio je samoubistvo. U istoriji će ostati poznat kao svirepi despot koji je vodio oštru borbu protiv rimske aristokratije. Pogubio je mnoge ugledne Rimljane, čak i svoju majku Argipinu (Udri u stomak koji je mogao da rodi takvo čudovište - rekla mu je majka pre no što ju je ubio) i učitelja Seneku. Vodio je skupe i nesigurne ratove na Istoku, neuspešno pokušavajući da osvoji Jermeniju, severnu obalu Crnog mora i Etiopiju. Godine 64. je, u vezi sa velikim požarom Rima, Italiju zahvatilo nezadovoljstvo, našavši odraza najpre u glasinama da je Neron zapalio Rim, a zatim i u pobunama u vojsci. Jedna pobuna pretorijanaca oborila ga je s vlasti, nakon čega je i izvršio samoubistvo.

1462. - Poslednji srpski kralj Bosne Stepan Tomašević je - uzdajući se u pomoć hrišćanske koalicije, koju je organizovao papa Pije II (Pius) - otkazao danak turskom sultanu Mehmedu II i priznao vrhovnu vlast ugarskog kralja Matije I Korvina. Pošto je izostala pomoć zapadnih hrišćanskih zemalja, Bosna je bila nepripremljena za odbranu kad su je 1463. napali Turci, koji su zarobili i pogubili kralja Stepana i mnoge feudalce i pokorili tu srpsku srednjovekovnu državu.

1822. - Čarls Grejem (Charles Graham) je dobio patent za veštačku zubnu protezu.

1870. - U Engleskoj je umro Čarls Dikens. Književni rad je otpočeo crtama "Bozove skice" 1836, a sledeće godine je objavio humoristički roman "Pikokov klub", koji je odmah stekao veliku popularnost. On je realist u poznavanju života malih i neznatih ljudi, koji su uvek tema njegovih dela. Njegova popularnost plod je pre svega širokog i vedrog humora i izvanredne sposobnosti crtanja likova. Mana mu je patetičnost, ali i ona ima svoje opravdanje - duboko su ga dirale nepravičnosti društvenog poretka, pa ih je iznosio na videlo i time često talasao javno mnjenje. Glavna dela: "Dejvid Koperfild", "Oliver Tvist", "Velika očekivanja", "Prodavnica starih retkosti"...

1883. - Pušteni su u rad prvi vozovi na električnoj železnici.

1914. - U Beogradu je svečano otkriven spomenik srpskom prosvetitelju Dositeju Obradoviću, rad vajara Rudolfa Valdeca. Priloge za spomenik prikupljala je Srpska književna zadruga, a znatno su pomogle i Vlada Srbije i Beogradska opština. Spomenik je postavljen na ulaz u Kalemegdan, a posle Prvog svetskog rata prenet je u park na Studentskom trgu, gde se nalazi i sada.

1934. - Paja Patak se prvi put pojavio u jednom crtanom filmu.

1940. - Norveška se predala Nemačkoj u Drugom svetskom ratu.

1945. - Predsedništvo AVNOJ-a donelo je Zakon o konfiskaciji imovine i izvršenju konfiskacije, na osnovu kojeg je država preuzela svu imovinu Trećeg rajha, imovinu Nemaca na tlu Jugoslavije koji su u Drugom svetskom ratu sarađivali s neprijateljem i imovinu ratnih zločinaca.

1963. - U Njujorku je održana premijera filma "Kleopatra" sa Elizabet Tejlor i Ričardom Bartonom u glavnim ulogama.

1978. - Prvi od 24 primerka Gutenbergove Biblije, prodat je na aukciji u Londonu za 2.4 miliona dolara.

1990. - Monika Seleš je pobedom nad Štefi Graf osvojila French Open.

Na današnji dan...

Dogodilo se na današnji dan - 10. jun

1610. - Prvi holandski doseljenici dolaze na Menhetn sa namerom da ga nasele.

