Satiricne price

JAGNJE

Pozvao nas Kiza kod njega u Švajcarsku. Pošli Selak, Role i ja. Ima Kiza gajbu boli glava, dvorište i ti fazoni. Tu meni sine ideja da okrenemo jagnje! Da iznenadimo Kizu, znam da voli.

Odemo u samoposlugu. Aj, objasni Švaj- carcu šta je jagnje! Pokazuj rukama, no- gama, ne vredi. E kad poče Role da bleji, pokaza nam neki zamrzivač. Počnemo mi da preturamo, džaba rad. Nađemo samo tranžirano. Nema celo jagnje, i bog! Samo u delovima. Tu se Selak seti da mi lepo spojimo jagnje! Selak je majstor boli gla- va, sve može sa žicom.
Šta je - tu je.

Kupimo posebno rebra, posebno butove, posebno vrat. Nigde nema zaponjaca! Prevrnuli mi ceo zamrzivač, opominjao nas onaj Švajcarac. Ne vredi. Zaponjaca nig- de nema. A gde ide jagnje bez zaponjaca!

Opet mi odemo kod onog nadrkanog pro- davca. Aj objasni šta je zaponjac! Ali je Role počeo okolo da ide skakuće i po- kazuje noge. Ozario se onaj prodavac, i donese nam nešto zamrznuto. Pogledamo mi, pileći bataci!
Šta je - tu je.

Odnesemo mi sve to kod Kize u garažu. Selak spojio delove žicom, original jagnje! Napravimo od nekog kišobrana ražanj i nataknemo naše jagnje. Raspalimo vatru u dvorištu da iznenadimo Kizu kad dođe sa posla.

Ma nismo čestito ni poboli kočiće za ra- žanj, kad nastade haos. Sa svih strana sirene! Ulete jedan odred vatrogasaca u dvorište, srušiše i ogradu, pa navališe da prskaju. Sve nas potopiše!

Posle nam objasne da u je Švajcarskoj strogo zabranjeno da se pali u dvorištu. Naplatiše nam kaznu i odoše.
Šta je - tu je.

Selak polako rasklopi naše jagnje.
Pa ga ispečemo u mikrotalasnoj.
Po evropski.

Slobodan Simić

BLISKOST U TRANZICIJI

Na početku mi se uopšte nije sviđao. Da budem iskren, čak mi je bio antipatičan. Direktor propale firme, jako zanimanje!

Hladno me je dočekao. Ali to se moglo i očekivati. Ni jedan direktor se baš ne ra- duje stečajnom upravniku!

Međutim, uskoro sam počeo da menjam mišljenje. Iako je firma izgledala potpuno bankrotirana, direktor mi je ukazao na ne- ke potencijale. Recimo, atraktivan poslov- ni prostor. Tu smo lako našli zajednički jezik. On je potpisao, a ja sam ga izdao svojim prijateljima. Pa je stekao moje sim- patije.

Zatim je za male pare omogućio da otku- pim skladištene zalihe. On je potpisao, ali smo podelili po pola jer sam video da je korektan čovek. A kad je prepisao služ- bene stanove našoj deci, video sam da je i porodičan čovek. Tako da se nisam izne- nadio kad mi je poklonio službeni auto. Jer smo postali još bliži.

Ipak, najveće zajedničko iskušenje bila je poseta finansijske inspekcije. Bilo je zaista teško. Ali prava iskušenje samo učvršćuju bliskost. Tako da me ne iznenađuje što smo sada jako vezani.

Jedino mi smeta što je to baš lisicama...

Slobodan Simić

KLUPA

Odlučili smo da ispred naše zgrade posta- vimo klupu. Lepo je kad komšije mogu da posede i popričaju. Međutim, neko ju je ukrao! Mi smo odmah postavili drugu. Ali i ona je nestala! I tako su nam zaredom ukrali pet klupa.

Na kraju smo odlučili da krađe prijavimo policiji. Ali, tamo izjave da ne mogu da nam pomognu!

Nismo mogli da verujemo! Pet onolikih klupa, svaka dugačka najmanje tri metra! To bi i deca našla!

Policajci su se smeškali. Klupe, ograde, pragovi, sanduci, bandere. Nestaje sve od drveta. Sve što može da se loži.

I tako sad čekamo da prođe zima.
A za sledeću ćemo nabaviti klupu od me- tala!

