RECEPT ZA SRECU

ova je pjesma
morska kap
koja nestaje
s moga dlana,

ostaje samo trag
njene soli
koju vjetar briše

jer to je takva pjesma -
ista kao život,

imaš je tog trena -
i onda nikad više.


Uploaded with ImageShack.us

Стручњаци из различитих области неуморно покушавају да одгонетну шта једног човека, један народ, чини задовољним и да ли богатство утиче на осећање среће

Иво Андрић, мудар какав јесте, рекао је: „Чудно је како је мало потребно да будемо срећни, и још чудније: како често нам баш то мало недостаје!” А Јован Дучић, наш други књижевни великан, тврди: „Ко мисли да је срећан, он је одиста срећан.” Иако је срећа често неухватљива и зависи од мноштва ствари, што је јасно сваком становнику ове планете, стручњаци из најразличитијих области и најугледнијих светских установа неуморно трагају за коначним одговором да ли постоји победник у овом „такмичењу”.
Да је срећа нешто чиме је заокупљен и наш лист, најбољи је доказ да о њој, мада се већ један текст појавио недавно, у броју 3062, ето поново расправљамо. Овог пута у настојању да докучимо зашто постоје некад сасвим опречне листе најсрећнијих нација, на којима често наша земља уопште и није узета у разматрање.
Искрено речено, сви који живе на овим просторима добро знају да наша земља никако не може да се сврста у најбогатије нације, напротив, али у сличан „кош” сместили би се и неки други народи који, иако по глави становника немају, како смо писали, годишњи приход од шездесет хиљада евра, ипак себе доживљавају као срећне људе.Пошто у Србији, колико знамо, не постоје дугорочна истраживања која би дала јасан увид у поимање среће некад и сад, посегли смо за резултатима добијеним у Сједињеним Америчким Државама. У САД је 1957. године приход по глави становника износио осам хиљада седамсто долара, док се данас та сума повећала на двадесет хиљада долара. И не само то, Американци у просеку данас имају два пута више аутомобила по глави становника и користе два и по пута више намирница него пре педесет три године. Крајем педесетих само је мали број житеља САД имао машину за судове, машину за прање веша, клима уређај.
Дакле, могао би да се изведе закључак да су Американци бар два пута срећнији него средином прошлог века. Зачудо, одговор је одречан. Док је 1957. године тридесет пет одсто Американаца сматрало да су „врло срећни”, сада ће исти одговор дати три одсто мање грађана САД. Прилике су се погоршале и кад се ради о самоубиствима тинејџера (три пута их је више), криминал је порастао четири пута а, што је најгоре, све је више младих који изјављују да су „веома несрећни”.
Да ли је основни разлог што, како каже социолог Роберт Ватнов, професор на Универзитету Принстон, све више развијених друштава, укључујући и америчко, постаје сувише материјалистичко? Људи се труде да обезбеде што боље услове за живот, али онда заборављају да живе. Слави се успешност, али успут се изгуби осећање сврсисходности. Извојеване су личне слободе, али се губе везе с блиским особама. У раздобљу обиља човек осећа потребу за блискошћу.
Ако је већ тако, да ли постоји нека званична листа најсрећнијих нација? Овог пута смо потражили одговор у оквиру такозваног Индекса срећне планете (ХПИ) Светског истраживачког центра за, условно речено, списак најсрећнијих држава, основаног јула 2006. године.
Истраживање предводи Роналд Инглхарт, професор на Универзитету Мичиген. Он је, заједно са стручњацима из најразличитијих области, истраживао и закључио да нису само материјални услови пресудни за срећу, важно је осећање слободе, повезаност с другим људима, природно окружење, могућност избора. Иако озваничено тек пре четири године, истраживање професора Инглхарта траје од 1981. године. Упркос различитим недаћама које је донело савремено друштво, Инглхартов закључак је да становници ове планете сматрају да је Земља данас срећније место за живот него што је била.
И, напокон, да откријемо које то државе заузимају прва места на ХПИ листи. Одговор ће вас вероватно изненадити – на првом месту је Костарика, следе Доминиканска Република, Јамајка, Гватемала, Вијетнам, Колумбија, Куба. Кина је, рецимо, на 20. месту, Индија на 35, Холандија на 43, Немачка на 51, Швајцарска на 52, Шведска на 53, а Србија? На 58. месту. Словенија је на 66, Италија на 69, Француска на 71, Велика Британија на 74, Јапан на 75, а Норвешка на 88. месту. Како је прошла Данска? На 105. је месту, Русија је на 108, САД на 114. На самом зачељу листе, од укупно 143 државе које су „узете у разматрање”, налази се Зимбабве.
Наравно, ово је само једно од истраживања на тему најсрећнијих светских нација. На неким другим листама убедљиво прво место, на пример, заузимају Данска, Луксембург, Шведска, Норвешка, земље високог стандарда. Очигледно је да, с обзиром на то да се ипак ради о прилично „неухватљивом” појму какав је срећа, сва та истраживања треба узети с резервом .