1868. - Prilikom šetnje Košutnjakom kraj Beograda ubijen je srpski knez Mihailo III Obrenović, koji je Srbiju učinio najjačom vojnom silom na Balkanu, u vreme kad je dovršavao pripreme za rat protiv Otomanskog carstva. Na prestolu Srbije bio je od 1839. do 1842. i od 1860. do smrti. Zbog bune koju je 1842. digao Toma Vučić Perišić, morao je da pobegne u Austriju, posle čega je na presto stupio knez Aleksandar Karađorđević, sin vođe Prvog srpskog ustanka - Karađorđa. Boraveći van zemlje, knez Mihailo III Obrenović pomagao je mnoge srpske kulturne radnike i pisce, uključujući Vuka Karadžića, Đuru Daničića, Branka Radičevića. Ženidbom s princezom Julijom Hunjadi (Hunyadi), stekao je veze s mađarskom i austrijskom aristokratijom. Kad se njegov otac, knez Miloš Obrenović, vratio na vlast 1858, preuzeo je komandu nad vojskom, a ubrzo posle očeve smrti 1860, zaveo je autoritarnu vladavinu, pretvorivši skupštinu u savetodavni organ. Ustanovio je 1861. narodnu vojsku od oko 50.000 ljudi i snabdeo je modernim naoružanjem, čime je Srbija postala vojno dominantna na Balkanu. Iskoristio je tursko bombardovanje Beograda 1862. da posle dužeg pregovaranja 1867. natera Turke da povuku garnizone iz svih srpskih gradova. Računajući na rat s Otomanskim carstvom, preduzimao je diplomatske inicijative i sklapao saveze s balkanskim hrišćanima radi rušenja Otomanske imperije - s Crnom Gorom 1866, s Grčkom i Bugarskim revolucionarnim odborom 1867. i s Rumunijom 1868. Takođe je nastojao da Bosna i Hercegovina ne padnu pod austrijsku vlast.

Na današnji dan...

Dogodilo se na današnji dan - 10. jun

1875. - Umro je srpski pisac Jovan Grčić-Milenko, poetski sledbenik Branka Radičevića, poznat kao "fruškogorski slavuj". Sebi je dodao ime Milenko, po devojci Mileni u koju je bio zaljubljen. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Segedinu i Požunu (Bratislava), počeo studije medicine u Beču, ali se razboleo od tuberkuloze i u 29. godini umro u rodnom Čereviću, u Sremu. U lirskim pesmama lakih melodičnih stihova, izrazio je neposredan doživljaj prirode. U osećanjima je romantičarski čedan i sentimentalan, ali je napisao i više tzv. prostih pesama, po kojima se smatra pretečom realizma u srpskoj poeziji. U Beču su 1896. objavljene njegove "Pesme". Pisao je i pripovedačku prozu i prevodio Fridriha Šilera, Johana Volfganga Getea i Hajnriha Hajnea.

1902. - H.F. Callahan je postao nosilac patentne zaštite za novi tip koverta - koverat sa otvorom za adresu.

1908. - U Njujorku je formirano prvo vazduhoplovno udruženje.

1916. - Otpočela je velika arapska revolucija.

1942. - U borbi protiv Nemaca kod Male Remete u Drugom svetskom ratu, poginuo je Boško Palkovljević-Pinki, jedan od prvih partizana Fruške Gore.

1946. - Formirana je Republika Italija.

1956. - U Stokholmu su otvorene 16. moderne olimpijske jahačke igre.

1977. - James Earl Ray, ubica Martina Lutera Kinga, pobegao je iz zatvora.

1984. - Boston je pobedom nad L.A. Lejkersima osvojio NBA šampionat.

1985. - Kompanija Koka-Kola objavila je da se vraća svojoj 99 godina staroj formuli za napitak.

1999. - Poslednji projektili NATO - 79. dana agresije na Jugoslaviju - pali su nešto posle 13 časova na područje sela Kololeč kraj Kosovske Kamenice, a ubrzo potom, generalni sekretar NATO, Havijer Solana, zvanično je saopštio da je bombardovanje obustavljeno. Prve jedinice Vojske Jugoslavije su, na osnovu Vojno-tehničkog sporazuma potpisanog dan ranije u Kumanovu, počele povlačenje s Kosova i Metohije, a kasnije istog dana, Savet bezbednosti UN je, uz uzdržan glas Kine, usvojio Rezoluciju 1244, kojom je legalizovan dolazak međunarodnih vojnih snaga u južnu srpsku pokrajinu.

Na današnji dan...