Slobodan Simić

NAREĐENJE MINISTRA ZDRAVLJA

Dragi građani,

Svakome je jasno koliko naša Vlada i Mini- starstvo izgara u borbi za zaštitu zdravlja našeg stanovništva. Šta sve nismo radili! Uveli smo participaciju da bi se smanjile gužve po Domovima Zdravlja. Ukinuli smo sva besplatna snimanja da se građani ne bi zračili. Napravili smo specijalne recepte da se pacijenti ne bi trovali lekovima. Svakodnevno pričali o reorganizaciji i re- strukturaciji zdravstva. Zabranili smo čak i pušenje u zdravstvenim ustanovama. Me- đutim, i pored nadčovečanskih napora, rezultati su bili vrlo skromni.

Bili smo prinuđeni da okupimo Ekspertski tim našeg Ministarstva, koji čine moja sekretarica Slavka, Rale iz moje stranke, ćerka profesora Popovića i naravno ja, kao resorni Ministar.

Posle višednevnog analiziranja u Vrnjačkoj Banji došli smo do poražavajućeg otkrića. Naš narod je previše bolestan! Nema tog Ministarstva, ni te Vlade, koja bi mogla da finansira toliko bolestan narod!

Na osnovu nalaza Ekspertskog tima, bilo je vreme za hitnu akciju. Dakle, u skladu sa svojim ovlašćenjima, donosim sledeće naređenje:

"Strogo se zabranjuje bilo kakva vrsta i oblik razboljevanja građana Srbije! U slu- čaju veće nužde, razboljevanje se može obaviti samo uz odobrenje Minsitarstva zdravlja! Svako ko se razboli samovoljno i bez dozvole, biće najstrožije kažnjen!"

U potpisu:
Ministar zdravnja Srbije s.r.


Slobodan Simić

SREĐIVANJE PRAVOSUĐA

Ja sam samo želeo da uvedem red u pra- vosuđu, gospodine Predsedniče. Mislio sam da to očekujete od mene!

Kada ste me izabrali za Ministra pravde odmah sam krenuo u akciju. Prvo sam otpustio sve korumpirane sudije. Zatim ranije osuđivane. Ali nisam želeo da se na tome završi. Nadao sam se da od mene očekujete da idem do kraja!

Tako da sam iz pravosuđa najurio sve neažurne sudije. Posle njih sve nespo- sobne i nestručne. Na kraju sve partijski opterećene i ostrašćene sudije. Sve što sam uradio, uradio sam za dobrobit srpskog pravosuđa. A verovao sam da je to program naše Vlade, gospodine Pred- sedniče!

I ne razumem šta nazivate pravosudnim kolapsom? Naravno da sam upoznat sa drastičnim smanjenjem kadrova. To je samo trenutna situacija, gospodine Pred- sedniče. Biće bolje u budućnosti. Ostali su da rade samo pošteni, stručni i moralni!

Zašto mislite da sudija u Mladenovcu i sudija u Lazarevcu ne mogu da ažuriraju sve sudske predmete u Srbiji?

Dobro, ako ste takav skeptik, gospodine Predsedniče, podneću ostavku!

Slobodan Simić

APEL SRPSKIH GLEDALACA

Poštovani gospodine Ministre informisanja,

Želimo ovom prilikom pre svega da vam čestitamo na izboru i novoj odgovornoj funkciji.
Svaka čast i alal vera!
A sada da pređemo na stvar.
Na početku da vas podsetimo da je vaš prethodnik pokušao da uvede reda u emitovanje televizijskog programa. Njegova akcija se sastojala u ograničavanju reklamnih blokove na maksimalno pola sata. To je tada izgledalo kao odlična ideja. Mi gledaoci smo tu inicijativu načelno podržali. Dok nije počela da se primenjuje! I doživeli smo šok!

Poštovani gospodine Ministre, mi vas molimo i preklinjemo, ukinite ograničavanje reklama! Tek sada, sa ovim gledalačkim iskustvom i istorijskom distancom, možemo da razumemo pravu vrednost reklama.
Reklame su zanimljive!
Reklame su poučne!
Reklame su duhovite!
Reklame su zabavne!

Nijedna televizija ne emituje ni pribiližno zanimljiv, poučan, duhovit ili zabavan program u poređenju sa reklamama! Zato vas iskreno molimo, gospodine ministre, da vratite ranije pravo neograničenog reklamiranja. To je jedino što se uopšte može gledati na televizijama!
Međutim, ako je oslobađanje reklama ipak izvan vaše moći, postoji još jedna mogućnost. Ako boga znate, ograničite emisije na pola sata!