Citat :

Sreca

Ako te sretnem
Ja cu ti prici
I pored tebe sesti
...Nikuda necu otici
Mozda samo ustati i opet sesti
Zajedno kuci cemo otici
Mozda uvek zajedno cemo jesti
Na posao ja cu ici
A ti ces dzempere plesti
Mozda ces jednom i otici
Za tobom necu trcati
Jer srecu nemozes stici
Mozes je samo sresti

Ne brinite – sreća nije "zapisana u zvezdama"

Ako često izgovarate rečenicu "Ja jednostavno nemam sreće", smatrajući da spadate u grupu ljudi koji nisu predodređeni da ih u životu prati sreća, znajte da ima nade za vas. Novo istraživanje je pokazalo da nivo sreće koji nas prati varira tokom vremena, pa to što trenutno ne osećate da vam je sudbina naklonjena, ne mora da znači da ni u budućnosti nećete biti srećne ruke.


Studija nemačkih psihologa, koja je obuhvatila 150 hiljada odraslih osoba, pokazala je da nivo sreće u životu varira u različitim periodima. Istraživanje se odvijalo između 1984. i 2008. godine, tako što su dobrovoljci svake godine zamoljeni da odgovore na pitanja o nivou zadovoljstva povodom odnosa sa partnerom, članovima porodice, prijateljima i kolegama. Kod gotovo polovine ispitanika primećeno je variranje u odgovorima, a samim tim i u nivou zadovoljstva, za oko 25 odsto. To znači da su u određenim trenucima osobe bile mnogo srećnije ili mnogo tužnije nego u drugim trenucima – dakle, ne postoje ljudi koji su "genetski
predodređeni da budu srećni", već je reč o tome da su neki ljudi srećni u jednom trenutku, a neke sreća više prati u drugom. Profesor psihologije sa univerziteta u Prinstonu, Danijel Kaneman, kaže da mnogi ljudi zaista veruju da genetika predodređuje nivo životnog zadovoljstva, ali da to nije tačno: "Ako bi genetika bila odlučujući faktor koji utiče na nivo sreće, to bi značilo da određene osobe ne bi morale da se trude ni na koji način, a celog života bi im sve išlo od ruke. Svi znamo da je to nemoguće".
Studija je takođe pokazala koje faktore su ispitanici smatrali najvećim izvorima sreće, pa su se tako na spisku našli: udaja za odgovarajućeg muškarca, zasnivanje porodice, izgradnja karijere, održavanje prijateljstava i posvećenost veri.

Prihvatite ono što imate

Istraživanja pokazuju da sretni ljudi imaju umerena očekivanja i aspiracije: oni žele ono što mogu postići dok nesretni nikada ne mogu imati ono što žele.

Takođe, srećni ljudi znaju kako da izbegnu razočarenja i kako da prirede ugodna iznenađenja. To je zato što streme realističnim ciljevima i srećni su kad ih dostignu.

Prof. Hose de Jesus Garcia Vega s meksičkog Monterej univerziteta tvrdi da bi “ljudi trebalo da prihvataju stvari onakve kakve jesu”. "Trošimo mnogo vremena žaleći se na ono što nam se događa, ali to je gubitak vremena i napora. Da biste bili srećni, nužno je da uživate u onome što imate," kaže Garcia Vega.