Dogodilo se na današnji dan - 11. jun

1184. p. n. e. - Smatra se da su na današnji dan Grci zauzeli Troju. Detalji Trojanskog rata sačuvani su u Homerovom spevu "Ilijada", ali se ne mogu pouzdano istorijski utvrditi ni proveriti.

1864. - Rođen je Rihard Štraus, nemački kompozitor i dirigent, nastavljač programske muzike, značajan stvaralac moderne muzičke drame, majstor orkestracije. Komponovao je opere, operete, simfonijske poeme, balete, kamernu muziku i sl. Glavna dela: "Saloma", "Elektra", "Egipatska Helena", "Arabela", "Don Huan"...

1895. - Održane su prve auto-trke.

1944. - U Njujorku je otvorena prva srpska pravoslavna crkva na teritoriji SAD-a. Reč je o crkvi svetog Save.

1979. - Umro je Džon Vejn, američki glumac, junak mnogih vestern filmova, a snimio ih je preko stotinu. Glavni filmovi: "Poštanska kola", "Miran čovek", "Rio Bravo", "Čovek koji je ubio Liberti Valansa", "Alamo"...

1982. - Film "E.T. vanzemaljac" počeo je da se prikazuje u bioskopima.

1989. - Sedamnaestogodišnji Majkl Čeng postao je najmlađi pobednik French Open-a (i prvi Amerikanac koji je od 1955. godine pobedio na ovom turniru), nakon što je u finalnom meču porazio Šveđanina Stefana Edberga.

1990. - Umro je srpski istoričar Vasa Čubrilović, učesnik atentata na austrugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 1914. u Sarajevu, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kao učenik je pristupio nacionalno-revolucionarnoj organizaciji "Mlada Bosna", a kao najmlađi učesnik Sarajevskog atentata osuđen je na 16 godina robije i bio je u zatvoru sve do sloma Austrougarske u Prvom svetskom ratu. U Drugom svetskom ratu bio je zatvoren u logor na Banjici. Studirao je filozofiju na Beogradskom univerzitetu, gde je doktorirao 1927. Između dva svetska rata, pripadao je progresivnom krilu Zemljoradničke stranke, a posle Drugog svetskog rata, bio je direktor Balkanološkog instituta i ministar u vladi Jugoslavije. Autor je oko 70 istorijskih knjiga i studija. Dela: "Bosanski ustanak 1875-1878", "Poreklo muslimanskog plemstva u Bosni i Hercegovini", "Prvi srpski ustanak i bosanski Srbi", "Politička prošlost Hrvata", "Istorija političke misli u Srbiji XIX veka", "Odabrani istorijski radovi".

1991. - Microsoft je izbacio novu verziju MS DOS 5.0.

1991. - Ekipa Čikago Bulsa porazila je L.A. Lejkerse sa 4:1 i osvojila NBA šampionat.

1999. - Ruski bataljon s 23 kamiona, 16 oklopnih transportera, pet džipova i jednim vozilom veze prešao je iz BiH na teritoriju Savezne Republike Jugoslavije tokom prepodneva i uveče je prispeo na Kosovo i Metohiju kao prva jedinica iz sastava Kfora, zaposevši potom aerodrom Slatina kod Prištine, što je silno iznenadilo vojne zapovednike i vlade zemalja NATO.

На данашњи дан...

Догодило се на данашњи дан - 12. јун

1665. - Енглези су променили име граду Нови Амстердам у Њујрок, након што су се Холанђани повукли.

1792. - Џорџ Ванкувер је основао град Ванкувер у Британској Колумбији (Канада).

1812. - Почела је Наполеонова неуспешна инвазија на Русију.

1839. - Одиграна је прва бејзбол утакмица у Америци.

1848. - Мађари су напали Сремске Карловце, седиште Главног одбора Срба у Угарској, где је у мају 1848. Скупштина Срба затражила аутономију Српске Војводине (Банат, Бачка, Барања и Срем), али је напад обијен.

1849. - Lewis Haslett је патентирао свој проналазак - гас маску.

1849. - Бомбардовањем из топова, Мађари су до темеља уништили Нови Сад, где је у пожарима изгорело око 2.000 кућа, а у граду је после напада, од 20.000 становника остало 6.000 људи. Напад је уследио пошто је хрватски бан Јосип Јелачић, гушећи Мађарску револуцију за рачун Беча, умарширао у Нови Сад и напао Мађаре на Петроварадинској тврђави.