Unapred zahvalni

Slobodan Simic

ZAŠTITA OD KRIZE

Tragom vesti da postoji zemlja u kojoj se uopšte ne oseća velika finansijska kriza, u Srbiju su doputovali eksperti Svetske banke. Rešili su da se prvo uvere među običnom građanima.
- Da li osećate posledice finansijske krize, pitali su seljake na pijaci.
Svi su slegali ramenima i odmahivali glava- ma.
- Kako vi preživljavate finasijsku krizu, pi- tali su radnike u Fabrici radijatora.
Radnici su ih gledali sa potpunim nerazu- mevanjem i zbunjeno se smešili.
- Koliki su vaši gubici zbog ove finansijske krize, pitali su privatnike i vlasnike predu- zeća.
Svi su se složili da ne znaju o čemu se radi.
Ista slika je bila i u državnim i u privatnim firmama.

Eksperti su odlučili da naprave veliku ulič- nu anketu. Međutim, niko od anketiranih građana nije ni osetio ni čuo za bilo kakvu veliku svetsku finansijsku krizu.

Na kraju su eksperti odlučili da objašnjene potraže kod srpskog Premijera.
- Nema tu nikakve tajne, bio je iskren Premijer. - Naravno da ne osećamo finan- sijsku krizu. Pa mi u Srbiji ionako nemamo novca!

Slobodan Simic

DELATNOST

Zašto sam spakovan u ovom koferu os- tavljenom ispod klupe? Nećete mi vero- vati, sam sam kriv!

A sve je počelo kad nam je došao novi gazda. Mlad, ošišan, skupo odeven. Svu- da je išao sa dvojicom ošišanih bilmeza. Kaže nam da će da preporodi našu propa- lu firmu.

Ja nisam mogao da ćutim. Kažem da to nije uspelo šestorici direktora. I trojici stečajnih upravnika. On me samo strelja pogledom.

Međutim, bio sam u pravu. Propalu firmu niko ne spase! Pa je mladi gazda počeo da menja delatnost.

Umesto građevine počeli smo da radimo instalacije.
I to je propalo.
Onda smo radili transport.
I to je propalo.
Pa je mladi probao trgovinu.
I to mu je propalo.
Tako da smo izmenjali sve moguće delat- nosti koje postoje.
I sve uzalud.

E onda ja nisam mogao da ćutim. Kažem mladom gazdi da je najbolje da radimo ono što on najbolje zna. Ono sa čim je i ste- kao toliki kapital.

I tako sad ja čučim u ovom prokletom ko- feru ispod klupe. A moje kolege u sličnim koferima ispod sličnih klupa. Pa kad svi službenici odu kućama, treba samo da izađemo, i obijemo sefove...

Slobodan Simić

OPRAVDANJE

Poštovani Haški tribunale,

Javljam vam se sa malim zakašnjenjem da bih pojasnio jednu očiglednu zabunu koja nanosi ljagu mome čestitom imenu i delu.

Ja sam se, gospodo sudije, još pre godinu dana dobrovoljno javio i podigao tu vašu optužnicu za ratne zločine i etničko čiščenje, tako da nije bilo razloga da šaljete poternicu i pretite mi po svim mogućim medijima! Ja sam visokomoralan Patriota i svestan sam svoje dužnosti prema Otadžbini, bez obzira šta ja i mi mislili o vama.

Dakle, uzeo sam vašu optužnicu i pošao da se dobrovoljno predam. Naravno, bilo je neophodno prvo da se spakujem za put.

U stanu sam našao samo čarape, pa sam morao da krenem u potragu za ostalom garderobom. Ispostavilo se da su mi kravate u vikendici, džemperi u vili, pantalone u kući, cipele u hacijendi, odela na ranču, a donje rublje sam, nećete verovati, jedva našao u mom hotelu na Jadranskoj obali! Sve u svemu, za pakovanje sam potrošio tri meseca, jer su mi stambeni objekti na različitim i udaljenim lokacijama i prilično su velike površine.

Zatim sam pristupio pozdravljanju sa porodicom. Nevenčana bivša žena je bila službeno otsutna, pa sam se pozdravio sa vanbračnom sadašnjom ženom i razvedenom bivšom ženom, i usput sam se venčao sa jednom prijateljicom za uspomenu, što mi je sve skupa odnelo još tri meseca.