1903. - Краљ Петар I Карађорђевић положио је, по доласку из Женеве, заклетву на устав и отпочео своју владавину. Овај догађај представља смену династија на српском престолу, јер је до Мајског преврата (према Јулијанском календару, тада важећем у Србији; одиграо се у ноћи између 28. и 29. маја) на престолу био краљ Александар Обреновић.

1923. - Велики мађионичар Хари Худини успео је да се ослободи из лудачке кошуље, висећи наглавачке на висини од 12 метара.

1929. - Рођена је Ана Франк, Холанђанка, жртва фашистичког терора, коју су нацисти затворили заједно са родитељима у концентрациони логор у Берген - Белзену, где је и умрла. Оставила је дневник који је под насловом "Задња кућа" (код нас "Дневник Ане Франк") објављен у Амстердаму 1947. године.

1936. - На Малом Калемегдану у Београду основан је Зоолошки врт, у којем је до 1941. сакупљено око 1.200 животиња. У немачком бомбардовању Београда у Другом светском рату оне су поделиле судбину људи - 6. априла 1941. многе су разнете авионским бомбама.

1964. - Јужноафрички борац за људска права, Нелсон Мендела, осуђен је на доживотну робију.

1952. -У Тексасу је мачка по имену Дасти оборила сваки рекорд тиме што је на данашњи дан омацила своје 420-то маче.

1989. - Канадски атлетичар Бен Џонсон признао је да користи стероиде.

На данашњи дан...

Догодило се на данашњи дан - 13. јун

1611. - John Fabricius објављује дело у којем се први пут помињу сунчеве пеге - мањи или већи вртложни "отвори" на Сунчевој површини, неправилног и променљивог облика, знатно слабијег сјаја од околне површине, тако да, кад се посматрају телескопом, изгледају као црне пеге, одакле им и потиче назив.

1839. - Српски кнез Милош Обреновић абдицирао је у корист сина Михаила и напустио Србију, у коју се вратио 1859. и поново преузео престо после одлуке Светоандрејске скупштине 1858. да збаци кнеза Александра Карађорђевића.

1865. - Рођен је Вилијем Батлер Јејтс, велики енглески песник, активан учесник у ирском национално-ослободилачком покрету у својим млађим данима, инспиратор ирске културне идеологије. Његово песништво је космополитско, са упориштем у хеленској и византијској симболици, истовремено дубоко везано за ирско тло и келтску традицију, као и за непосредне актуелности времена у којем је живео. Добио је Нобелову награду 1923. године. Осим поезије, веома су значајни и његови позоришни комади, у стиху и прози, са темама из келтске митологије.

1876. - Српско учено друштво је за прву жену академика изабрало сликарку Катарину Ивановић. Она је рођена у Стоном Београду (Секешфехервар), учила је сликарство у Пешти и Бечу, а живела је у Паризу и Београду. Радила је портрете, жанр-композиције и, с посебним успехом, мртве природе. Готово сва њена дела налазе се у Народном музеју у Београду, а најпознатија су "Аутопортрет", "Портрет Персиде Карађорђевић" и "Грожђе".

1930. - У граду Siatista у Грчкој, погинуло је 30 особа од крупног града који је падао.

1933. - Инсталирана је прва цев са натријумском паром у Њујорку.

1970. - Албум Битлса - "Let It Be" - долази на прво место топ-листа и ту се задржава наредне четири недеље.

1982. - Након смрти краља Khalidа, на престо Саудијске Арабије долази краљ Fahd.

1989. - Екипа Детроита победила је Л.А. Лејкерсе и освојила НБА шампионат.

1999. - Британски војници су двапут покушали да прођу кроз блокаду према приштинском аеродрому, несуђеном седишту главног штаба Кфора, али су их руске трупе отерале, поступивши као и претходног дана, када су осујетиле истоветну намеру француских војника.

На данашњи дан...

Догодило се на данашњи дан - 25. јун

1903. - Рођен је Џорџ Орвел (право име Eric Blair), енглески књижевник, противник империјализма. Дао је оставку на државну службу у Индији и био рањен у шпанском грађанском рату, борећи се на страни републиканаца. Написао је више дела, од којих су најпознатији сатирични романи "Животињска фарма" и "1984".

1924. - Рођен је Сидни Лумет, један од најистакнутијих америчких филмских редитеља. Син је познатог глумца, писца и редитеља Баруха Лумета (рођеног у Варшави). У филмској уметности опробао се најпре као глумац - већ у петој години, а у једанаестој је дебитовао на Бродвеју. Године 1947. основао је један од бродвејских театара, када потискује своје глумачке амбиције зарад режије. После две деценије позоришне глуме и режије, ангажује га телевизија, на којој 1951. самостално реализује око 50 програма познате серије "Опасност". Шест година касније, снима свој први филм, "Дванаест гневних људи", који назначује прелазак на "велики екран", али се с времена на време ипак враћа телевизији, а нарочито позоришту. Многи његови филмови добитници су највећих признања на међународним фестивалима и филмским академијама ("Дванаест гневних људи", "Дуго путовање у ноћ", "Човек из залагаонице", "ТВ мрежа", "Серпико" и др.). Поштован је, али не баш и много вољен од својих (када је снимио "ТВ мрежу", неки критичари су писали: "Уједа руке које су га храниле").

1925. - У Ужице је уз велико славље стигао први воз, популарно назван Ћира. Изградњу пруге између Вардишта и Ужица почела је Аустроугарска, одмах по окупацији Србије 1915. Пројектовали су је аустроугарски инжењери, а у суровим условима градили ратни заробљеници Италијани и Руси. "Ћира" је престао да саобраћа 1974, кад су у Југославији укинуте и многе друге пруге уског колосека.

1929. - Амерички председник Хувер одобрио је почетак изградње Boulder Dam-а, касније Hoover Dam (Хуверова брана). То је највиша бетонска брана у САД-у, на реци Колорадо, висока 221,5м и дуга 380м. Узводно од бране налази се вештачко језеро Мид. Брана је грађена у периоду од 1931. до 1936. године.

1950. - Израелска национална авио-компанија El Al почела је са радом.

1950. - Северна Кореја напала је Јужну Кореју. У овом рату је први пут у историји дошло до оружане интервенције ОУН у циљу сузбијања агресије. Рат није довео ни до уједињења ни до одлучујуће победе зараћених страна, а примирје је потписано тек 1953. године.

1959. - ШСР је предложио успостављање денуклеаризоване зоне на Балканском полуострву и у Јадранском мору.

1961. - Ирачке власти изјавиле су да Кувајт сматрају делом своје територије.

1966. - Југославија и Ватикан обновили су дипломатске односе. Протоколом који је потписан, влада СФРЈ "гарантује католичкој цркви у Југославији слободно вршење верских послова и верских слобода." Протокол представља први споразум Ватикана са једном социјалистичком земљом.

1969. - Одигран је најдужи тениски меч у историји Вимблдона. Панчо Гонзалес победио је Чарлса Пасарела у мечу који је трајао 5 сати и 12 минута.

1975. - Мозамбик је добио независност од Португала.

1989. - У САД-у је изашао први поштански жиг посвећен хомосексуалцима.

1991. - Словенија и Хрватска прогласиле су независност од СФРЈ.

На данашњи дан...

Догодило се на данашњи дан - 28. јун

- Данас је народни и црквени празник Видовдан, чији назив потиче од светог Вида, који је, према предању, био чудотворац и исцелитељ, нарочито у лечењу очију. Од Косовске битке, на Видовдан 1389, обележава се и као дан светог великомученика цара Лазара и осталих српских мученика. Због тога се тог дана не пева, не игра и не весели. Предање каже да кукавица која се огласи у пролеће престаје да кука после Видовдана.