Zatim su na red došla deca, i dok sam ih, da prostite, navatao, otišla su još tri meseca!

Međutim, najviše vremena sam izgubio na primanju odlikovanja. Svaki drugi dan sam dobijao razna priznanja i nagrade brojnih društvenih i crkvanih organizacija, u čemu je posebno prednjačila naša patriotska Vlada i naša herojska Armija.

I tom prilikom sam definitivno oštetio svoje junačko zdravlje, tačnije rečeno, stradala mi je kičma. Doktori misle da je količina a bogami i težina dobijenog ordenja, dovela do teškog oštećenja kičme, takozvanog ušinuća, pa sam morao na hitno i ozbiljno lečenje.
Tako da sam već nekoliko meseci na intenzivnoj rehabilitaciji u jednoj prijatnoj banji, ali sva je prilika da ću ostati trajno oštećen. Do kraja života neću smeti da ponesem ni jedan jedini orden!

To vam je prava istina o razlozima moga zakašnjenja. Zato vas molim da povučete sve poternice i pretnje i da se još malo strpite.

Neki vajar je dobio direktivu da napravi moj spomenik, pa ja moram da mu, ovako bolestan, poziram. Ali ništa mi nije teško za moj narod!

Dakle, kad završim sa svojim patriotskim obavezama, i ako me zdravlje posluži, dolazim odmah.
Časna oficirska!
GENERAL

Slobodan Simic

KAKO SAM PRESTAO DA PIŠEM

Napisao sam svoj prvi roman.
- Ovo je fenomenalno! - bio je oduševljen Izdavač. - Nisam pročitao godinama bolju knjigu!
- Znači... štampaćete? - nisam mogao da verujem.
- Apsolutno! Što pre! - bio je jasan Izdavač.

Požurio da kupim neko piće za čast. Naravno, najskuplji viski! Kada sam se vratio, Izdavač je bio udubljen u neko računanje.

- Tvrdi ili meki povez? - pitao me je dok sam mu sipao piće.
- Pa... ako već mogu da biram, tvrdi!
Izdavač je nešto dopisao na svom računu, a zatim mi dodao papir.
- Evo, ovde Vam je broj mog žiro-računa, tako da ćete knjigu imati najkasnije za dve nedelje. Posle uplate.

Račun je bio jasan. Cena štampe, plus prelom teksta, plus usluga izdavača, ukupno dve hiljade evra za pet stotina primeraka. Tvrdog poveza.

Prodao sam šta sam imao, uplatio na dobijeni broj, i zaista, moja knjiga je bila štampana!

- Morali biste uzeti Vaše knjige odmah, nemamo više mesta u magacinu...- obavestio me je Izdavač uz čašicu.
- Ali... zar nećete knjigu sada dati u knjižare, biblioteke, čitaonice... - pitao sam iznenađeno.
- Ne, gospodine, ja sam svoj deo posla završio! To ćete Vi morati sami...

Ko bi rekao da knjige mogu da budu tako teške. Prokleti tvrdi povez!

- Mi ne uzimamo knjige na komisionu prodaju - obavestio me je Knjižar.
- Ali... to je moja nova knjiga! - zavapio sam očajan.
- Pa baš zato! - pojasnio mi je Knjižar. - Vi niste preduzeće, firma, izdavač...Tako da ne možete da platite porez! A ko ne može da plati porez, ne može ni da prodaje robu!

U drugoj knjižari su bili malo fleksibilniji.
- Znate, kod nas je rabat 95%...

Lako su mi izračunali da bi od svake prodate knjige imao 5%. Ili 0,1 evro.

Odlučio sam da napravim promociju knjige i ponudim knjige na prodaju.
- Ovu potpiši za teču, ovu za ujku, ovu ćemo pokloniti komšinici Mici... - dodavala mi je moja majka knjige na vrlo posećenoj familijarnoj promociji.
Uspešno sam poklonio ceo tiraž.

- Ooo evo nama našega nobelovca! - veselo su me dočekali drugari u kafiću. - Red bi bio da častiš!

Uskoro se javio Izdavač.
- Pravimo plan za sledeću godinu pa me interesuje da niste napisali nešto novo...
Brzo sam prekinuo vezu. Pogrešan broj!
S S