1389. - На пољу Косову одиграла се пресудна битка српске и турске војске, битка која је означила почетак краја независне српске државе и отворила врата Турцима за даљи продор у Европу. Оскудни историјски подаци не откривају ток битке, чак ни победника. Претпоставља се да је турски султан Мурат I, који је на Косово стигао са синовима Бајазитом (потоњи султан Бајазит I) и Јакубом, предводио 40.000 војника, а да је српски кнез Лазар Хребељановић сакупио 25.000 бораца. Српски краљ Босне Твртко I Котроманић - који је кнезу Лазару, суоченим са исламском најездом после пада у вазални положај ромејског (византијски) и бугарског цара, притекао у помоћ одредом под командом великог војводе Влатка Вуковића - писао је Трогиранима 1. августа 1389. о победи над Турцима. Слично писмо послао је у Фиренцу, одакле му је одговорено да већ знају за турски пораз. На победу Срба посредно указује и дневник с пута у Цариград руског митрополита Пимена, у којем се помињу велики нереди у Турској 12 дана после Косовске битке. У бици су погинула оба владара - кнеза Лазара Турци су заробили и посекли, а султана Мурата I убио је српски ратник Милош Обилић, пробивши се кроз турску војску. У сваком случају, неспорна је последица судара хришћанства и ислама и двеју у свему различитих култура - Србија је, будући да није имала тако велике резерве као Отоманско царство, убрзо постала вазална држава. Седам деценија касније, покорена је и потом провела четири века у ропству. Косовској бици претходио је пораз Срба на Марици 1371, кад су погинули господари српске државе Македоније, краљ Вукашин Мрњавчевић и његов брат деспот Јован Угљеша. Турци су потом двапут упадали у земље кнеза Лазара, али су потучени 1381. код Параћина и 1386. код Плочника, а осетне губитке нанео им је и војвода Вуковић 1388. код Билеће. Косовска битка постала је предмет легенде, најпре код бугарског писца Константина Филозофа у "Животу деспота Стефана Лазаревића", затим код дубровачког историчара Мавра Орбинија у делу "Il Regno degli Slavi" (Царство Словена), а највише у циклусу величанствених српских народних песама.

На данашњи дан...

Догодило се на данашњи дан - 28. јун

1577. - Рођен је Петер Паул Рубенс, фламански сликар, један од највећих мајстора барокног стила. Слике су му пуне драматичности, патоса, чулности, раскоши костима и сјаја боја. Свестран као ретко који сликар, Рубенс је радио историјске, митолошке, алегоријске и религијске композиције, сеоске и галантне сцене, портрете и пејзаже. Најзначајнија дела: "Скидање с крста" (у катедрали у Амстердаму), "Пробадање копљем" (у музеју у Анверсу, родном месту овог уметника), "Чудо св. Ињасија" (у музеју у Бечу) "Отмица кћери Леукипових" и "Битка амазонки" (у Пинакотеци у Минхену), "Крунисање Марије Медичи" (у Лувру), "Хелена Фурман", "Уметник, његова жена Хелена Фурман и њихова деца" (у збирци Алф. Ротшилда у Паризу)...

1820. - Доказано је да парадајз није отрован.

1838. - Британска краљица Викторија крунисана је у Вестминстерској опатији.

1848. - Antoine Joseph Sax патентирао je саксофон, дувачки инструмент са једнојезичним писком.

1874. - Умро је српски државник Илија Гарашанин, чије је дело "Начертаније", објављено 1844, предвиђало ослобађање свих Јужних Словена и стварање велике југословенске државе под вођством Србије. Залагао се и за Савез балканских народа који би се заједно одупрли Отоманском царству. Син је трговца Милутина Савића из села Гараши код Крагујевца и презиме је узео према називу родног места. Каријеру је почео као официр 1837. и био први старешина војске кнеза Милоша Обреновића, али је после абдицирања кнеза Милоша 1839, морао у избеглиштво. По повратку у отаџбину, од 1843. до 1852. био је министар унутрашњих дела, до 1853. министар спољних послова, али је смењен под притиском Русије, иако се противио аустрофилској политици кнеза Александра Карађорђевића и сматрао да Србија треба да се ослони на Русију и Француску. Поново је постао министар унутрашњих дела 1858. и одлука Светоандрејске скупштине о збацивању династије Карађорђевић највише је његова заслуга. На позив кнеза Михаила Обреновића, 1861. постао је шеф владе и дипломатије. Прихватио је његову идеју о савезу с Црном Гором, Грчком и Румунијом у припремању устанка против Турака, такође је водио тајне преговоре о устанку с првацима Срба у Босни и Шиптара, али је отпуштен 1867. због противљења кнежевој женидби с Катарином Константиновић.